Povećaj veličinu slova
Vrati na prvobitnu veličinu slova
Smanji veličinu slova
štampaj
štampaj
Pošalji prijatelju
Vesti
31. 08. 2009.
Izglasan Zakon o javnom informisanju
Narodna skupština izglasala Zakon o izmenama i dopunama Zakona o javnom informisanju. Za predlog glasalo 125 od prisutnih 225 narodnih poslanika. Naprednjaci napustili skupštinsku salu. Na dnevnom redu sednice je glasanje o ukupno 24 zakonska predloga.
Izmene i dopune Zakona o javnom informisanju usvojene su u Skupštini Srbije pošto je za Predlog glasalo 125 od prisutnih 225 narodnih poslanika. Protiv je bilo 88, 11 uzdržanih a jedan poslanik nije glasao.
Za Zakon su glasali poslanici vladajuće koalicije izuzev Socijalističke partije Srbije koji su bili uzdržani ali su obezbeđivali kvorum. Za su glasali i poslanici LDP-a, sem Vesne Pešić i Žarka Koraća, a svoj glas za izmene dao je i samostalni poslanik DHSS-a Vladan Batić.
Protiv zakonskih izmena glasali su poslanici SRS i koalicije DSS-NS, kao i tri poslanika Jedinstvene Srbije.
Poslanici su usvojili amandmane koje je Vlada podnela na sopstveni zakonski predlog.
Zbog usvajanja amandmana poslanice Srpske radikalne stranke Marine Toman, kojim se odbacuje Vladin predlog o zatvaranju medija koji su u predhodnoj godini poslovanja bili više od 90 dana u blokadi, izvršena je pravno-tehnička redakcija teksta Predloga na sastanku Zakonodavnog odbora.
Šef poslaničke grupe "Napred Srbijo" Tomislav Nikolić izjavio je, tokom pauze koja je bila određena zbog sastanka Zakonodavnog odbora, da su svi njegovi poslanici napustili skupštinsku salu jer ne žele da učestvuju u izglasavanju "nakaradnog zakona" o javnom informisanju. Kako je naveo, SNS je pokušao da obori zakon, nisu uspeli i zato su napustili salu.
Vlada Srbije je Predlog zakona usvojila 9. jula, a posle oštrih kritika javnosti i profesionalnih udruženja izmenila ga je nizom amandmana.
Oštrija i preciznija kaznena politika
Izmenama Zakona znatno je poštrena kaznena politika za kršenje profesionalnih normi i precizirano je više privrednih prestupa koji mogu dovesti i do zabrane izdavanja glasila.
Zakonom je predviđeno da javno glasilo može osnovati domaće pravno lice i obaveza upisa u Registar javnih glasila.
U slučaju izdavanja glasila koje nije upisano u Registar, nadležni javni tužilac dužan je odmah pokrene postupak za privredni prestup, a nadležni sud u roku od 12 sati da obustavi privremeno izdavanje glasila.
Ukoliko ne poštuje zabranu i izdaje glasilo koje nije upisano u Registar, osnivač javnog glasila može biti kažnjen sa miliona do dvadeset miliona dinara, a odgovorno lice sa dvesta hiljada do dva miliona dinara. Predviđena je i zabrana izdavanja glasila.
Prijavu za upis u registar štampanih dnevnih javnih glasila osnivači su dužni na podnesu u roku od 30 dana od stupanja zakona na snagu, a osnivači drugih glasila za 90 dana.
Izmenama zakona predviđene su i rigorozne kazne za kršenje pretpostavke nevinosti i objavljivanje informacija koje mogu ugroziti razvoj maloletnika i ukoliko je maloletnik učinjen prepoznatljivim u informaciji koja može da povredi njegovo pravo ili interes.
Visina kazni vezana je za tiraž i prihod od oglasa u broju u kome je prekršaj napravljen, a ako je objavljana na naslovnoj strani ili u infomativnoj emisiji za taj sedmodnevni prihod.
Rigorozne kazne za distributere
Odgovorno lice u osnivaču i odgovorni urednik mogu biti kažnjeni sa 200.000 do dva miliona dinara. Zakonom je predviđena i uslovna kazna uz obavezu objavljivanja presude ukoliko je delo prvi put učinjeno.
Kazne za ostale prekršaje povećane su sa sadašnjih 30.000-200.000 na milion do deset miliona za glasilo, odnosno 100.000 do milion dinara za odgovornog urednika. Predviđene su i rigorozne kazne za distributere koji prekinu distribucije iz neekonomskih razloga.
Takođe, Zakonom je zabranjen prenos prava nad javnim glasilom. Prvobitno predviđena odredba o obaveznom osnivačkom kapitalu od 50.000 evra izbačena je Vladinim amandmanima.
Poslanici su nastavili izjašnjavanje o zakonskim predlozima kojih je na dnevnom redu 24 i o kojima su raspravu završili pre mesec dana.
Intresovanje javnosti izazvao je i Predlog zakona o prostornom planiranju i izgradnji, koji predviđa legalizaciju bespravno izgrađenih objekata do momenta stupanja zakona na snagu.
Legalizacija divlje gradnje, prvobitnim tekstom, bila je omogućena za objekte izgrađene do 13. maja 2003.godine.
Međutim, Vlada je, na inicijativu gradonačelnika Beograda Dragana Đilasa, usvojila amandman kojim je to prošireno i na objekte napravljene do stupanja zakona na snagu.
Poslanici su tokom petnaestodnevnog rada na prethodnoj vanrednoj sednici razmatrali i set zakona iz oblasti zdravstva, među kojima i predlog o lečenju neplodnosti postupcima biomedicinski potpomognutog oplođenja, kojim se prvi put reguliše ta materija u Srbiji.
Izmene i dopune Krivičnog zakonika
Skupština Srbije razmatrala je i predloge osam zakona iz oblasti pravosuđa vezanih za krivični postupak.
Ukoliko Parlament usvoji Predlog zakona o izmenama i dopunama Krivičnog zakonika, "olako komentarisanje" sudskih odluka biće sankcionisano.
Javno komentarisanje sudskih postupaka i ometanje pravde ubuduće će predstavljati krivično delo i sve izjave vezane za sudski postupak, čija je namera da povrede pretpostavke nevinosti i nezavisnosti suda, kao i pozivanje na neizvršenje sudskih odluka i sprečavanje nosilaca pravosudnih funkcija u vršenju njihovih dužnosti, biće strogo sankcionisano.
Zakonom je proširen i krug onih čije će ugrožavanje sigurnosti i života biti strože sankcionisano, pa će tu zaštitu, osim predsednika Srbije, premijera, pojedinih nosilaca pravosudnih funkcija, uživati ministri, poslanici i "osobe koje obavlja poslove od javnog značaja u oblasti informisanja".
Poslanici republičkog parlamenta treba da se izjasne i o predlozima zakona o kulturi, o saradnji sa međunarodnim krivičnim sudom, izmenama i dopunama zakona o izvršenju krivičnih sankcija, o organizaciji i nadležnosti državnih organa u suzbijanju organizovanog kriminala.
Takođe, glasaće i o predlozima Zakona o izvršenju kazne zatvora za krivična dela organizovanog kriminala kao i o izmenama i dopunama Zakonika o krivičnom postupku i Predlogu zakona o sprečavanju pranja novca i finansiranja terorizma.
Predlozi zakona iz oblasti obrazovanja
Najviše zakonodavno telo odlučivaće i o predlozima zakona iz oblasti obrazovanja - o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja, o udžbenicima i drugim nastavnim sredstvima, kao i o zakonima iz oblasti urbanizma i građevine - Predlogu zakona o državnom premeru i katastru, socijalnom stanovanju, fondu za zaštitu životne sredine.
Pred poslanicima je i odluka o setu zdravstvenih zakona - predlozima zakona o javnom zdravlju, o transfuziološkoj delatnosti, transplantaciji organa i transplantaciji ćelija i tkiva.
Poslanici će glasati i o Predlogu zakona o nacionalnim savetima nacionalnih manjina i predlozima zakona o potvrđivanju dva finansijska ugovora.
Komentari (0)
ostavi komentarNema komentara.