Вести
25. 06. 2013.
Публика тражи људске приче
Штампани медији никада нису били у већој кризи, што због економске ситуације, што због све веће употребе интернета. Данашња вест у писаном издању је бајата. Како би опстале на тржишту, дневне новине морају да понуде аутентичне приче, али и да радикално измене своја онлајн издања мултимедијалним приступом- каже за Данас Хенер Ведонер, новинар и предавач у Дојче веле академији, која је прошле недеље одржана у неколико српских градова.
Највећа грешка је, додаје, што већина штампаних медија не зна ко су јој читаоци и нуди погрешне садржаје.
- Данашња публика је све млађа. Она се махом информише путем интернета, тражећи кратке и прецизне информације. У новинама не желе да читају вести од јуче. Читаоци штампе генерално не воле предуге политичке текстове или оне са економском тематиком, пуне стручних и бирократских израза. Још кад такав текст у целости ставите на онлајн издање, тиражи ће вам гарантовано пасти - сматра Ведонер.
Лондонски Гардијан је међу првима схватио да мора нешто да промени када му је тираж опао за 30.000 примерака дневно, од почетка економске кризе. Текстови на сајту су другачији од оних у штампаном издању - краћи, уз више фотографија и често праћени аудио или видео записима. Онлајн издање Гардијана надоместило је губитак тиража, јер је посећеност сајта на другом месту у Великој Британији, одмах након Дејли мејла, који важи за таблоидне новине.
Другу варијанту понудио је немачки Шпигл. Интернет издање је у потпуности другачије од штампаног. Текстови су различити, оно што се може прочитати на сајту не може се наћи у новинама, и обрнуто.
Интернет и брзина протока информација променили су и радио и телевизију. Вести су краће, на радију има више музике, а на телевизији све више забавног програма. Ослушкујући укус и потребе гледалаца, чак је и ББЦ у ударним вестима пре информације о немирима у Сирији, емитовао последња догађања у вези са трудноћом војвоткиње Кејт Мидлтон.
- То не значи да само таблоидне приче имају пролаз, нити да се само таблоиди читају. Али се мора познавати публика којој се обраћамо. Људима је доста тешких политичких тема, ратних дешавања, економске кризе. Понекад обична животна прича буде најчитанија, јер новинарство и јесте прича о људима, а не високој политици - каже Ведонер.
Да је тако, потврђује нам и Даниел Букумировић, главни и одговорни уредник портала Мондо. У редакцији Монда у сваком тренутку прати се читаност текстова објављених на сајту. Осим графичког приказа и бројки испод објављених вести, види се и којим путем је она прочитана - на самом сајту, Фејсбуку или Твитеру, преко компјутера или мобилног телефона.
- Свакодневно расте број текстова који се читају путем мобилних телефона и на Фејсбуку. То нам показује да је читалачка публика млађа, па у складу с тим нудимо и садржаје. Покривамо све области - од политике, друштва, културе преко забаве и спорта. Међутим, оно што нас је посебно изненадило јесте огромна читаност вести за које смо мислили да неће претерано занимати јавност и да ћемо је убрзо скинути са портала - присећа се Букумировић, и додаје да је у питању локална прича о хуманитарној акцији.
- Сакупљена су одређена средства и донирана сиромашној деци из околине Неготина. Текст је праћен животном причом малишана који расту у беди и сиромаштву. И та мала помоћ им је пуно значила. Прича о њима изазвала је емоције, а текст је постао један од најчитанијих на Монду - каже Букумировић.
Хенер Ведонер сматра да се управо кроз људске приче описује политичка или економска ситуација.
- Колико има људи којима је потпуно јасна позадина светске економске кризе?
Чак је и врло мали број новинара, уско специјализованих за ту тематику, умело да разуме глобални финансијски фијаско и да на адекватан начин пренесе читаоцима. Стручне анализе шира јавност не разуме. Исто је и са политиком.
Европска унија је једна бирократизована институција, чији челници доносе силне законе, протоколе, потписују декларације и споразуме. Никог то не занима, уколико се не прикаже на делу како се то одражава на живот људи - указује Ведонер.
Неизвесна трка
Иако се проналаском радија 20-их година прошлог века сматрало да је то крај писаних медија, они су опстали. Исто се мислило и тридесетак година касније, открићем телевизије. Штампа је и тада преживела. Увек се мењала и прилагођавала новонасталој ситуацији. Међутим, трка са интернетом засад је неизвесна.
- Нико не може да предвиди шта ће бити у будућности са писаним медијима.
Чињеница је да морају да се мењању, иначе ће трку изгубити. Аутентичне приче морају да имају примат у штампаним издањима, а сајтови да се мењају. Идеалан модел онлајн издања за сада не постоји, али он мора да буде мултимедијалан.
Само пуко пренет текст није довољан. Неопходне су фотографије, видео снимци и аудио записи. И пре свега - познавање читалачке публике - закључује Хенер Ведонер (на фотографији).
Коментари (1)
Остави коментар25.06.
2013.
Kvalitet medijskih internet usluga
Transformacija u medijskom sektoru je nuzna posledica promena u nacinu na koji se ljudi informisu vec duze od decenije zaslugom internet tehnologije. Naime, mediјske internet usluge su prve kompjuterske interaktivne usluge javnih elektronskih komunikacija koje omogućavaju jednostavnu povratnu spregu mase čitalaca, gledalaca ili slušalaca sa uredništvima, odnosno novinarima, pa čak i svojevrsnu zamenu mesta korisnika i izvora informacija. Ovakve medijske, odnosno informaciono-komunikacione usluge od jedne tačke do više drugih tačaka su postale dvosmerne, a informacije u tim uslugama, po misljenju brojnih pojedinaca, sadržajnije i kvalitetnije. Kvalitet medijskih internet usluga je navodno poboljšan zahvaljujući povratnoj sprezi „višeg logičnog tipa”.
ОдговориMedjutim, kvalitet medijskih internet usluga ipak nije poboljšan zahvaljujući povratnoj sprezi „višeg logičnog tipa”. I Hener Vedoner u ovom tekstu pita: "Koliko ima ljudi kojima je potpuno jasna pozadina svetske ekonomske krize? Čak je i vrlo mali broj novinara, usko specijalizovanih za tu tematiku, umelo da razume globalni finansijski fijasko i da na adekvatan način prenese čitaocima." Da ga dopunim. Pa ni Britanska akademija nije svojevremeno (22. jula 2009) dala potpun odgovor na jasno pitanje (iz novembra 2008) Njenog velicanstvo kraljica Elizabeta II koje je glasilo: "Kako je moguce da ekonomisti nisu opazili da nastupa kreditna kriza?"