УНС вести
09. 02. 2022.
Кодекс се крши, избори се приближавају, мање неозначених ПР текстова
Раст броја прекршаја Кодекса новинара у односу на претходну годину и политичко извештавање углавном у интересу власти, што би се могло довести у везу са приближавањем избора, резултати су шестомесечног мониторинга Савета за штампу о поштовању Кодекса новинара Србије у дневним новинама
У 10 дневних листова забележено је 5715 текстова у којима је прекршена бар једна тачка Кодекса, а рекордер по кршењу Кодекса је лист “Ало” (1278).
“Српски телеграф” (968) и “Информер” (949) су уз “Ало” у врху листе прекршилаца. Најмањи број прекршаја забележен је у “Данасу” (45) и “Политици” (61), док како је речено на представљању мониторинга Савета за штампу у листу “Нова” (61) иако је мали број кршења Кодекса “текстови балансирају на ивици професионалних стандарда”.
Према речима Тамаре Скрозе, чланице Комисије за жалбе, највећи број прекршаја односи се на непоштовање претпоставке невиности, права на приватност, као и на истинитост извештавања, јер се претпоставке пласирају као чињенице.
“Драстично је повећао број кршења претпоставке невиности случај убиства трочлане породице Ђокић где је осумњичени рођак неколико дана после злочина у медијима већ осуђен. Повећан је и број узнемирујућих и порнографских садржаја у медијима, нарочито у случајевима извештавања о злочинима једног клана. То што су такве информације долазиле од највиших делова власти не аболира новинаре за такво извештавање”, навела је Скроза, додајући да је повећан и број прекршаја права на приватност, посебно јавних личности, а да је утисак да су у случајевима бракоразводних парница медији отворено навијали за једну или другу страну.
Скроза је навела и да се непримерен језик који је у таблоидима традиционално био заступљен у рубрикама намењеним естради преселио на прве странице, везане за политику.
Она је додала да је запажен и један позитиван тренд - да је смањен број неозначених ПР текстова.
Вера Дидановић, чланица Комисије за жалбе указала је да се приближавају избори, а да све чешће, осим опозиције у текстовима негативан третман добијају и фактори изван границе Србије. По њеном мишљењу повећава се и број текстова који су креирани из једног центра - примери истих наслова у више новина, као и да се све чешће у наслову налази нешто чега у тексту нема, а број увредљивих речи је у порасту. Утисак јој је и да је све више непотписаних текстова који су “отворено у кампањи”.
Тамара Скроза навела је да је општи утисак после завршеног мониторинга да медији активно учествују у кампањама у смислу актуелне политичке ситуације, а да не извештавају, што је “лоше не само за медијску сцену, него за друштво уопште”
Ово је седми мониторинг медија Савета за штампу. Праћено је десет дневних листова – “Ало”, “Блиц”, “Данас”, “Вечерње новости”, “Информер”, “Курир”, “Политика”, “Српски телеграф” и први пут “Објектив” и “Нова”.
Мониторинг је обављан од јула до децембра 2021. године, а резултати су представљени данас на трибини коју је организовао Савет за штампу.
Коментари (0)
Остави коментарНема коментара.