Vesti
18. 01. 2014.
Državni tabloidi
Most Radija Slobodna Evropa
O žutoj štampi u Srbiji razgovaraju Vukašin Obradović, predsednik Nezavisnog udruženja novinara Srbije, i Velimir Ćurgus Kazimir, direktor medijskog arhiva Ebart iz Beograda
Vukašin Obradović
Kolega Mijat Lakićević nedavno je napisao jednu suštinsku stvar, a to je da tabloidi danas nisu novine puka, naroda, već elite. Tabloidi nisu nešto što je trenutni incident i nešto što nam se sada iznenada desilo, već su logična posledica svega onoga što se od 2000. godine do danas dešavalo u medijskom sistemu Srbije. Vladajuća Srpska napredna stranka, za koju se s pravom sumnja da ima odlučujući uticaj na većinu tabloida, samo je dovela do logičkog kraja ono što se dešavalo svih ovih godina. Naši tabloidi nisu mediji u zapadnom smislu tog pojma, ovde se pre svega radi o političkim projektima koji imaju vrlo jasan cilj, a to je da se hajkom na lopove, stvarne ili izmišljene, zamagle suštinski problemi ovog društva.
Velimir Ćurgus Kazimir
Ono što je po meni najveća šteta koju čine tabloidi je da se time uništava svaki kredibilitet politike. Političke stranke koje koriste tabloide u stvari same sebi kopaju grob, jer narod sve više stiče utisak da su svi političari isti, da je politika jedna pokvarena rabota oko koje se okupljaju isključivo lopovi. Svaka ideja demokratije i političkog aktivizma pretvara se u ujdurmu, u šegačenje, u lopovluk, u nešto što je nedolično poštenog i normalnog čoveka.
Obradović: Kurir i Informer stoje na braniku ove vlasti, ali ne treba zatvarati oči - to isto rade i druge novine, poput Politike i Večernjih novosti, samo na jedan drugačiji, umereniji način. Naš problem nisu samo Kurir i Informer, naš problem je što mi u ovom trenutku nemamo društveni dijalog u medijima, nemamo takozvane opozicione medije. Ima pokušaja kritike, ali uvek sa dozom proračuna koga, kako i kada napadati.
Karabeg: Postoje li ličnosti u Srbiji na koje tabloidi ne smeju da udare?
Ćurgus: Postoje ličnosti koje se pojavljuju isključivo u pozitivnom svetlu i koje su apsolutno nedodirljive, postoje institucije koje su također nedodirljive, postoje i tabu teme i događaji koje niko ne sme da pomene. Ponekad sve to ispada smešno. Uzmimo slučaj apsolutne ćutnje o venčanju prvog potpredsednika vlade. Prosto mi je neshvatljivo u čemu je problem da se objavi da se neko razveo i ponovo oženio. Javne ličnosti su uvek bile u fokusu medija, pa je uobičajeno da se to i objavi.
Obradović: Ne treba biti neki veliki analitičar, pa da se vidi da je gospodin Vučić pod apsolutnom zaštitom tabloida. Danas u tabloidima, ali ne samo u njima, možete pročitati kritičke tekstove gotovo o svim političkim ličnostima, bez obzira da li se radi o vlasti ili o opoziciji, osim o gospodinu Vučiću.
Karabeg: Da li se zna ko su vlasnici glavnih tabloida?
Ćurgus: To je još jedna od tajni. Ne znamo koje finansijske grupe stoje iza tabloida, a da ne govorim o političkim.
Obradović: Po mom mišljenju glavni vlasnik tabloida u Srbiji je država, odnosno vlast. Pravi vlasnici svakako nisu imena koja stoje u impresumu i to možete zaključiti vrlo jasnom računicom. Pogledajte tiraže, broj oglasnih strana, pogledajte cenu novina, pa će i laiku biti jasno da tu ne postoji nikakva ekonomska računica. Finansiraju ih razna ministarstava, javna preduzeća i lica koja imaju svoje interese u podršci ovoj ili onoj vlasti.
Ćurgus: Brine me što se i na Facebooku ljudi počinju plašiti da napišu nešto što znaju ili su saznali, pa onda to pišu izokola. Postoji strah da neke informacije koje se plasiraju u javnost mogu da nanesu štetu onome ko ih šalje. Dakle, na jednoj strani imamo tiraniju tabloida i pravosuđe koje uopšte ne reaguje, a na drugoj postoji i strah da se određene informacije plasiraju. I to je opasno.
Komentari (0)
ostavi komentarNema komentara.