Vesti
05. 07. 2013.
„Šrif” ostvario godišnji profit od 30 miliona dinara
Direktor JP “Štampa, radio i film” i novi predsednikom OO URS u Boru Vladan Novović u intervjuu za borski nedeljnik “Problem” ističe da će zaposleni u ŠRIF-u i dalje raditi na tome da gledaocima ponude nove sadržaje, i bolju i kvalitetniju programsku oncepciju.
Kao predsednik OO URS, Novović tvrdi da će članovi ove političke opcije raditi na tome da se naredne godine iz opštinskog budžeta izdvoji veća suma novca za rad Saveta mesnih zajednica, i rešavanje problema sa kojima se susreću.Za razliku od pre tri godine, kada ste došli na čelo JP “ŠRIF”, kako danas posluje ova medijska kuća?
-Uspeli smo da profit ŠRIF-a koji je pre tri godine iznosio oko dva miliona dinara uvećamo na 30 miliona dinara godišnje. Posmatrano u finansijskom delu, ovo Javno preduzeće je najstabilnije u odnosu na druga preduzeća. Treću godinu zaredom smo završili sa pozitivnim finansijskim rezultatom.
U prva četiri meseca smo imali preko tri miliona dinara iz sopstvenih sredstava investicija, pre svega u studijsku i režijsku opremu i očekujem da za mesec dana pustimo novu režiju odakle će moći da se emituje digitalni signal. Od ove godine JP “ŠRIF” izdaje “Oko istoka”, tako da građani mogu i putem tog štampanog izdanja da prate sve aktivnosti u opštini Bor. Imamo preko 30 emisija iz sopstvene produkcije po čemu smo prvi od 19 regionalnih televizija u Srbiji.
Za prethodne tri godine smo uspeli da sedam do osam puta povećamo zonu pokrivenosti signalom naše medijske kuće, ne računajući IPTV i kablovske operatere preko kojih se naš program vidi u 11 opština u Srbiji. Stižu nam i povratne informacije čak iz Australije i Beča, gde građani takođe mogu da prate program TV Bor.
Jedan od problema vezan je za borska sela, gde građani ne mogu da prate program TV Bor?
-Da to je tačno. Ono što ljudi trebaju da znaju je da Borska televizija ima tačno definisana mesta sa kojih može da pušta signal. Reč je o šest lokacija za koje imamo sve dozvole Radio difuzne agencije i RATEL-a, i gde je izvršena tehnička kontrola ispravnosti uređaja i jačine signala koji se emituju sa tih područja.
Konfiguracija terena u borskoj opštini je takva, da ne mogu meštani svih okolnih sela da prate program TV Bor. Od 2010. godine smo se u nekoliko navrata, dopisima obraćali RATEL-u i Radio difuznoj agenciji da nam dozvole postavljanje mini lokacija kako bi ovaj problem bio rešen. Međutim, za to nema dozvola. Odgovor je da imamo šest lokacija sa kojih emitujemo program TV Bor, od kojih se dve nalaze na teritoriji opštine Bor.
Kakvu saradnju imate sa drugim opštinama u okruženju?
-Smatram da je neophodno u ovom vremenu globalizacije da u Srbiji postoje regionalni javni servisi. Mi smo od opština Boljevac, Knjaževac, Negotin i Kladovo dobili pismo podrške vezano za ideju da TV Bor bude regionalni medijski servis. Trenutno imamo ugovor sa opštinom Negotin, i iz budžeta se za za praćenje aktivnosti u ovom gradu godišnje izdvaja oko tri miliona dinara. Iz borskog opštinskog budžeta se za rad ŠRIF-a godišnje izdvaja oko 40 miliona dinara, od čega je 90 odsto za plate zaposlenih. ŠRIF ima 43 radnika koji su u stalnom random odnosu, sedmoro je na određeno vreme i 10 honorarnih saradnika.
Predsednik Evropske federacije novinara Arne Kening izjavio je, da je zarad članstva u Evropskoj uniji važno da mediji u Srbiji budu privatizovani. Šta mislite o tome?
-Onako kako su se desile brojne neuspele privatizacije koje su dovele do masovnih otpuštanja novinara, je pogrešno. Ono što podržavam je projektno finansiranje medija. Zakonski je definisano koji procenat se iz opštinskog budžeta izdvaja za informisanje, to je oko dva posto i spremni smo da na konkursu predstavimo potencijale naše medijske kuće i konkurišemo za taj novac iz budžeta. Nekada je u ŠRIF-u radilo 25 visokoškolaca, danas 20 odsto zaposlenih ima završen fakultet, i to je jedan od problema. Ova medijska kuća može uspešno da radi sa 30 radnika u odnosu na 50 zaposlenih.
Sa kojim se problemima zaposleni susreću u radu?
- Kada govorimo o kvalitetu programa i dobrih i zanimljivih emisija, moram da napomenem da 90 odsto direktora javnih preduzeća i funkcionera odbija da gostuje u programu na borskoj TV. Od pojedinih direktora javnih preduzeća novinari ne mogu da dobiju izjavu i po nedelju dana. Pojedini ne žele da saopšte rezultate svog rada i iznesu probleme sa kojima se suočavaju a građani očekuju blagovremene i tačne informacije i tu zaista imamo problema.
Sa direktorom JKP “3. oktobar” Daliborom Orsovanovićem smo imali odličnu saradnju kao i sa direktorom Direkcije za izgradnju Bora Nebojšom Janoševićem, dok to ne mogu da kažem i za direktora Javnog preduzeća za stambene usluge Srđana Radoševića. Osim toga, i članovi Opštinskog veća bi trebali da se više angažuju po tom pitanju, a očekujem i dobru saradnju sa predsednikom opštine Sašom Vukadinovićem.
Predsednik ste opštinske komisije za zadovoljenje stambenih potreba. Kada se očekuje početak izgradnje osam kuća u nizu, u naselju „Bor 2“, koje će biti finansirane sredstvima iz stambenog fonda?
-Do sada je raspisan jedan tender i posao je dobila firma iz Čačka. U planu je da kuće, od 60 kvadrata, koje će biti izgrađene, na konkursu budu dodeljene osobama koje su neophodne lokalnoj samoupravi, zaslužnim građanima a predložio sma predsedniku opštine da dve od osam kuća u nizu na konkursu budu dodeljene i mladim bračnim parovima. Kao i svake godine, na konkursu za dodelu stanova mladim bračnim parovima, ove godine je stan od 40 kvadrata dobila porodica Simonovski. Sa tom praksom ćemo, nadam se, nastaviti i ubuduće.
Odnedavno ste imenovani za predsednika OO URS?
-Tako je. Nedavno je na sednici kojom je predsedavala Verica Kalanović, potpredsednica URS formiran i prvi Opštinski odbor URS u Boru, koji broji 15 članova. Na toj sednici sam ja izabran za predsednika OO, a za potpredsednika imenovan je Nebojša Bućan. Od 14 članova OO G17 u Boru, šest je prešlo u OO SNS, takođe od šest odbornika četvoro se priključilo naprednjacima a to su: Miodrag Jonović, Blagoje Spaskovski, Vidoje Adamović i Moravka Pešić, a u URS-u su ostali Goran Joksimović i Ratko Apostolović.
U redove SNS prešli su i: zamenik predsednika opštine Bor Nebojša Videnović, Aleksandar Jakšić, član Opštinskog veća, direktori JKP „Toplana“ Milovan Stupar i JP „Borski turistički centar“ Aleksandar Milikić, kao i Miloš Šević, koordinator kancelarije za mlade. Sada imamo člana Opštinskog veća a to je Lidija Načić i pomoćnika predsednika opštine Bor za mesne zajednice Marka Ratkova.
Koje su planirane aktivnosti URS u narednom periodu?
-Još uvek nemamo tačnu i preciznu informaciju o broju članova URS u Boru, jer smo od nedavno krenuli sa potpisivanjem pristupnica. U planu je da održimo sastanak sa svim članovima URS-a i utvrdimo smernice u daljem radu. Osim toga, inicirao sam sastanak sa predstavnicima SNS i SPS, oko kako bismo utvrdili prioritete i videli da li je dobro da stranka koja „drži“ Ministarstvo finansija i privrede i stranka čiji je član državni sekretar Aleksandar Ljubić na čelu tima za restrukturiranje RTB-a, ostane u vlasti ili ne u Boru.
Moje političko opredeljenje nema veze sa profesionalnim obavezama tako da nemam nameru da podnosim ostavku na mesto direktora JP „ŠRIF“, niti bi to javno preduzeće trebalo da bude predmet političkih dogovora. Na jesen idu konkursi za direktore svih javnih preduzeća i svako će imati pravo da konkuriše. Ono na čemu ćemo raditi u narednom periodu je zalaganje da se naredne godine iz opštinskog budžeta izdvoji veća suma novca za rad mesnih zajednica, koje će utvrditi koji su prioriteti i koje probleme treba rešavati.
Osim toga, očekujem da RTB i u budućnosti dobije podršku Ministarstva privrede i finansija i Vlade Srbije, naročito što se govori da će to biti prvo preduzeće koje će izaći uskoro iz procesa restrukturiranja. Bez podrške države i nadležnih ministarstva mislim da će biti teško izvesti sve započete projekte do kraja, i očekujem da će borski gigant dobiti neophodnu podršku i da će na vreme biti završena izgradnja nove topionice bakra i fabrike sumporne kiseline.
Komentari (0)
ostavi komentarNema komentara.