УНС вести
29. 01. 2021.
Професорка Александра Смиљанић: Изнајмљивање капацитета „Телекома“ под једнаким условима за све
Последњих дана у медијима се води велика полемика o наводном удруживању компанија „Телеком“ и „Теленор“ - телевизије Н1 и Нова С, које су, са кабловским оператором СББ део Јунајтед групе, истичу да се ове компаније удружују у намери да „угуше слободне медије“ и „смање учешће СББ-а на тржишту,“,„Теленор“ ове наводе демантује, а „Телеком“ истиче да је реч о редовној уговорној сарадњи и да СББ има страх од експанзије конкуренције.
Професорка на Електротехничком факултету у Београду и бивша министарка за телекомуникације и информационо друштво Александра Смиљанић за УНС објашњава да је нормално да „Телеком“ слободне капацитете своје инфраструктуре изнајми другим операторима, али да то мора да учини под једнаким условима.
„Међутим, 'Телеком' би морао транспаретно да објасни зашто је изнајмљивање инфраструктуре најбоље за њихово пословање“, каже Смиљанић.
Смиљанић наводи да „уколико постоји одређен капацитет каблова који су инсталирани а неискоришћени су, нормално је да се изнајми другим компанијама“.
„С друге стране, уколико 'Телеком' не нуди услуге квалитетно и повољно и зато губи кориснике, односно има вишак мрежних капацитета, руководство би морало да се мења“, каже она.
Смиљанић наводи да би „уколико постоји већа тражња него што је понуда, требало би организовати аукције за изнајмљивање инфаструктуре“.
„Нажалост, у Србији чак ни аукције нису чисто решење. Наиме, колале су приче како се на разним аукцијама заинтересоване странке не смеју појавити због претњи, експлицитних или имплицитних. У Србији прво треба да се искорени корупција и организовани криминал да би било која регулатива имала смисла“, каже Смиљанић.
Одговарајући на питање да ли би евентуална продаја 'Телекома' значила аутоматску продају и читаве кабловске инфраструктуре, Смиљанић каже да су разне продаје могуће, али да је приватизација инфраструктуре или њеног управљања лоша.
„Наиме, инфраструктура нема конкуренције или је има сасвим мало, приватници се лако договоре о ценама услуга које ће максимизирати да би извукли што више профита. Исто тако ће смањивати инвестиције, отпуштати запослене, смањивати квалитет услуге зарад профита. Приватизација државне инфраструктуре је корупција сама по себи. Наравно, постоје проблеми са управљањем државном инфраструктуром када је ниво корупције висок, али ти проблеми се не решавају продајом инфраструктуре већ кажњавањем политичара и бизнисмена који су укључени у корупцију“, наводи Смиљанић и додаје да у Србији постоји проблем са државним предузећима.
„Пример је управо куповина кабловских оператора које су праћене контроверзама - дате су велике паре које није пратило адекватно образложење“, наводи Смиљанић.
Подсетимо, ТВ Н1 објавио је раније да се у плану у који је имао увид наводи да ће се „Телеком“ удружити са „Теленором“ како би смањио учешће СББ-а на тржишту испод 30 одсто и тако онемогућио финансирање медија попут Н1, Нове С, Спорт Клуба.
Комисија за заштиту конкуренције потврдила је да су јој се обе компаније обратиле са захтевом за појединачно изузеће од забране уговора о ограниченој и дефинисаној пословној сарадњи. Комисија је истакла да се не ради о концентрацији, односно спајању те две компаније и да је до сада већ поступала по сличним захтевима на тржишту електронских комуникација.
Дневни лист Политика, јуче је писао да су 2016. године исти захтев поднели управо „Теленор“ и СББ, као и да је оператор СББ све до 2003. године бесплатно користио ресурсе “Телекома“.
|
Комисија 2016. одлучивала о истом захтеву Теленора и СББ-а У фебруару 2016. године Комисија за заштиту конкуренције објавила је Решење којим се изузима од забране Уговор о пословној сарадњи између Теленора и СББ-а. У решењу се наводи да је предмет захтева "нацрт Уговора о пословној сарадњи између Теленор доо и Serbia Broadband – Srpske kablovske mreže у погледу пружања услуга са погодностима корисницима који, испуњавају претходно наведене кумулативне услове". "Предмет уговора је сарадња између уговорних страна, како би физичким лицима, која су истовремено корисници и Теленора и СББ-а, била омогућена промоција, која подразумева бенефите који ће, поред пакета који корисници користе, омогућити и додатне погодности, уз испуњење одређених услова", наводи се у Решењу Комисије од 10.2.2016. године. |
Компанија "Теленор" демантовала је наводе Н1 и Нове С наводећи да „нема спајања 'Теленора' и 'Телекома'“, да „Теленор“ не преузима власништво над „Телекомовом“ инфраструктуром, нити да пословне амбиције њихове компаније на било који начин угрожавају слободу медија.
Како откривају, амбиција „Теленора“ је да уђу у област интернета и ТВ садржаја, а како би пружили што бољу услугу корисницима, изнајмљуу инфраструктуру од различитих партнера – како од „Телекома“, тако и од СББ-а.
"Закуп инфраструктуре је уобичајена и потпуно законита пословна пракса свих оператора“, наглашавају.
И компанија „Телеком Србија“ саопштила је јуче да се не спаја са компанијом „Теленор“, већ да је реч о „редовној уговорној сарадњи“.
"'Телеком Србија' намерава да по комерцијалним условима изнајмљује своју оптичку инфраструктуру 'Теленору'. Тиме се значајно либерализује тржиште телекомуникација у Србији", наводи се у саопштењу Телекома и истиче да је бакарна телекомуникациона инфраструктура Телекома Србија већ либерализована и користи је више оператора, укључујући и СББ, а ово је, додају, почетак либерализације оптичке инфраструктуре.
„Теленор“ ће, додају, бити у прилици да поред оптике од „Телекома“ купи и садржаје, али ће имати и могућност избора да садржаје купује и од других произвођача и дистрибутера, као и могућност да производи сопствене садржаје.
Коментари (0)
Остави коментарНема коментара.