Vesti
19. 03. 2012.
Spomen-kuća velikana srpskog novinarstva
U objektu, istovetnom starom zdanju u kome je rođen poznati novinar i pisac Pera Todorović, biće smeštena biblioteka, etnozbirka, konferencijska sala
„Malo selo Vodice, a veliko ime Pere Todorovića”, na tu temu đaci su svojevremeno pisali radove na konkursu koji godinama unazad organizuje Zavičajno-turističko udruženje „Vidovača”. Obeležavajući 160 godina od rođenja poznatog novinara, pisca, političara, prevodioca, žitelji malog sela Vodice kod Smederevske Palanke nastavljaju izgradnju spomen-kuće svog sunarodnika velikog imena.
Zahvaljujući akciji koju su pokrenuli Udruženje novinara Srbije (UNS), čiji je Pera bio drugi predsednik, udruženje „Vidovača“ i opština Smederevska Palanka, zavičajna kuća Pere Todorovića (1852–1907) stavljena je pod krov. Ona se nalazi u dvorištu osnovne škole „Olga Milošević“, preko puta rodne kuće Pere Todorovića, a predsednik Udruženja „Vidovača“, Miodrag Zagorčić kaže da se nada da će do kraja godine objekat biti pokriven.
– Rodna kuća je u privatnom vlasništvu, ona je sada u dosta lošem stanju i u njoj žive potomci porodice Todorović po ženskoj liniji. Odlučili smo još 2008. godine da preko puta nje počnemo izgradnju zavičajne kuće, koja je istovetna starom zdanju i gde će biti smeštena biblioteka, etnozbirka, konferencijska sala, gde se će održavati novinarski skupovi i etnoizložbe – navodi Zagorčić.
Dok traju radovi na spomen-kući, sećanje na Peru Todorovića u njegovom rodnom selu čuva se kroz različite manifestacije i skupove.
– Naše udruženje dobilo je 100 svezaka Perinog „Ogledala”, gde je on polemički pisao o svojoj stvarnosti, a dosta bogata arhiva i spisi čuvaju se i u Udruženju novinara Srbije, pa će deo te građe verovatno biti smešten u zavičajnoj kući. Etnozbirka koju već imamo veoma je bogata, nalazi se trenutno u osnovnoj školi, kao i donacija od 1.000 knjiga koju smo dobili, pa kad bude završena spomen-kuća deo zbirke i knjige biće premeštene tu – kaže Zagorčić.
On podseća da je Pera Todorović poticao iz veoma imućne porodice iz ovog sela, gde je rođen. Burni život vodio ga je do Ciriha, gde je započeo, ali ne i završio studije pedagogije, stigao je i da uređuje 16 listova i časopisa, bude jedan od osnivača i vođa Radikalne stranke, a nije nimalo preterao kada je zapisao da mu je „često i sama glava o končiću visila”.
Više od 20 puta je hapšen i zatvaran, osuđen na četiri godine izgnanstva, ali i na 27 godina robije, od čega je odležao gotovo šest godina u zatvoru, pa čak osuđen i na smrt, a kasnije pomilovan.
„Male novine”, čiji je osnivač, bile su, kako je ostalo zabeleženo, uređivane po evropskim standardima, a dostizale su tiraž i do 30.000 primeraka. U novinarstvo je uveo feljtonistiku, romane u nastavcima, zanimljive priloge, a bio je preteča prodaje oglasnog prostora u štampi.
Iz njegovog pera je i ratna hronika „Dnevnik jednog dobrovoljca” u kojoj je opisao sećanja na srpsko-turski rat 1876. godine.
J. Č.
Komentari (0)
ostavi komentarNema komentara.