Povećaj veličinu slova
Vrati na prvobitnu veličinu slova
Smanji veličinu slova
štampaj
štampaj
Pošalji prijatelju
Vesti
02. 02. 2009.
Priznanje celoj generaciji
Jedan od vrhunskih ekonomskih novinara u Srbiji, Danasov kolumnista i dobitnik nagrade „Stanislav Staša Marinković“ Dimitrije Boarov, primio je juče kao jedanaesti laureat Februarske nagrade, skulpturu bronzanog goluba kao društveno priznanje za najznačajnija dela i dostignuća građana Novog Sada.
Dimitrije Boarov rođen je 1946. u Bečeju. Po obrazovanju je diplomirani pravnik, a u novinarstvo je ušao burne 1968, preko Indeksa, lista novosadskih studenata, koji je jedno vreme i uređivao.
Profesionalnu karijeru počeo je u beogradskoj Ekonomskoj politici 1971. U Televiziji Novi Sad radio je od 1974. do 1989. Jedan je od deset osnivača beogradskog nedeljnika Vreme. Od 1996. do 1998. bio je zamenik glavnog urednika Naše Borbe.
Za višeg predavača na Odseku za medijske studije Filozofskog fakulteta Univerziteta u Novom Sadu izabran je 2006. Većina studenata generacija žurnalistike reći će da su im omiljena upravo njegova predavanja iz Privrednog i Televizijskog novinarstva. Autor je knjiga „Apostoli srpskih finansija“ i „Doktor Laza Paču, legenda srpskih finansija“.
Objavio je i knjige „Ima li još Vojvodine“ (1996), „Politička istorija Vojvodine“ (2002) i sa Milenom Putnik „Kako je Novi Sad pobedio“ (2004). Zadovoljan je što je dobio najviše priznanje Novog Sada, jer je time priznat za „proroka u svom selu“.
Generalna politička opredeljenja su mu, po sopstvenom priznanju, autonomistička. Jedni ga zbog toga jako vole, a drugi isto zato - jako ne vole. Posle jogurt-revolucije bio je jedno od prvih TV lica koje je surovo diferencirano i otpušteno sa novosadske televizije. U nju se pre dve godine vratio kao član Upravnog odbora RTV.
Februarsku nagradu danas shvata i kao okasnelo priznanje celoj novinarskoj generaciji koja je u najvećem delu, u vreme „antibirokratske revolucije“, bila zaustavljena u profesionalnom sazrevanju. Iako ceni onu narodnu „Zasviraj i za pojas zadeni“ - tvrdi da još neće prestati da piše, jer glava mu, Bogu hvala, još radi, a ima i onih koji su voljni da plate za njegove ideje.
Stručnjaci ga i dalje smatraju jednim od najboljih privrednih novinara u državi, a mnogi i najvećim živim „NISologom“ - u zemlji u kojoj svaki odrasli stanovnik pretenduje da zna da sastavi najbolju fudbalsku reprezentaciju i koliko zaista vredi Naftna industrija Srbije.
Oženjen je Julkicom, i imaju sina Nebojšu koji nastavlja porodičnu pravničku tradiciju.
Aleksandar Đivuljskij
Komentari (0)
ostavi komentarNema komentara.