Vesti
01. 10. 2014.
O novinarstvu i drugim pokojnicima
Pre nekoliko dana, visoki funkcioner jednog od naših najvećih klubova, neću da pominjem njegovo ime jer on nije ni prvi, nažalost, ni poslednji koji se tako ponaša, bog zna kako se naljutio zbog teksta u kome sam ga pominjao.
Jasno mi je šta mu se nije svidelo u tom tekstu, ali obojica dobro znamo, kao i svako dobronameran, da je sve što sam napisao iz aviona vidljiva istina. Međutim, gospodin se ipak naljutio.
Preko portparola, čak se nije udostojio da me lično pozove, poručio mi je da sam maliciozan, nekorektan i da ga više ne zovem?! Zamislite tu poruku ne zovi me više. Kao neka uvređena devojčica iz trećeg razreda osnovne škole, kao da smo, ne daj bože, u nekakvom intimnom odnosu, pa se čovek, eto, naljutio i neće više da se zabavlja sa mnom.
Kao što rekoh, ovo nije usamljen slučaj. Vlastodršci svih vrsta, boja i dimenzija ustanovili su ovaj nakaradan način saradnje sa novinarima, ne znam tačno kada i kako ovakav trend počinje, a ne smem ni da pomislim kako će se završiti.
I da me neko ne shvati pogrešno, ovakav odnos ne govori samo o statusu novinara u ovom društvu, već i o samim novinarima.
Moćnici su navikli da novinari isključivo sviraju po njihovim notama. U medijima žele da vide, čuju ili pročitaju samo ono što im prija, svako iskakanje iz okvira koje su sami odredili u svojim glavama, svaki udar na njihove interese i kombinacije, dovodi ih do ludila.
Zamišljam ih kako skaču od muke po svojim kancelarijama, psuju nam majku majčinu i obećavaju da će se lično pobrinuti da male bedne novinarske plate budu još manje i još bednije, sve dok se na kraju ne pretvore u pravo pravcato ništa i dok novinari ne počnu i zvanično da rade za džabe.
Prvi put kada napišete nešto što se velikim gospodarima ne dopada, dospevate na listu neposlušnih koje treba gledati popreko, kojima se više ne treba javljati na telefon jer ne zaslužuju nikakav odnos, a kamoli informaciju.
U najkraćem neka crknu. Ovakvom odnosu kumovali su i sami novinari jer koliko god je novinarstvo svesno i planski uništavano i rušeno, toliko su i sami novinari (naravno ne svi, daleko bilo) trulim kompromisima sami sebi spuštali cenu.
Zaslepljeni sitnim dnevnim interesom koji nema nikakvu vrednost, neke kolege ne shvataju da podaničkim i snishodljivim ponašanjem pucaju sami sebi u noge.
Dugoročno, takav kumovskoburazerski odnos „daću ti informaciju, ali da mi proguraš onu priču“ sa ljudima s kojima bi morala da postoji službena, jasno definisana komunikacija, razara medije i potpuno obesmišljava njihovo postojanje.
Komentari (0)
ostavi komentarNema komentara.