Vesti
01. 10. 2014.
Prijateljstvo koje je zadivilo Srbiju
Prijateljstvo između novinarki Ivane Janković i Marijane Milosavljević, koje je započeto pre više od dve decenije u redakciji nedeljnika „NIN”, krunisano je transplantacijom bubrega prošlog utorka u Turskoj. Kada su Ivani, nakon višedecenijske borbe sa dijabetesom otkazali bubrezi, a lekari joj saopštili da je transplantacija jedina šansa da preživi, Marijana ni za trenutak nije imala dilemu šta treba da učini…
- Odluku da Ivani poklonim bubreg donela sam pre četiri godine, kada su mojoj prijateljici počeli da otkazuju bubrezi. Ivana je bila protiv i rekla je da želi da živi dok joj je suđeno. Kada joj je ovog proleća ponestalo snage za život, ja sam uzela stvari u svoje ruke - kaže Marijana Milosavljević.
Uz pomoć prijatelja i kolega iz Udruženja novinara Srbije Marijana je povela akciju za prikupljanje pomoći, s obzirom na to da RFZO ne pokriva ovakve intervencije, a za operaciju i troškove lečenja bilo je potrebno prikupiti 30.000 evra.
Akcija UNS-a trajala je dve nedelje tokom jula, a zahvaljujući pomoći kolega, prijatelja, građana, medija, kompanija i organizacija koje su se odazvale ovoj humanitarnoj akciji, prikupljen je neophodan novac za odlazak u inostranstvo, troškove operacije i postoperativni tretman.
Ivana i Marijana otputovale su u Tursku 15. septembra. Ivani je transplantiran bubreg prošlog utorka u Turskoj i ona se u bolnici u Bursi oporavlja od zahtevne intervencije. Njen donor i prijateljica Marijana Milosavljević izašla je iz bolnice prošlog petka, ali je i dalje pod svakodnevnom lekarskom kontrolom.
Ivanin oporavak trajaće malo duže i zavisiće od brzine sa kojom njeno telo bude prihvatalo novi organ. Doktori koji brinu o zdravlju dve prijateljice potvrdili su da njihov oporavak teče po planu i da bi u Srbiju mogle da se vrate za desetak dana.
Kada se priseća momenta u kome je donela odluku da Ivani pokloni bubreg, Marijana kaže:
- Ja oduvek živim sa pitanjem: „Ako bih znala da sada odlaziš, kako bi se osećala?” Kada sam bila mlađa, bilo je prisutno veliko žaljenje zbog svega što sam htela, a nisam stigla da uradim. Poslednje dve decenije znam da sam živela život kakav sam izabrala. Čini mi se da nikada nisam izneverila sebe i svoja uverenja bez obzira na posledice i već dugo na pitanje sa početka mogu da kažem „Možeš da odeš sa mirom.” Što se prijateljstva tiče, oduvek mi se činilo da je jedino važno da se u prijatelja možeš uzdati. Ivana je uvek bila tu - i kada mi je bilo najteže i kada sam znala da se ona lično ne slaže sa nekim mojim postupkom. Bilo je dovoljno što je tu za mene i što me razume. Ako se prijatelj uzda u prijatelja, često sam se pitala kakva je korist od prijatelja koji je kukavica. Lako je sažaljevati bližnjeg svog, treba pomoći - kaže Marijana i dodaje: „Kukavice su svima prijatelji, to sam naučila. A znam da nisam svima prijatelj, da su mi uvek bili sumnjivi oni koji su svačiji prijatelji. Ja sam izgubila puno prijatelja u životu - mnogi su otišli prerano sa ovog sveta, duboko ranjeni, kao što je to bio Zoran Mamula i znam da nema zadovoljstva u nadživljavanju onih koje voliš. I eto zato, najmanje što sam mogla da joj dam bubreg, jer je ona meni prethodno dala sve”, iskreno priča Marijana.
Ona se priseća epizode u kojoj je sa Ivanom otišla na Institut za transfuziju gde su lekari određivali podudarnost tkiva bubrega i tom prilikom ustanovili da se tkiva davaoca i primaoca bubrega podudaraju samo u jednom, najmanje važnom segmentu.
„Tada sam sklopila dogovor sa turskim lekarima da ću dati bubreg bilo kom građaninu Turske, ali uz uslov da oni obezbede bubreg za Ivanu. Međutim, naknade analize koje su obavljene u bolnici u Turskoj pokazale su da se podudaramo čak u tri najvažnija segmenta. To mi je bila potvrda da sam se rodila da bih njoj pomogla”, kaže Marijana Milosavljević.
Iako je ceo radni vek provela u novinarstvu, Marijana Milosavljević trenutno radi u Agenciji za borbu protiv korupcije. Svoju novinarsku karijeru počela je na Radio Indeksu, a nastavila u Radio Beogradu, „NIN-u” i „Politici”. Rođena je 1966. u Knjaževcu, a diplomirala na Defektološkom fakultetu u Beogradu 1991. godine.
Nemam reči da opišem Marjaninu ljudskost
Dijabetes me prati od 18. godine života. I zbog te duge, dosadne, iscrpljujuće bolesti sam često bila i malodušna i pomišljala kako sve to nema smisla. Ali moram da kažem da me je iskreno dirnula briga, pažnja prijatelja, rodbine i mnogih ljudi za koje nisam znala ali su mi pomogli. A moja prijateljica Marijana je pravo čudo od humanosti i čini mi se da ne postoji nijedna adekvatna reč, koja bi opisala i to prijateljstvo i tu ljudskost, kaže Ivana Janković.
Komentari (3)
ostavi komentar05.10.
2014.
Re:
Наравно!
Odgovori05.10.
2014.
Зашто нисам изненађена?
Ко је имао част да упозна Маријану у ради с њом, није изненађен.
OdgovoriОвај потез личи на њу.
Била ми је уредница на "Радио Индексу".
Поносна што познајем таквог човека!
01.10.
2014.
ovo je divno
O ovome treba pisati, a ne o Utisku!
Odgovori