Vesti
03. 10. 2014.
Đukić: Mediji ne mogu opstati bez društvenih mreža
Društvene mreže omogućavaju brži pristup informacijama i nijedan medij kome je stalo do reputacije bez njih ne može da zamisli opstanak, istakla je danas direktorka Tanjnjuga Branka Đukić na Humanitarnom forumu u Bakuu.
Đukić je učestvovala na okruglom stolu "Transformacija medija u digitalnoj eri: novi modeli razvija" u okviru četvrtog Humanitarnog foruma koji se održava u glavnom gradu Azerbejdžana pod pokroviteljstvom predsednika te zemlje Ilhama Alijeva i predsednika Rusije Vladimira Putina.
Đukić je istakla da su društvene mreže postale ozbiljna konkurencija klasičnom "on lajn" izveštavanju, odnosno portalima, uključujući i agencijske portale.
"Nema brzog i pravovremenog on-lajna, odnosno ažuriranih portala, bez društvenih mreža, ali društvenim mrežama on-lajn više nije potreban. Ako hoćete prvi da saznate da se nešto dogodilo - budite na društvenim mrežama, pre svega na Tviteru", rekla je direktorka Tanjuga, napominjući da ima bezbroj primera da se prve vesti u poslednje vreme saznaju preko Tvitera.
Čak i političari u poslednje vreme neku vest stave prvo na svoj tviter nalog, pa tek potom izlaze pred novinare.
Nijedan portal ili sajt nije više zamisliv bez "podrške" društvenih mreža, pre svih Fejsbuka i Tvitera, jer oni su kanal kroz koji on-lajn informacije putuju mnogo brže do krajnjih korisnika. One ne samo da omogućavaju brži pristup informacijama, već su u vremenu u kojem je brzina preuzela primat najprijemčivije za modernog čoveka koji hoće sve da zna "sada i odmah", dodala je Đukić.
Društvene mreže igraju veliku ulogu u informativnom smislu - vesti na Tviteru, na primer, koliko god oskudne, neautorizovane, možda nepotpune, možda ne sasvim tačne, ali prve vesti, poput "izbio požar" u nekom delu bilo kog grada u bilo kojoj zemlji - istog časa postaju dostupne svima.
"Informacije na Tviteru neretko posluže kao alarm klasičnim medijima da se negde nešto događa, da se uključe i da upute svoje reportere na lice mesta, da izveste za svoje korisnike o tome."
Ali, kako je istakla Đukić, uloga društvenih mreža ne zaustavlja se samo na tome:
"Kada se i ako se klasični mediji zaustave samo na određenim aspektima događaja, kada ponešto ne vide, ili kada nešto ne žele da vide, društvene mreže su neprijatan svedok takvog selektivnog pristupa izveštavanju, kao što se dogodilo u slučaju političkih promena u čitavom nizu zemalja. Istovremeno, nijedan medij kome je stalo do reputacije, odnosno do korisnika informacija, danas ne može da zamisli svoj opstanak bez društvenih mreža."
Navodeći Tviter kao primer za to, Đukić je rekla da jedina konkurencija u brzini i autentičnosti Tviteru može da bude radio, agencija donekle, ali ne i televizija.
" Na žalost, svedoci smo da društvene mreže imaju i ozbiljne nedostatke, a ključni su relativna pouzdanost i odsustvo odgovornosti", ukazala je Đukić.
Kako je rekla, iskustvo je pokazalo da su društvene mreže često poligon za velike manipulacije, što "klasičnim" medijima i novinskim agencijama daje veliku prednost.
Odgovornost profesionalnih novinara daleko veća od odgovornosti tviteraša.
Kako je istakla, Tanjug je na vreme shvatio svoju poziciju u vremenu brzog informisanja i da trenutno na toj društvenoj mreži ima više od 30.000 pratilaca sa tendencijom stalnog rasta iz dana u dan.
"Zato je i svoje izveštavanje podredio zahtevima novog vremena - nijedan veliki događaj za nas više nije moguć bez paralelnog izveštavanja i na Tviteru i to se svakodnevno potvrđuje kao pun pogodak", zaključila je Đukić.
Komentari (0)
ostavi komentarNema komentara.