Vesti
28. 07. 2014.
Nema pretplate od avgusta do januara 2016.
Pretplata za javni servis zvanično će biti ukinuta tokom avgusta i građani Srbije neće više morati da plaćaju tu obavezu sve do 1. januara 2016. godine, do kada će RTS i RTV biti finansirani direktno iz budžeta države, odlučila je juče Vlada Srbije usvojivši set medijskih zakona o javnom informisanju, o elektronskim medijima i o javnim medijskim servisima.
Ovi zakoni već sutra stižu u parlament „po hitnom postupku“, a kada se i tamo usvoje i objave u Službenom glasniku, tada će njihove odredbe stupiti na snagu.
Kao što je i bilo najavljeno, Predlogom zakona o javnim servisima predviđa se privremeno ukidanje RTV pretplate i budžetsko finansiranje javnih servisa u roku od dve godine.
Imajući u vidu da je još pre usvajanja zakona država počela da izdvaja sredstva iz budžeta za RTS i RTV, ova odredba važiće do 1. januara 2016. kada se umesto dosadašnje pretplate uvodi obaveza za građane koja će se zvati „taksa“.
Prema predlogu zakona, ona „ne može iznositi više od 500 dinara“ i više se neće naplaćivati putem računa za električnu energiju. Odluku o utvrđivanju visine takse donose upravni odbori RTS i RTV zajednički, a taksa će se uplaćivati na evidencioni račun kod Uprave za trezor.
U predlogu zakona se navodi i da javni servis svakom obvezniku, do kraja tekuće kalendarske godine, dostavlja 12 obrazaca za plaćanje takse za narednu kalendarsku godinu, a građani će biti u obavezi da je plaćaju mesečno i to do petog u mesecu za predhodni mesec.
RTS i RTV su, kako se dalje ističe, dužni da do 1. oktobra 2015. formiraju, a potom i vode, jedinstvenu evidenciju obveznika plaćanja takse i donesu odluku o sadržaju i formi jedinstvenog obrasca za naplatu.
„Za neizvršenje obaveze plaćanja takse, RTS i RTV pokreću postupak naplate u skladu sa zakonom. Na dospele a neizmirene obaveze obračunava se kamata, u skladu sa zakonom“, navodi se u predlogu zakona bez preciziranja konkretnih kaznenih mera protiv neplatiša.
Kako je najavljeno, set medijskih zakona će se već sutra naći pred poslanicima Skupštine Srbije gde bi trebalo da se usvoji po „hitnom postupku“, zbog čega je i juče negodovao NUNS.
U predlogu zakona za ubrzanu proceduru njegovog usvajanja zakona kao razlog navodi se zbog potreba usaglašavanja medijske regulative sa propisima EU, ali i zbog pristupa fondovima EU, u okviru projekta Kreativna Evropa koji je uslovljen donošenjem novih medijskih zakona.
Državni sekretar u Ministarstvu kulture Saša Mirković naveo je juče gostujući na B92 da je za svaki od ovih zakona održana javna rasprava i da je sve rađeno u transparentnoj proceduri.
On je napomenuo i da su zakone radili u dogovoru sa Evropskom komisijom i delegacijom Evropske komisije čiji su eksperti bili angažovani na izradi tekstova ovih zakona i da Brisel nema nikakvih zamerki. Podsetimo, nacrti medijskih zakona bili su na javnoj raspravi još leta prošle godine, a od tada do juče kada su usvojeni javnost nije bila upoznata sa izmenama koje su unete u te zakonske predloge.
Iako je prošle nedelje najavljivano da zakon o javnim servisima neće moći da stigne tako brzo u proceduru usvajanja, kao druga dva medijska zakona, ipak je usvojen i on, čime će biti ispunjeno obećanje premijera Aleksandra Vučića da će oni biti usvojeni u prvih 100 dana rada Vlade. Zbog toga se, kako saznaje Danas, u Ministarstvu kulture i u Vladi radilo danonoćno.
Privatizacija medija ili gašenje
Predlog zakona o javnom informisanju predviđa 1. jul 2015. kao krajnji rok za privatizaciju svih medija u kojim država učestvuje u vlasništvu, a njih je ukupno 81. Ukoliko do tada neki medij ne bude prodat, „postupak prodaje kapitala se obustavlja, a kapital izdavača se privatizuje prenosom akcija zaposlenima bez naknade“. Ako i zaposleni ne prihvate prenos besplatnih akcija, medij prestaje da postoji i briše se iz registra.
Komentari (1)
ostavi komentar28.07.
2014.
Sta je javni medijski servis?
U ovom tekstu upotrebljava se skraceni izraz " javni servis" umesto potpunog izraza "javni medijski servis". Sta se podrazumeva pod ovim pojmom?
OdgovoriKonacno je neko ipak shvatio da je neophodno jasno odgovori na pitanje "Sta je javni medijski servis"? Da li je to javna medijska sluzba ili javna medijska usluga?
Po clanu 2. stav 1. Predlog zakona o javnim medijskim servisima, javni medijski servis je nezavisan i samostalan pravni subjekt koji, obavljanjem svoje osnovne delatnosti, omogućava ostvarivanje javnog interesa u oblasti javnog informisanja, i pruža opšte i sveobuhvatne medijske usluge koje podrazumevaju informativne, obrazovne, kulturne i zabavne sadržaje namenjene svim delovima društva.
Prema tome, posto je javni medijski servis = pravni subjekt, on (javni medijski servis) se shvatita kao javna (medijska) sluzba, u skladu sa vazecim ZAKONOM O JAVNIM SLUŽBAMA. Cini se da je treba promeniti red reci u nazivu ("medijska javni servis") da bi on odgovarao natpisu na sluzbenim vozilima RTS-a
Zasto se onda u clanu 4. Predloga zakona o elektronskim medijima definise pojam "medijska usluga javnog servisa", a u clanu 10. Predloga zakona o javnom informisanju i medijima upotrebljavaa tautoloski izraz "ustanova javnog medijskog servisa" i taj izraz (pojam) izjednacava sa "drugi medij" (kad medij nema svojstvo pravnog lica)?