Povećaj veličinu slova
Vrati na prvobitnu veličinu slova
Smanji veličinu slova
štampaj
štampaj
Pošalji prijatelju
Vesti
31. 08. 2009.
Povratak Ezopa
Slobodu medija danas u Srbiji brane Palma i Vučić i to od političkih zvezda koje su se uzdigle rušeći medijski svet ove dvojice
Ljubodrag Stojadinović
Danas će proći, a možda i neće zakon o informisanju. Predsednica parlamenta je u sukobu interesa i tu će neprijatnost otkloniti jednom malom ostavkom. Ipak imaće snage da onaj skoro pa inkvizicijski papir stavi na glasanje. Navodno se zakon više povući ne može.Tako kazuje i premijer Cvetković, uz zaborav da ne postoji ništa što ne može biti opovrgnuto, izdižući još jednom tvrdoglavu formu iznad života. Ono jest, mnogi tvrde da demokratija nije i ništa drugo do procedura pod uslovom da stvari kreću dobrim pravcem. Pokazalo se da Srbija ima upornu vlast i lomljivu opoziciju. Politička teorija kazuje da niko nije ono što misli o sebi nego ono što zaista jeste.
Tako je javnost raspamećena pred novim autoritarnim, čak totalitarnim trendovima, koji dolaze sa neočekivane strane. Zbog toga ovde ništa ne može biti sigurno, čak ni tvrdi politički principi, jer njih izgleda više i nema. Slobodu medija brane Palma i Vučić, i to od političkih zvezda oktobra 2000, koje su se uzdigle rušeći, uz ostalo, inastrani medijski svet ove dvojice. Ali ako smo već kod evokacije na zastrašujuća Vučićeva ministarska vremena i Palminu televiziju iz istoga doba, onda su demokratski preobražaji u bilo kom smeru i te kako važni za opstanak Srbije. Lepše je čuti Jagodinca kako se preobukao nabolje, ma koliko ga to koštalo lične arkanovske istorije, nego Čedu koji se neubedljivo prenemaže pred političkom računaljkom. Jedno vreme Jovanović je bio najuporniji šetač, uređivao „Demokratiju” koja je štampana u Vlajkovićevoj (Glas javnosti).
Po ondašnjem zakonu, student Čeda jemorao da plaća strašno visoke kazne. Vučić je hodao okolo i seirio nad medijimakoji su se gasili pred navalom totalitarne države i njenih paradržavnih egzekutora. Naravno da je to, pre svega, bilo šešeljevsko-Mirino seciranjeSrbije, ali „mali Aca” je u tome besramno uživao, zabranjujući Glas Amerike, Bi-Bi-Si, Dojče vele i Slobodnu Evropu. I sada nas A. V. brani od Dinkića, Bradića, Jovanovića i drugih donosilacaslobode medija. I to cinizmom čoveka koji ima dve ključne prednosti: zna o čemu govori. Otresao se Šešelja, te ume da upoređuje političke ambijente pri pokušajima da država metne svoju orvelijansku šapu na sistem po kome je distribucija javnih informacija slobodna. Možda se sve može objasniti fenomenom „regulisanja sujete” u redovima nove elite. Za mnoge novine se ne zna ko je vlasnik i odakle mu pare.
Ta se nedoumica, pre svega, odnosi na štampane stvari koje nose svoj neotklonjivi tabloidni virus. Ali, to samo po sebi nije greh! Čitav nam je život – politika, privreda, estrada tabloidna po definiciji. Štampane stvari i elektronska čuda žive od senzacije a ne od idile. No, može biti da smo na taj način dobili svet medijskog podzemlja, u kome se zna ko za koga i šta radi! To svakako zna Dinkić, pa je izneo ultimativni zahtev da se problem mora rešavati oštrim hirurškim rezom. Zamisao je sjajna,samo ne valja i nije u stanju da funkcioniše. To je logika hirurga koji seče glavu kako bi sa njom otklonio tumor. Ključna stvar je u tome što demokratskoj vlasti nigde nije dopušteno da određuje limite slobode govora u medijima, jer ih tako kontroliše. A onda nema ni medija nego marketinških biltena, nema čitalaca pa ni potrebe za kaznama. Mediji će se ugasiti zbog stimulisane i autoritarnim merama kontrolisane kreativne atrofije. A to znači da vlast u Srbiji nije dorasla do svog posla.
Na takvo stanje političkoj i svekolikoj javnosti prvi ukazuju mediji. Da to ne bi učinili treba im ograničiti količinu uma kojim raspolažu. Čitav jedan krug apsurda! Ne, nije Raja Rodić u pitanju, niti neki koloritni ekscesi iz njegove šarene kuće. U igri su mnogo ozbiljnije stvari, čija je lozinka, možda, izjava jednog ministra iz vlade Zorana Živkovića: „Najlakše nam je bilo da sprovodimo demokratiju u vanrednom stanju!” Ništa lakše, dakle. Uhapsiš sve i uspostaviš slobodu.Taj ministar je imao nešto duha, mada mu to nije bilo poznato. Ovi danas misle ozbiljno! Očekujemo da zakon ipak padne, jer je i po Branku Miljkoviću padu sklon. Ali ponovo učim jezik Ezopa, ako ne padne.
Komentari (0)
ostavi komentarNema komentara.