Vesti
14. 08. 2023.
U ČETIRI OKA: Svetlana Vukmirović
Ne mogu da budem stranac u svom zavičaju
Novinarka RTS-a i urednica emisije „Pravo na sutra” Svetlana Vukmirović i dalje je bez prava ulaska na Kosovo i Metohiju. A sve je počelo u decembru kada joj je zabranjeno da uđe na administrativnom prelazu i snima redovnu emisiju.
Ova emisija redakcije „Aktuelnosti” Informativnog programa, pokrenuta je 2018. i bavi se svakodnevicom Srba sa Kosmeta, ali je sada, u novonastalim okolnostima, posvećena raseljenim i prognanim Srbima sa Kosmeta.
Urednica Vukmirović je u međuvremenu pokucala na mnoga vrata.
Međutim...
– Advokatica iz Gračanice obavestila me je da je odbijena moja žalba i da imam do daljeg zabranu ulaska. Od tada, kontaktirali su me samo predstavnici UNS-a i saradnik Majkla Devenporta, šefa Misije OEBS u Prištini – kaže naša sagovornica.
U IŠČEKIVANjU PODRŠKE
– Sada čekam da se oglase Međunarodna federacija novinara i još sedam svetskih novinarskih i medijskih organizacija i mreža, posle pisma Udruženja novinara Srbije, koje je zatražilo njihovu pomoć i reakciju. Očekujem podršku. Videćemo kakva će biti reakcija. U pitanju je javni interes, uz to ovde je na delu očigledno kršenje prava i zabrana medijske slobode. Nije mi poznato da je neko od mojih kolega bio u ovakvoj situaciji – kaže Vukmirović.
Objašnjenje koje je dobila od vlasti u Prištini – da ne ispunjava uslove iz Zakona o strancima i da predstavlja pretnju po javni red, unutrašnju bezbednost, javno zdravlje i međunarodne odnose – nije realno ni korektno, kaže.
Između redova poruka je jasna.
Svetlana Vukmirović od 1997. izveštava sa Kosova i Metohije. Rođena je i odrasla u Prištini. Tu se školovala, diplomirala na Filozofskom fakultetu (odsek pedagogija), pa, veli, nikako ne može da bude stranac u svom zavičaju.
Nada se da će i OEBS dati svoj sud.
U poslednjih sedam meseci Svetlana je nastavila da snima emisiju „Pravo na sutra”, ali na administrativnoj liniji koja deli prostor opštine Podujevo na Kosovu i Metohiji od susedne Kuršumlije. Obišla je Merdare, gde žive raseljena lica, Kruševac, Niš... i poručuje da od emisije „Pravo na sutra” – ne odustaje!
Emitovaće se i tokom leta, svakoga utorka, u 17.20. Mnogo je tema, mnogo raseljenih porodica, a posebno onih koji su na Kosovu i Metohiji izgubili bližnje. Oni tragaju još uvek za njima i bore se za golu egzistenciju.
– Dvadeset šest godina sam novinar RTS-a. Bila sam novinar TV Prištine do juna 1999. Posle uzurpacije Televizije i svih institucija u Prištini, koja se dogodila istog trenutka kada se povukla srpska vojska i policija, a po Kumanomskom sporazumu stigle međunarodne snage Kfora i Unmika, nijedan Srbin nije bio bezbedan. U to vreme, mnogo Srba je ubijeno i kidnapovano. Iako sam morala da odem iz svog rodnog grada, ja nikada nisam prestala da pratim problematiku i stanje u južnoj srpskoj pokrajini. Tako da je moj novinarski skor u toj tematici veliki, jer sam često bila na licu mesta kada su se mnogi važni događaji odigravali. Bila sam dopisnik RTS-a iz Kosovske Mitrovice i iz Štrpca – priča Svetlana Vukmirović.
U svoju novinarsku beležnicu upisala i dokumentarni film „The truth – No Kosovo UNESKO” o ugroženosti srpske kulturne baštine na Kosmetu. Učestovala je i u realizaciji filma „Oteto Kosovo” istaknutog češkog reditelja Vaclava Dvoržaka. Uređivala je i „Dokument” i program „Život i standardi”.
UZURPIRANA IMOVINA
Sve do pokretanja novog ciklusa emisija „Pravo na sutra - specijal”, koji je poristekao iz projekta EU – „Besplatna pravna pomoć”, kaže, nije bilo problema...
– Mislim da je sve počelo upravo od trenutka kada smo, u okviru projekta EU, „Besplatna pravna pomoć”, Kancelarije za KiM, počeli da radimo ovaj serijal koji se bavio uzurpiranom imovinom. Baveći se tom temom, zajedno sa timom pravnika i advokata „Besplatne pravne pomoći”, obilazili smo skoro sva mesta na Kosmetu, razgovarali sa vlasnicima zemlje koji su nam pokazali u šta se pretvorila njihova sada već otuđena imovina. Tako da se došlo do činjenice da je milion zemljišnih parcela oduzeto Srbima, na različite nezakonite načine. Svedočenja oštećenih su se čula u Dnevniku i Jutarnjem programu, a sve što smo mi na Javnom servisu objavili preuzimali su i drugi mediji. Jasno je da su te teme skrenule pažnju i otkrile suštinu, a to je da se sistemski sprečava povratak Srba u njihove kuće, sela i gradove. I to nije tajna. To dobro znaju međunarodni predstavnici. U pitanju je ogromna privatna imovina, koju su prisvojili Albanci – kaže naša sagovornica.
Upornost koju poseduje Svetlana Vukmirović davnih dana je primetila Branka Otašević, dugogodišnja novinarka Politike i TV kritičar.
– Branka Otašević je dugo pratila moj rad i ocenila ga kao veliku novinarsku doslednost. I zaista je tako. Opet bih izabrala isto da radim, jer je vredno svakog truda. Mene je Kosovo izabralo, moji koreni, moje poreklo, moji studentski dani u Prištini. Sve je tamo. U mojim reportažama su svi: i Srbi, i Albanci, i Goranci, i Janjevci, i Bošnjaci i Romi. Zato svakog u Prištini mogu da pogledam u oči. Ponosna sam na moje reportaže i izveštaje, jer su rađeni često u nebezbednim okolnostima. Ponosna sam i na moju ekipu (Miroslav Radišić, tonski snimatelj, Goran Koprivica i Vladimir Jovanović, snimatelji, i Dalibor Milutinović, rasvetljivač, snimatelj i po potrebi vozač). Srećom, njih ne zadržavaju na prelazu. Ali, živimo u vremenu kada mnogima data reč (besa) ne znači ništa. I zato je sada potrebna veća hrabrost za mnogo toga u životu. Ja je, hvala Bogu, imam. Dok čovek radi ispravno može sve da izdrži – poručuje za kraj razgovora Svetlana Vukmirović.
Komentari (0)
ostavi komentarNema komentara.