Вести

11. 09. 2024.

Аутор: Инмедија Извор: Инмедија

Ко стоји иза вести које читамо?

„У времену када су информације на дохват руке, истина није увек лако доступна.“

Све чешће се сусрећемо са страницама на друштвеним мрежама па и сајтовима који се представљају као медији, а да притом нису регистровани као званични медијски портали, пише Инмедија.

Саговорници ИН Медија напомињу да у таквим случајевима постоји већи ризик од ширења непроверених па и лажних вести.

У служби пропаганде

Корисници друштвене мреже Фацебоок са територије општине Инђија и данас памте страницу “Јавност Инђије” која је настала пре доласка на власт Српске напредне странке, 2016. године.

Ова страница је на самом почетку објављивала информације о одређеним пројектима коју је тадашња власт, коју је чинила Демократска странка и СПС, најављивала а никад реализовала (попут још увек незавршене спортске хале и слично).

Најчешће су информације биле непроверене али је грађанима Инђије било двовољно да се укључе у ФБ “расправу” и почну на својим профилима да деле полуинформације које је пласирала “Јавност Инђије”.

Убрзо затим, почеле су објаве о људима који су чинили тадашњу власт у Инђији, њиховим породицама па и пријатељима.

Поред локалних политичара на мети су били и новинари који се критички односе према Српској напредној странци. Клевете и лажи постале су “уређивачка политика” странице која су наизглед бави локалним проблемима.

Иако ОО СНС Инђија никада није признао да је стајао иза “Јавност Инђије” ова страница је престала са “радом” након доласка напредњака на власт у јуну 2016. године.

Пример из Инђије није једини, слична прича те 2016. године је била и у Сомбору.

–Негде тих година, да се не присећам превише, постојале су такве странице, за подручја Сомбора, Апатина и Куле. Била је то смишљена акција Српске напредне странке у сузбијању сваког покушаја независног деловања. Мете су им били представници опозиције, активисти, новинари, буквално свако ко је јавно изразио другачије мишљења. Што се мене лично тиче, било је десетак „фото урадака“, можда и који више, у покушају да ме дискредитују, омаловаже, вређају… „Прозивке“, којима је управљао тада високи функционер локалног СНС и које су по његовом налогу лајковали чланови градског одбора, можда нису биле пријатне, али су потврдиле да наша редакција поштено ради свој посао. Нису успели да нас заплаше или дестабилизују и што је врло важно, показали су да „иду до краја“. Морали смо се додатно организовати за такве услове рада. – каже за ИН Медија новинар сомборског портала СОинфо.орг Сава Мајсторов.

Иако је активност таквих страница престала у међувремену су се појавиле нове ФБ странице па и портали који се представљају као медији.

У највећем броју случајева, у опису странице нерегистрованог медијског портала је наглашено „wеб локација о вестима и медијима“.

За разлику од регистрованих медијских кућа које подлежу законима и етичким стандардима, овакве странице нису подложне контроли ни обавезама које долазе са одговорним новинарством. То значи да често нема транспарентности о томе ко уређује садржај, ко стоји иза објава, нити какви су извори информација.

Новинар Сава Мајсторов сматра да такви „медији“ служе искључиво политичким интересима.

–Углавном се ово односи на тзв „медије“ основане кроз пропагандни систем владајуће странке. Наступају на свим мрежама, пласирају добро припремљене „информације и материјале“, организовано „шерују“ погодни садржај, који велича партију. Посебно се истичу код „вести из централе“ у којима се нападају или вређају неистомишљеници. Интересантно је да свакодневно, ти и такви, медији уско сарађују са врхом градске власти, посебно у домену пласирања садржаја. Наравно, годинама уназад, добијају значајна средства на локалном медијском конкурсу. – сматра Мајсторов.

Уредница  Гласа Шумадије.из Крагујевца Јованка Николић каже за ИН Медија да у том граду такође постоје портали који се представљају као медиј иако то заправо нису.

Николић објашњава да је додатни проблем што у Крагујевцу постоји портал који има лого врло сличан Гласу Шумадије, слично и име.

–Регистрован је на неком егзотичном острву, декларише се као генератор, али без сагласности преузима фотографије, текстове, не наводи извор, него на крају текста ставе само словима линк, па ко кликне након прочитаног текста, може да види одакле је преузето. Немају импресум, а повремено измисле нешто. – каже новинарка из Крагујевца и додаје да постоји и портал за који се зна да је у власништво локалног одбора СНС, није регистрован, нема импрессум, преузима текстове, често објављује неистините информације.

Без одговорности

Наши саговорници сматрају да један од кључних разлога због којих овакве странице и портали  често постају популарни јесте њихова могућност да промовишу одређене интересе без формалне одговорности.

Постоје многобројни примери медијских портала без импрессума који објављују углавном непроверене информације, кршећи и Кодекс новинара, а који опет имају своју публику и „обични људи“ пласирану информацију са таквих сајтова или ФБ страница прихватају као валидну.

–Валидан извор су толико, што верно извештавају са дневних похода сомборских функционера. Само две локалне телевизије и новине, које у изборној кампањи нису дозволиле појављивање опозиције, имале су прихватљив импресум, док се ни код једног од „инфо портала“ не зна ко је уредник нити ко уопште чини редакцију, тих, пропагандних гласила власти. Пишу оно што им се „сервира“, величају успехе функционера и забрањују појављивање било какве критике актуелне власти. Очигледни показатељи „поузданости“ информација које објављују.- сматра новинар СОинфо.орг Сава Мајсторов.

Сличног става је и колегиница из Гласа Шумадије, Јованка Николић. Како каже, грађани виде разлику.

–Јер, када имају проблем, обраћају се Гласу Шумадије. Ти портали, као и групе на фејсбуку, доживе кратки узлет у тренутку када се појаве, представљају нешто ново, знају да привуку таблоидним текстовима, али грађани врло брзо губе интересовање када је реч и тим назови медијима.

Као што смо навели, већина фантомских медија нема импрессум нити је у текстовима наведен аутор. Страчњаци истичу да обавеза објављивања импрессума постоји само за медије који су регистровани. За друге форме које објављују информације ова обавеза не постоји.

-Информације наравно могу објављивати и медији који нису регистровани у регистру, а ствар медијске писмености грађана је да препознају одакле им долазе информације, са којим циљем, ко стоји иза одређених страница… На жалост, код нас је медијска писменост на врло ниском нивоу.-објашњава правни експерт Независног друштва новинара Војводине (НДНВ) Вељко Милић.

Поред видно политичких постоји и велики број портала и ФБ страница који свој рад представљају као “Грађанско новинарство”.

Шефица Одсека за медијске студије на Филозофском факултету у Новом Саду, професорка Смиљана Милинков каже за ИН Медија да грађанско новинарство представља отварање и пласирање неких тема, проблема, података, прича од стране грађана.

Међутим, пуко објављивање неке информације није новинарство.

– Ту је, по мом суду, и највећи проблем јер услед врло ниског нивоа медијске и уопште функционалне писмености у нашем друштву, без икаквог критичког оклона се прихватају неке објаве које врло често садрже дезинформације, полуистине, па и лажи. Закон о јавном информисању и медијима је врло јасан, друштвене мреже и различите интернет платформе, форуми, блогови чији садржај није уреднички обликован и који се не налазе у Регистру медија, не представљају медије онако како закон дефинише основну медијску функцију, а то је информисање у јавном интересу, уз поштовање професионалне етике. – објашњава Милинков.

Грађанско новинарство није регулисано законом али нема препреке да се грађани баве новинарством све док су информације које објављују у јавном интересу, наглашава правни експерт Независног друштва новинара Војводине (НДНВ) Вељко Милић

–У том случају уживају исту заштиту као и новинари. Међутим, објављивање инфомација које нису проверене, које су обмањујуће и које су у супротности са етичким правилима није у јавном интересу, па се лица која објављују овакве информације не могу називати новинарима. – каже Милић.

Читаву ситуацију додатно отежава чињеница да ни многи медији који јесу регистровани не поштују кодекс, професионалне стандарде и закон, тако да грађани имају више поверења у информације са друштвених мрежа или неких алтернативних платформ, каже наша саговорница.

–Ту врсту отклона од тзв. традиционалних медија још како умеју да злоупотребе поједини портали који под маском „грађанског новинарства“ манипулишу информацијама и шире режимску пропаганду. Зато је јако важно да професионални медији отварају овакве теме и подсећају шта би требало да буде новинарство. Информације које грађани објављују могу бити драгоцен и врло користан извор али тек уз вишеструку новинарску проверу и одговоре на питања „зашто и шта то даље значи?“ можемо говорити о квалитетном и потпуном информисању у циљу јавног интереса. – закључује професорка Смиљана Милинков.

Наши сагаворници су сагласни да у времену када су информације на дохват руке, истина није увек лако доступна,

Ове странице и портали можда пружају интересантан увид у локална дешавања, али без одговорности и транспарентности, постоји ризик да служе као полигон за ширење дезинформација или манипулацију.