Vesti
09. 01. 2023.
Tatjana Milekić: Uređivačka politika nije Sveto pismo
O Radio Beogradu, Zemlji čuda, Studentu, lokalnim medijima, potrebi da stanje u srpskim medijima kritikuje na Tviteru, medijskom mehanizmu koji objašnjava kroz pojam Bermudskog trougla i produkciju Zvezda Granda, cenzuri i autocenzuri, u podkastu o medijima govori novinarka Tatjana Milekić.
Tatjana Milekić (foto: snimak erkana RTS)
„Postoji momenat uobičajen za smene vlasti. Dođe nova ekipa u medije i uspostavi nove kriterijume, koji po vama, na primer, nisu u redu. Tokom ovih 40-ak godina ustanovila sam da ljudi strašno brzo krenu u susret tim zahtevima... Ako vam je bitno da isterate princip i da vas niko ne dovede u situaciju da vas je sramota vašeg rada, onda mora da se raščisti. Prvo, da li ste spremni da platite cenu, jer neku ćete svakako morati da platite. I drugo, da li ste spremni da ostanete potpuno sami. Ljudima obično teže pada ovo drugo“, kaže Milekićeva.
Autorka kultne radijske emisije „Zemlja čuda“ i dobitnica nagrade za komentar „Bogdan Tirnanić“ odgovara na pitanja o značaju arhivskih sadržaja, uz pomoć kojih je godinama komentarisala aktuelni kontekst, o tome zašto je važno pratiti lokalne medije, kako se društveni paradoksi sakupljaju kao „sitniš za supu“ i kakav je efekat humora u političkom komentaru.
„Nije duhovito ono što ima nameru da bude duhovito. I ono što je usmereno. Ono što ima agendu ne može biti duhovito, kao što ne može biti ni novinarstvo... Zavolela sam Srbiju kroz praćenje lokalnih medija. Ne mogu da vam opišem koliko to čoveka očara. Bizarnostima iz lokalnih skupština je nemoguće odoleti. Kada bi građani i političari to radili, mnogo bi bolje razumevali svoje okruženje.“
Milekićeva tvrdi da srpski mediji funkcionišu unutar Bermudskog trougla čije dve tačke su spojene Zvezdama Granda i čine ih mediji bliski vlasti i oni mediji koji za sebe kažu da su nezavisni, a treća tačka trougla je javni servis.
„Izjava da će javni servis biti slobodan kad građani budu drugačije glasali je strašna. Jer ona u isto vreme normalizuje služenje svakome i abolira ga. Samo ispada da je jedno služenje gore, a drugo bolje, ne dovodeći ga u pitanje. Nije sasvim netačno da je to uobičajeno, jer su svi mediji u službi neke agende, ali ne znači da je dobro i normalno. To će postati normalno kada nestanu svi koji pamte da prilagođavanje nije najviša vrednost u novinarstvu.“
Sagovornica podkasta o medijima na primeru novinara koji američkog ambasadora pita: „Kakva su vaša očekivanja od izbora u Republici Srpskoj, koja je inače poznata po tome da Rusi tamo ostvaruju veliki uticaj?“, ilustruje navijanje za koje tvrdi da je „banalno“ i da postoje novinari koji pred Hilom, i drugi pred Vučićem, stoje „kao srna pred farovima automobila“.
Ona objašnjava i kako se kratkotrajni talasi masovne osude ili masovne podrške određenim fenomenima pokreću i smenjuju na društvenim mrežama.
„Ne smeta mi što na društvenim mrežama ljudi lete s teme na temu. Registrujem one koji preko Tvitera pokušavaju da ostvare neke interese, a prave se da to ne rade. Ima ljudi kojima je posao to što rade na Tviteru, bilo da trenutno za to primaju novac ili žele da se pozicioniraju da bi tu korist ostvarili...
Često koristim primer Venecuele, jer im je duša izgorela za Gvaidom, a godinu dana posle pojma nemaju gde je. Posle došle žene Irana. Uvek to ima potku da ima smisla. Ali mislim da motivacija ljudi koji se neprekidno opredeljuju i određuju u odnosu na te trendove zaslužuje pažnju.
Ona je interesno opredeljena. Kad se to problematizuje, slede uvrede. Ali objasnite mi, kako je nama interes 'biti ili ne biti žene Irana', a nisu samohrane majke koje moraju da rade na Uskrs u pekari u Žarkovu.“
Tviter, sagovornica Bermudskog trougla, koristi kao kompenzaciju za novinarstvo i emisiju koja je tokom pandemije skinuta sa programa Radio Beograda.
„Najpre je program počeo da liči na Maja slikovnice – kovid i ekonomija, kovid i ovo, kovid i ono. Urednici vole da stvari idu po inerciji i da se vreme popunjava vremenom, a ne sadržajem. Dobila sam zaduženje da prikupljam arhivski materijal za Zemlju čuda, to sam i radila dok nisam shvatila da prikupljam materijal za nešto što se neće vratiti.
To mi nije rečeno, ali posle 40 godina znam mehanizme i mogu da kažem da se eksplicitno ionako ništa ne radi. To je emisija koja se nije uklapala u uređivačku politiku, to nije sporno. Ali nije ni uređivačka politika Sveto pismo.“
Čehovljevom Milekićeva naziva situaciju u kojoj joj urednik kaže da ne može predsednika da oslovljava sa „Aco, jabuko“, ali ne opravdava novinare koji od sebe prave žrtve zbog takvih situacija.
„Važno je šta je izašlo. Vama mora da bude važnije da sačuvate svoje nego onome što hoće nešto da vam oduzme, da u tome uspe... Vi morate da budete istrajniji u tome da ne date nego oni u želji da vas promene. Oni se sa istrajnima smore.
Sebe nikad nisam doživljavala kao žrtvu kojoj crtaju metu, to nije moja struka. A postalo je struka, nekima, bogami, i osnovna. Jako je važno da budete na Vi sa što više nadređenih, a sa glavnim urednikom, naročito.
I što ste stariji to bolje, jer sa protokom vremena raste verovatnoća da će vam nadređeni biti neko ko od vas zna manje o novinarstvu, ko je u odnosu na vas inferioran, a nekome čak može da se desi i diletant. Ljudi koji su inferiorni, a imaju moć, imaju i potrebu da vam uđu u lični prostor. Na Ti mogu da pretpostavim da vam urednik kaže: Dragana, da li si Ti normalna. Ali na Vi – teško.“
Komentari (1)
ostavi komentar20.09.
2023.
Има још новинара
Има још новинара који имају лични интегритет и свој посао раде професионално. Додуше, већина су млатачи, навијачи и увлакачи.
Odgovori