UNS vesti
28. 04. 2023.
Sa panela "Novinarstvo u doba pandemija": Informacije o vakcinaciji moraju biti jasne, precizne i sa ljudskom komponentom
Platforma sa verodostojnim informacijama o vakcinaciji ključna je za veće poverenje građana ne samo u imunizaciju već i u celokupan zdravstveni sistem, zaključili su lekari, medijski radnici i stručnjaci za komunikaciju koji su učestvovali u jučerašnjoj diskusiji "Novinarstvo u doba pandemija: izveštavanje o značaju vakcinacije tokom života".
Stručnjak za imunizaciju, savetnik Agencije Sjedinjenih Američkih država za međunarodni razvoj (USAID) i Svetske zdravstvene organizacije Dragoslav Popović rekao je da je uloga medija ključna u komunikaciji zdravstvenih radnika sa građanima.
"Bez te saradnje nema nikakve, pa ni vakcinacije tokom čitavog života. Ona se bazira na razumevanju, poštovanju i razmeni informacija. Mediji ne samo da prenose poruke lekara građanima, već i omogućavaju da do lekara dođu poruke grupa koje su tiše ", istakao je Popović.
Pandemija je donela promenu u tome ko sve razgovara o vakcinaciji. Od pedijatara i roditelja, diskusija se, rekao je dr Popović, proširila na čitavu javnost. Ipak u toj komunikaciji su stvoreni i brojni šumovi.
Najbitnije je, kako je istakao dr Popović, razgovarati sa grupama koje su skeptične kada se radi o vakcinaciji. Tim grupama su, prema njegovim rečima, neophodni odgovori na brojna pitanja koja nisu dobili, a u tome važnu ulogu imaju mediji.
Najviše je skeptičnosti kod dopunskih vakcina koje se preporučuju odraslima, dok je za stanovništvo važnost rutinske vakcinacije dece gotovo neupitna, zaključak je prisutnih panelista.
Razlog za ovakva gledišta, kako je rekao dr Popović, može se pronaći u tome što su deca najranjivija. Kao što strah od bolesti poput dečije paralize i malih boginja podstiče roditelje da vakcinišu decu, tako na primer strah od raka materice može podstaći na vakcinaciju protiv humanog papiloma virusa (HPV), zaključili su panelisti.
Načelnik odeljenja Epidemiologije infektivnih bolesti na Institutu za javno zdravlje Federacije Bosne i Hercegovine dr Sanjin Musa bio je saglasan da se najčešće vakcinišu deca školskog i predškolskog uzrasta.
"Kada držim treninge o vakcinaciji, najviše je prisutnih pedijatara", rekao je Musa.
Zbog toga je, kako je rekao, bilo potrebno utvrditi koje su prioritetne akcije koje bi osigurale pouzdane, adekvatne, blagovremene i kvalitetne zalihe vakcine za sve odrasle osobe koje ispunjavaju uslove.
Dr Musa je istakao da je potrebno podizanje svesti o vakcinaciji i jačanje službe primarne zdravstvene zaštite.
"Neophodno je da budemo svesni koliko je opasno da vakcinacija izostane", dodao je.
Ipak, kako kaže stručnjakinja za komunikaciju ogranka Svetske zdravstvene organizacije u Bosni i Hercegovini Lejla Beglerović, teško je govoriti o imunizaciji u svetu koji je umoran od vanredne zdravstvene situacije, ali i od infodemije.
Prema njenim rečima, obilje informacija mnoge od nas tera da se zapitamo: "Treba li meni vakcinacija? Koje su posledice imunizacije?". Odgovore na ova pitanja, kako je rekla, treba da daju mediji.
"Informacija o imunizaciji mora biti jasna, precizna i sa ljudskom komponentom", dodala je.
U susret Svetskom danu slobode medija istakla je da su novinari u velikoj meri izveštavali o vakcinaciji u jeku pandemije virusa kovid-19.
"Sigurna sam da nas je ova pandemija približila potrebi da zajedno radimo i imamo više tolerancije jedni prema drugima", rekla je.
Ipak, sa pandemijom su došle mnoge teorije zavera. Neko ih je, kako je rekla Beglerović plasirao zbog finansijske dobiti, neko iz političkih razloga, a bilo je i onih koji su to radili iz čiste zabave.
"Centar za borbu protiv mržnje je objavio izveštaj u kome se navodi da 73% antivakserskih objava na društvenim mrežama dolazi od samo 12 naloga", rekla je.
Kako je rekla Novinarka medijske platforme Moldavije e-sanatate Elena Cioina, teme o vakcinaciji u medijima nisu obrađene dovoljno sistematično.
"Negativnu ulogu je imalo uključivanje političara koji su rekli da je to lagana bolest koja uđe na uvo, a izađe na nos", dodala je.
I u Moldaviji su se, istakla je Cioina, građani suočavali sa infodemijom.
"Ljudi nisu znali koje su verodostojne informacije i kako da se štite od zaraznih bolesti. Bilo je dosta problema u komunikaciji u vanrednim uslovima", dodala je.
Izazov je bio, kaže Cioina, pronaći i kredibilne izvore informacija i dobiti informacije od državnih organa. Ipak, pozitivno je, kako je rekla, što su novinari tada dosta otvorenije komunicirali sa predstavnicima vlasti.
Bea Spadacini iz Internjuza rekla je da je pandemija za novinare bila izazov sa kakvim nisu susretali jer su svakodnevno izveštavali o nečemu, bez mnogo dostupnih podataka.
„Shvatili smo da je potrebno pružiti podršku novinarima kako bi mogli da objavljuju tačne informacije o kovidu-19, vakcinaciji i da ostanu na vrhu zadatka. Kreiraliu smo mrežu Internjuz kojusada čini preko 5000 novinara“, rekla je.
Zadatak Internjuza kao kanala za podršku medija je, kako je rekla Jaya Shreeder iz ove mreže, da omogući novinarima da izveštavaju kvalitetno i pouzdano o vakcinaciji, kako bi građani mogli da donesu prave odluke.
Sanjin Musa je prisutnima predstavio i onlajn platformu ove organizacije, koja čitaocima daje bekgraund nauke o vakcinama i analizira različite pristupe vakcinaciji.
Dodao je da Internjuz organizuje besplatni kurs o o vakcinama.
“Znanje je moć, a ovi materijali daju bekgraund o nauci o vakcinama i o pristupu vakcinaciji. Tu je i bihejviorialna komponenta jer se pokazuje ko prihvata, a ko odbija vakcinaciju i zašto”, naglasio je Musa.
Panel je organizovan u okviru projekta “MOMENTUM – Transformacija i pravičnost rutinske imunizacije” u zemljama Evrope i Evroazije, uključujući Srbiju, Severnu Makedoniju, Moldaviju i Bosnu i Hercegovinu. Moderirala ga je novinarka novinarka časopisa „Nova ekonomija“ i ambasadorka mreže HJN za Zapadni Balkan Katarina Baletić.
Strah od mogućih nuspojava razlog je zbog čega neki ljudi izbegavaju neobaveznu vakcinaciju u odraslom dobu. Najbolje sredstvo za borbu sa ovim strahom je informisanje, a mediji tu imaju ključnu ulogu. Da bi stanovništvo shvatilo zbog čega su sekundarne vakcine važne i na koji način štite od zaraznih bolesti, neophodne su tačne, precizne i jasne informacije zaključak je sa ovog panela.
Video snimak možete pogledati na: Journalism in an Era of Epidemics: Reporting on Life Course Vaccinations - YouTube
Informacija može da sadrži stav koji nije stav Press centra UNS-a, ukoliko to nije izričito navedeno. Odgovornost za sadržinu informacije i tačnost podataka snose fizička lica ili pravna lica u čije ime je Press centar prosledio informaciju.
Komentari (0)
ostavi komentarNema komentara.