Novinarsko ćoše
01. 06. 2016.
Promociju filma i knjige "Sećanje na Bošan" sutra u Pres centru UNS-a
Ambasada Narodne Republike Kine u Srbiji i Kineski međunarodni radio sutra, 2. juna, od 19 časova organizuju promociju dokumentarnog filma i istoimene knjige: "Sećanje na Bošan" u Pres centru UNS-a (Knez Mihailova 6/III)
Film "Sećanje na Bošan" prati svakodnevni život običnih radnika, građana i zanatlija u ovoj oblasti. Kroz njihove priče gledaoci mogu da vide napredak, opadanje i na posletku preporod te oblasti. Jednostavnost i direktnost osnovni su tonovi filma, putem kojih upoznajemo stvaran život Kine, protkan sećanjima i istorijom.
Autor i snimatelj filma je Wang Zhi.
Pre početka filma prisutne će pozdraviti ataše za kulturu Ambasade Narodne Republike Kine u Srbiji Sju Hong (Xu Hong).
Govoriće i urednik koordinator na RTS-u Siniša Aleksić i direktor izdavačke kuće Čigoja Žarko Čigoja.
Komentari (1)
ostavi komentar02.06.
2016.
Биће и они стари!
У "Борбу" сам 1950. године дошаи својом вољом, а отишаи из ње 1978. године по налогу "политичке елите", која ме је држала преко 10 година на ниову почетника и без права потписа, али у новинама, јер су ваљда схватили да је казне било доста и да је време да ми реше егзистенцију, али ван новинарства.
Odgovori. Желим да посведочим о оном што млади данас не знају - чували смо једни другима леђа и у добру и у злу и владала је невиђена солидарност међу нама. А прошао сам кроз сва три дневна листа која су тада постојала у кући - Борби, Новостима и Спорту!Заправо, уз Славољуба Ђукића, мислим да сма једини који је у тој кући радио у сва три дневна листа,
Кажем то само из једног разлога - ма шта мислили они који се нису можда ни родили у то време, али и ми који су плаћали прексупу цену свог убеђења, у једно смо били сигурну - у солидарност не само редакције, већ и руководства листова, чак и када је интервенција стизала из врха Партије или државе. Имао сам прилике да то соетим као главни уредник Вечерњих новости, али и да посматрам са којом мирноћом, рецимо, Слободан Глумац поднеси оставку на место главног уредника истог листа, због фељтона, иако није био уопште у Београду, па није могао да види да у њему пише како је Стаљин опијао Ворошилова док не падне под сто,а Ворошилов се, као за пакост, управо тих дана налазио у званичној посети Београду?!
Било је то време када се новинари нису отпуштали, продавали као "бело робље" естрадним менаџерима, а да се при томе матична кућа не заинтересује када их нови газда шиканира, забрањује им да имају синдикат или им месецима не исплаћује плате. А први човек Новости, у којима је био Спорт, чак није ни помишљао ни да разговара са оним који се не држи услова куповине листа! А гарантпвао је да ће раскинути уговор ако се не поштује?
Не памтим за толико година бављења новинарством да су се главни уредници повлачили по судовима са својим сарадницима, јер је до смена увек долазило уз обострану сагласност и пуно поштовање личности.
И, запрво, то је повод овим редовима, јер на сајту УНС-а у вестима и писмима, читам о свађама у Новостима са Штампаријом, о судским споровима у Политици још од пре шест година, или актуелном суђењу са некадашнјим шефом ДЕСК-а у Новостима.
Замислите да и сада важи правило као у оно време - да глабни уредник сам поднесе оставку ако му тираж стагнира или пада, да је разлика између његових примања и просека редкације дручагији осим просека пута два, што је омогућавало многима да у успешним месецима имају и битно већа примања ид главног уредника. То је био јачи стимуланс да лист буде одличан за оне условие од свих других мотива!
Постојало је, дакле, правило које никог није вређало - у Новостима су са места главног уредника одлазиле величине попут Вање Краљјевића или Богдана Пешића, а касније и других, ако је тираж стагнирао, није морао чак ни да пада.
Старим новинарима су врата увек била отворена,а главни уредници су своје претходнике не ретко позивале на кафу да чују и њихово мишљење када год би "зашкрипало" са тиражом, што данас није случај.
Заправо се све окренули тумбе када су у Новости и у Борбу, а онда и у Политику, за прве људе дошли новинари са писамцима тадашњег ДОС-а да "демокртаски " преузму листове, што ,ипак није случај у РТВ, а диже се толика прашина, остајали ту док су и њихови политички ментори били на власти. И при томе заборавили оно највредније - да су новински колективи били компактнији од многих других, а поготово да ће и они једног дана да остаре и да са тугом установе да их нико не позива ни једном годишње на кафу,а да на капији им портир тражи личну карту да би ушао у зграду у коју је уложио више него тренутна врхушка.
Чак нигде нисам прочитао и да је суд у првом степену донео одлуку о власништбу зграде Новости у Косовској улици, која је зидана буквално из дела личних доходака, не ускраћујући држави, већ себи, део зарађеног, тако да је то, ако остане и у другом степену иста пресуда, акционарима тада запосленим у Новостима, Штампарији, Продаји, Спорту и Експедицији припасти зграда са преко седм хиљаса квадрата просотра. Јер, они су издвајали део дохотка за инвестициони фонд, али и за Фонд капиталне изграднје, који је био приватна. добровољна акционарска иснтитуција усред социјалистиче друштвене својине из које је саграђена зграда и купљена прва осфсет ротација за дневне новине.
Ето, да младе подсетим на минула времена, али и да ће и они да остаре и да се унапред припрем да не тугују за кућама у којима су оставила своје најлепше дане.