Naslovna  |  Aktuelno  |  Vesti  |  Gligorijević: Nedopustivo objavljivanje imena i fotografije osumnjičenog dečaka i licitiranje broja ubijene dece
Povećaj veličinu slova Vrati na prvobitnu veličinu slova Smanji veličinu slova štampaj štampaj
 

Pošalji prijatelju

Vesti

05. 05. 2023.

Autor: Danica Đokić Izvor: Cenzolovka

Gligorijević: Nedopustivo objavljivanje imena i fotografije osumnjičenog dečaka i licitiranje broja ubijene dece

Objavljivanje imena i fotografije osumnjičenog dečaka nije smelo da se dogodi, kao ni to što se u medijima licitiralo brojem mrtve dece. Neke se greške mogu pripisati tome što se nisu snašli, ali su neke nedopustive i u medijima i u institucijama koje iznose informacije koje nisu od interesa za javnost, bez obzira na to koliko ta javnost bila gladna informacija, kaže za Cenzolovku novinarka Jovana Gligorijević.

Višestruko ubistvo dece i zaposlenih u osnovnoj školi u Beogradu, za koje je osumnjičen maloletni dečak, od trenutka kada se to dogodilo, u sredu pre podne, postala je najvažnija tema u domaćim medijima. Izveštavajući o ovoj tragediji, veliki deo njih je istog dana uspeo da prekrši brojna pravila novinarskog kodeksa.

„Ogorčene smo lakoćom sa kojom su pojedine redakcije prešle sve granice i principe odgovornog izveštavanja i senzacionalističkim pristupom doprinosile spekulacijama o broju žrtava i povređenima, postavljale neprimerena pitanja maloletnim đacima škole, objavljivale njihove lične podatke i time samo povećale osećaj bespomoćnosti, traume i patnje”, navela je u reagovanju na ovakvo medijsko izveštavanje grupa Novinarke protiv nasilja prema ženama. 

Ime i fotografija osumnjičenog dečaka nisu smeli da budu objavljeni

Ova pucnjava je „apsolutni presedan kada je reč o događajima u našoj prošlosti”, kaže novinarka Vremena i jedna od osnivačica Novinarki protiv nasilja Jovana Gligorijević. 

„Volela bih da medijima dam ’malo popusta’. Da njihove greške pripišem tome što se nisu snašli. Ovako nešto dosad nismo imali.” Ipak, dodaje ona, postoje greške koje su napravili mediji, koji i inače „lešinare kada se dese traumatični događaji – ovog su puta možda i gore”.

„Objavljivanje imena osumnjičenog dečaka, kao i njegove fotografije, nije smelo da se dogodi”, izričita je novinarka.

U medijima se licitiralo ubijenim glavama, brojem mrtve dece, brojem povređenih…

„Pojedini tabloidi su u tom licitiranju čak i pogodili tačan broj. Odakle im taj podatak, ne znam. Ali, nije stvar u tome kako ćeš dobiti neku informaciju, nego kada ćeš je objaviti. Informaciju treba da objaviš kada ona bude zvanična, jer to znači da su o tome što se desilo već obavešteni svi koji treba da budu”, objašnjava Gligorijević.

Ona dodaje i da je ogorčena na javnost „koja je zahtevala da dobije zvanične informacije što pre”.

Ministarstvo unutrašnjih poslova izašlo je u javnost sa zvaničnim informacijama oko tri i po sata nakon što se pucnjava dogodila. To je, kaže Gligorijević, rekord u brzini MUP-a otkako se ona bavi novinarstvom.

Puno ime i prezime, kao i datum rođenja maloletnog dečaka osumnjičenog za pucnjavu, javnosti je saopštio – načelnik Policijske uprave u Beogradu Veselin Milić.

„Ako načelnik policije uradi tako nešto, govoreći da data situacija to opravdava, a svestan je da nije u redu, to dovodi u pitanje sve što radimo mi koji trubimo o medijskoj etici, apelujući na kolege, koleginice i uredništva o tome kako treba izveštavati”, smatra Gligorijević.

Osim iznošenja detalja o osumnjičenom dečaku, Milić je medijima pokazao i skicu plana onoga što se dogodilo i spisak dece koje je osumnjičeni dečak, navodno, planirao da ubije.

„Taj spisak kruži po medijima i društvenim mrežama, zato što je načelnik policije dovoljno dugo i vrlo namerno njega držao u ruci kako bi fotoreporteri stigli da ga slikaju”, kaže Jovana Gligorijević.

Tek, ispostaviće se, Milićevo obraćanje medijima bilo je samo početak. Iz institucija i od strane političara dolazili su do medija detalji i o osumnjičenom i o istrazi.

Ministar prosvete Branko Ružić pripisao je ono što se dogodilo uticaju „zapadnih vrednosti” i „video-igrama”.

Jovana Gligorijević smatra da je „skroz u redu ne znati i ne razumeti, ali ovako složenu situaciju objašnjavati jednostavnim objašnjenjima kao što su video-igrice – uvredljivo je, smešno, pogrešno i netačno.”

„Ovo je veoma složen fenomen. Hajde da vidimo šta se događalo, šta je dovelo do toga, da bismo radili na prevenciji. Ali polako. Moramo nekako da razumemo šta se desilo.”

Vučić ugrozio maloletnu devojčicu 

O tome šta se desilo govorio je naširoko i predsednik Srbije Aleksandar Vučić, iznoseći podatke o osumnjičenom dečaku, njegovoj maloletnoj sestri, njegovim roditeljima…

„On je ugrozio devojčicu, rekavši u koju školu ide. Iznosio je detalje iz zdravstvenog kartona osumnjičenog dečaka. Više zakona ove zemlje to zabranjuje”, kaže Gligorijević i dodaje:

„Novinar nije protočni bojler – u koga ti stavljaš input i izađe neki output. Novinar treba da napravi selekciju između bitnog i nebitnog, između onoga što jeste u javnom interesu i onoga što nije. Kada funkcioneri rade ovako, tada izbijaju sve adute iz ruku nama koji apelujemo na medije da poštuju Kodeks novinara i zakone Srbije.”

Gligorijević: Mediji treba da koriste resurse novinarskih instituta

„Ako mi govorimo o ’zapadnim vrednostima’ i ako svi pominjemo da je ovo što se desilo nešto što se događa u Americi – a Amerika nije jedina – onda hajde da vidimo šta kažu resursi različitih američkih novinarskih instituta, univerziteta… o tome kako izveštavati, razgovarati sa decom…

Mediji treba da se okrenu onim resursima koji postoje, npr. onome što su objavili Dart centar, Kolumbija univerzitet… Raspoloživi su nam resursi za sve vrste traumatičnih događaja o kojima se izveštava. Tu možemo pronaći kako izveštavati i kako ne izveštavati, ali i kako da se nosimo sa tim kada smo kao novinari izloženi traumatičnim događajima”, kaže Jovana Gligorijević.

Komentari (2)

ostavi komentar
sub

06.05.

2023.

anonymous [neregistrovani] u 08:02

mislim

Dečko nije osumnjičen nego ubica. Zašto ne objaviti ime i sliku? Javno je ubio 9 osoba i ranio teško više njih. Koga vi štitite?

Odgovori
pet

05.05.

2023.

Божидар Анђелковић [neregistrovani] u 22:41

Цензура шездесетих

Насиље у школама није новијег датума. „У време Тита" постојале су читаве банде младих криминалаца које су улазиле у школе и пљачкале децу, повремено тукле чак и професоре, али то није објављивано у медијима. Похађао сам Десету београдску гимназију (тада на Топчидеру) где је шездесетих година дугокоси криминалац редовно узимао рекет од ученика, нико није ни покушавао да га заустави. Можда зато што се забављао са кћерком професорке хемије из исте гимназије...

Odgovori

ostavi komentar

Molimo Vas da pročitate sledeća pravila pre komentarisanja:

Komentari koji sadrže uvrede, nepristojan govor, pretnje, rasističke ili šovinističke poruke neće biti objavljeni.

Nije dozvoljeno lažno predstavljanje, ostavljanje lažnih podataka u poljima za slanje komentara. Molimo Vas da se u pisanju komentara pridržavate pravopisnih pravila. Komentare pisane isključivo velikim slovima nećemo objavljivati. Zadržavamo pravo izbora i skraćivanja komentara koji će biti objavljeni. Mišljenja sadržana u komentarima ne predstavljaju stavove UNS-a.

Komentare koji se odnose na uređivačku politiku možete poslati na adresu unsinfo@uns.org.rs

Saopštenja Akcije Konkursi