Novinarsko ćoše
11. 01. 2015.
Zašto sam objavila karikature "Šarli ebdo"
„Poštovani, obraćam Vam se kao Bošnjak-musliman čija su verska prava povređena današnjim prikazivanjem karikature proroka Muhameda u dnevnom listu Blic. Pitam se da li će UNS kao telo osuditi ovaj kukavički čin jer su njime povređena verska osećanja muslimana, građana Republike Srbije? Kao građanin zgrožen sam terorističkim činom u Parizu, a danas sam još više zgrožen izdanjem Blica gde je prikazana karikatura čime su direktno povređena verska osećanja Muslimana. Nadam se da ćete kao telo reagovati i tražiti adekvatne sankcije jer je ovim činom povređen i Zakon“.
Udruženje novinara Srbije objavilo je u subotu ovo pismo Samira Šabanije u uverenju da ono zaslužuje odgovor. Tim pre što su mnoge redakcije najuglednijih novina sveta - poput Njujork tajmsa, Vašington Posta i Gardijana - odlučile da postupe onako kako bi Samir Šabanija hteo. Za razliku od „Blica“ (i „Politike“, koju uređujem), svi su ti listovi odlučili da ne objave karikature zbog kojih su radikalni islamisti prošlog četvrtka u Parizu izvršili pokolj u kom je ubijeno deset članova redakcije satiričnog magazina „Šarli ebdo“.
Navešću razloge najuticajnijeg od ovih listova, Njujork tajmsa. Glavni urednik Din Bake pozvao se na žurnalistički standard svog lista, koji „pravi razliku između političke satire i namerne uvrede“. Po proceni Dina Bakea, većina spornih karikatura „Šarlija“ nije drugo do uvreda koja bi povredila senzibilitet njegovih čitalaca, pogotovo onih muslimanske vere.
Drugim rečima, Bake se u potpunosti složio sa rezonovanjem Samira Šabanije.
Dozvolite da se ja ne složim ni sa Bakeom, ni sa Šabanijom.
Karikature iz lista „Šarli ebdo“ pokrenule su živu raspravu o tankoj liniji koja političku satiru odvaja od provokacije i govora mržnje. Ta je debata veoma važna: imam razumevanja i uzimam u obzir mišljenja po kojim su karikature iz „Šarlija“ ponekad bile, ne samo ikonoklastične, već i rasističke, odnosno neosetljive prema osećanjima ugnjetavane manjine.
Svejedno. U trenutku kada je glavna vest da je izvršen pokolj u redakciji „Šarli ebdo“ zbog karikatura koje je objavljivao „Šarli ebdo“, novinarski standard nalaže da pokažemo čitaocima kakve su te karikature. Sadržaj karikatura postaje nezaobilazan deo vesti. Čitalac ne dobija punu informaciju o onome što se desilo u Parizu ako mediji ne objave karikature – bez obzira na to da li nam se te karikature dopadaju. U tom času više nije bitno da li bi te karikature pre pokolja prošle novinarski standard sajta UNS-a ili „Politike“.
Pokolj u Parizu je objavljivanje karikatura učinio obaveznim, jer su karikature postale nezamenljiv deo informacije o pokolju.To je moje mišljenje, koje nisu delili svi urednici koji čine redakcijski kolegijum „Politike“.
Moja lična solidarnost sa francuskim kolegama u odluci o objavljivanju karikatura nije igrala najvažniju ulogu. Zadatak je urednika i novinara da nepristrasno obaveštavaju javnost, odnosno da ne prećutkuju ništa što bi moglo bitno da utiče na stav javnosti o nekom događaju. Kodeks novinara Srbije, međutim, od njih takođe traži da se suprotstave govoru mržnje i diskriminaciji.
Svaki urednik i novinar svakodnevno vagaju svoju obavezu prema čitaocima, odnosno svoju odgovornost pred čitaocima, sa obavezom da se suprotstavljaju diskriminaciji i da ne tolerišu govor mržnje.
No jedno je odluka o senzibilitetu čitalaca pre masakra u Parizu, a drugo je odluka posle masakra.
Po mom mišljenju, posle masakra, karikature u „Šarliju“ postaju nezaobilazan deo priče i više nije moguće odlučivati o njihovom objavljivanju samo na osnovu procene o tome koliki će deo čitalačke publike povrediti. Čitalac ima pravo na sve osnovne elemente priče, a veoma je važno da svaki čitalac dobije priliku da za sebe oceni stepen provokacije u karikaturama.
Istim motivima sam se rukovodila i 2006, kada sam na naslovnoj strani „Politike“ objavila dansku karikaturu koja je potresla islamski svet.
Sada, međutim, čitam da danski list ne želi da preštampa karikature „Šarlija“, i da slično misle i mnogi drugi listovi koji su bili mnogo otvoreniji 2006. kada su izveštavali o danskoj karikaturi, pretnjama smrću Kurtu Vestengardu i napadima na danske ambasade po islamskom svetu.
Zar nije to ono što su teroristi želeli da postignu?
Mislim da je to prava šteta. Samo se po sebi razume da svaki glavni urednik mora sam da odluči da li određenu karikaturu smatra političkom satirom ili rasističkim podstrekavanjem mržnje. No mislim da o takvim pojedinačnim uredničkim, ili odlukama redakcijskog kolegijuma, treba otvarati javne debate.
Pismo gospodina Šabanija je u tom smislu više nego dobrodošlo. I ovde u Srbiji je potrebna javna debata o takvim temama.
Komentari (8)
ostavi komentar19.01.
2015.
Seratliću, svaka čast
Eksponirana gospođa Smajlović kao da se nije školovala u Americi, pa misli da je pametnija i hrabrija nego kolege u Vašington Postu i drugim tiražnim novinama, koje nisu objavile tragične karikature posle kojih je nastao, verovatno planirani, masakr u Parizu. Novinar sam više godina nego što ih Gospođa ima i, uz to, školovan, sa završenim specijalističkim studijama iz novinarstva, i uvek sam, pre objavljivanja svojih tekstova vodio račun da ne povredim verska, pa čak i nečija porodična osećanja. Zadatak pravog novinara nije da, pod motivom slobode medija i ljudskih prava, insinuira, izmišlja i ruglu izvrgava bilo šta i bilo koga, nego da piše istinu i, samo istinu! Zato se pridružujem gospodinu Komnenu-Kolji Seratliću
Odgovori14.01.
2015.
UVREDA
Nisam musliman. Međutim objavanje karikatura koje doboko zadiru u verska osećanja bilo koje konfesije su potpuno kontraproduktivna. To nema nikakve veze sa slobodom štampe. Neko bi morao da objasni šta se postiže takvim karikaturama? Ko i zašto se izvrgava ruglu?
OdgovoriDalje čitam da se piše o pokolju! Nisam "stručan" za tu oblast. Puškom se ne vrši pokolj!
Zašto se koristi ovaj termin? Zato što je daleko neprijatniji od termina ubijanje.
I još nešto. Čovek koji reši da žrtvuje život za svoje ideale je nepobediv. To "demokratski " Zapad nikako da shvati. Ogromna većina muslima se ne uklapa u evropsku kulturu. Bojim se da je glavni krivac Evropa a ne muslimani.
13.01.
2015.
Harpovani mozgovi
Dakle od ovih harpovanih i bombardovanih paćenika ne može više da se živi. Ali zaista.
OdgovoriPobogu ljudi, pa nisu vas harpovali, bombardovali i osiromašenim uranijumom obogatili siroti karikaturisti i satiričari već nekakvi vojnici po nalogu politicara protiv kojih su, gotovo po pravilu, uperene žaoke slobodnomislećih ljudi.
I kao što napisa Brana Crnčević - Kad neko ne zna za šalu, treba ga ozbiljno zajebavati.
13.01.
2015.
strasno
Zao mi je sto se to desilo i osudjujem svaki cin terorizma i nasilja. Samo da kazem kada se ratovalo protiv nas Srba, bilo je terorista iz celog sveta a tada zapadu nisu smetali. Tada smo mi bili teroristi .... a oni su bili borci za prava svog naroda.
Odgovori13.01.
2015.
карикатуре
Пошто се поново објављују спорне карикатуре мислим да би било поштено да се поново објаве и карикатуре којима је француски лист на свој начин коментарисао Србе у време Нато агресије. Чисто зарад комплетније слике и веће објективности - све у духу основних постулата новинарства.
Odgovori12.01.
2015.
setite se, ljiljana
iako ste u pravu, setite se, ljiljana, da smo mi, srbi, platili ogroman ceh za raspad jugoslavije, iako nismo bili jedini krivci za to, da smo doživeli bombardovanje (samo zato) što nismo dali svoje kosovo, da nas ucenjuju i pritiskaju (zna se ko!) kad god želimo da radimo u vlastitom interesu..! ne biste, verujem, želeli da zbog vaše pravednosti "politika" (ili nešto drugo) postane meta nekakvog pomračenog uma. da li je baš neophodno da naš najstariji list bude veći "papa" ili hrabriji čak noris od "vašington posta", "Njujork tajmsa" i "Gardijana"? Vaš stav je za razuman svet, što ovaj u kom živimo odavno nije! razmislite: možda je, ipak, bolje braniti glavu (svoju i drugih), nego principe. tim pre što borba za pravo i pravdu u našem vremenu ne garantuje ni bronzanu medalju.
Odgovori12.01.
2015.
Моћна личност
"Свеједно. У тренутку када је главна вест да је извршен покољ у редакцији „Шарли ебдо“ због карикатура које је објављивао „Шарли ебдо“, новинарски стандард налаже да покажемо читаоцима какве су те карикатуре. Садржај карикатура постаје незаобилазан део вести. Читалац не добија пуну информацију о ономе што се десило у Паризу ако медији не објаве карикатуре – без обзира на то да ли нам се те карикатуре допадају. У том часу више није битно да ли би те карикатуре пре покоља прошле новинарски стандард сајта УНС-а или „Политике“.
OdgovoriДакле госпођо Смајловић (надам се да ћете об јавити овај мој осврт, као незаобилазни део реаговања на Ваше ставове), Ви из дана у дан од "јавне личности", како Вас у пежоративном контексту називају Ваши критичари, постајете "моћна личност". Сјетих се једног Енглеза, сер Блејка шта је изјавио када је купио скоро пропали Дејли телеграф. Новинари су га питали да ли ће Дејли телеграф постати новина која ће најобјективније писати, сер Блејк је одговорио: "Побогу, па ја сам га купио за себе, писаће онако како ја мислим". Све ми се чини, драга добра и поштена Љиљана, да сте и Ви тако присвојили и "Политику" и УНС. Чак идете толико далаеко да истичете свој его, ид его и супер его: ја мислим, ја тврдим, ја се борим , ја се не слажем, ја сам поштовалац ОБ, итд. Немате право да преносите нешто што вређа огромну популацију, поготово када је религија у питању, к томе која ртелигија (бојим се да нисте читали Куран). Како би сте реаговали ако бих ја сада пренио онај безобразлук извјесног Луковића када Вас је вријеђао највећим вулгарностима, не водећи рачуна да сте ви нечија сестра, кћер, мајка. Када сам о томе више пута писао (као и тада када Вам је то сасуо у лице) да је то безобразлук, никада нисам поновио шта је рекао, већ сам наглашавао као и сада да се ради о вулгарностима, додавши да сте ми сестра, Луковић би добио за то батине. То је читаоцима сасвим довољно да схвате о чему се ради. Ви заступајући тезу да "Садржај карикатура постаје незаобилазан део вести, те да читалац не добија пуну информацију о ономе што се десило у Паризу ако медији не објаве карикатуре – без обзира на то да ли нам се те карикатуре допадају", уствари даље ШИРИТЕ те недопустиве карикатуре. То је истина, не могу постојати двије истине. Свако ко би бранио терористе био би изван памети, њих није требало побити (о томе ће се једнога дана писати), њима се морало судити , а онда их обејесити у сред Париза. Међутим, постоји једно али о ком сасвим исправно говори Самир. Дакле, немате госпо право да ширите те карикатуре у Вашем приватном листу. Мислим да "Политика" има неког газду, за сада невидљивог (Вучић је био обећао да ће се питање газда и власништва "Политике" ријешити до Нове године, али није рекао које), односно да ли Ви радите оно што Вам невидљиви газда налаже или су то лично Ваши ставови. Тужно је било слушати и Вас и онога што не заврши ниједну реченицу, уствари тешко га је разумјети док прича, П. Симића и још неке назобилазне аналитичаре шта сте онога дана причали када се десило убиство у Паризу ( а пропо убиства, не ради се госпо о "покољу", Ви употребљавате погрешну ријеч, покољ је када су усташе србосеком клале Србе). Нико да се критички осврне да се не могу нечије светиње тако приказивати. Када је била "геј парада" у Београду, гејаши су носили на једном транспаренту вулгарне карикатуре Његове Светости Патријарха српског и митрополита цетињског. Нисте то осудили у Вашој "Политици". Зашто тада нисте пренели те карикатуре, уз Ваш брилијантни коментар осуде. Но, једно је битно, све ово у Паризу и не само Паризу, су намјештаљке разних тајних агенција и владара из сјенке (чикашка породица с Милтоном на челу, Билдерберзи, трилатерала, Клуб 300, Римски клуб и др.,а све под будним оком Империје зла, односно САД) да се шири вирус сукоба, растурање Европе, да се ствара хаос, лоши односи међу народима, а ми мали народи (иначе су мали народи реметилачки фактор)се петљамо у све то и насједамо тој игри, играма. Иако Ви госпо не тражите савјет (паметан човјек тражи савјет, зна се ко не тражи савајет), ја Вас савјетујем по трећи пут да поднесете оиставку на мјесто предсједника УНС-а, предсједника неког Савјета, и ко зна које још функције имате. И "Политика" Вам је огроман залогај. Ускоро ћу Вам послати отворено писмо, гдје ћу Вам на пристојан и културан начин изнијети недопустиве грешке. Да их Ви лично чините не би смо их ни примјећивали, али Ви их чините у име институција са заглављем (тако сте Ви критиковали г-ђу Пак , да вам пише са заглављем Предсједника Србије, и тада сам Вас подржао, што значи да немам никакве зле намјере према Вама).
12.01.
2015.
moram da priznam
Karikature u francuskom listu su vulgarne, prostačke i idu na uvredu. To nije karikatura nego politička izjava. Nisam musliman, ali sam uvređen estetski.
Odgovori