УНС вести
30. 12. 2022.
Слободан Стојићевић: Отишао је Моци, новинар и свезнадар живота Забрежја
Укуцајте на Гуглу сеоске новине. Појавиће се само једне. Једине сеоске новине су у Србији, у Забрежју код Обреновца. Писаће тако и даље, али од пре неки дан неће вас тамо широкогрудо дочекивати њихов творац, Момчило Срећковић Моци (1948).
Моци је био све и свја јединих сеоских и првих бесплатних новина у земљи Србији: директор, главни и одговорни уредник, новинар, технички уредник, лектор, коректор, па и дактилограф, секретар, курир Забрешких новина...
Забрешке новине штампане су у хиљаду примерака. Половина је дељена Забрежанима, а преостало Обреновчанима, разним институцијама, међу којима и у 52 амбасаде.
Сећам се када сам први пут посетио Момчила Срећковића у његовој кући у Улици Зорана Белића 7. До ње се долази кад се из центра Забрежја, где су пошта и дом културе, скрене десно па прва улица лево. Тако су ми објаснили. Али ме нико тада није припремио и на то да се редакција Забрешких новина налази тик уз Моцијеву шталу с кравама. Потом се надовезују свињци и кокошињци.
Момчило Срећковић Моци гајио је искључиво домаће, старе расе свиња: мангулице, моравке, жујке... Узгајао је старинске сорте кукуруза, расад његовог прадајза потиче још од прадеде… Ни свиње, ни млеко није продавао. Свиње је поклањао по неком његовом критеријуму, а млеко су бесплатно добијала сва деца предшколског узраста Забрежја.
Зато што је необичан, код њега су свраћали знаменити људи. У посети му био Драган Ђилас, ондашњи градоначелник Београда, свраћала је глумица Бранка Веселиновић, новинари од Захарија Трнавчевића до најмлађих и о њему направили низ емисија и текстова, Војиславу Коштуници поклонио је семе бадема да га заметне у Белановици... Често му је био гост и Бранко Ћопић.
Момчило Срећковић је шездесетих година био дописник Вечерњих новости из Обреновца, нешто касније је са Зораном Модлијем, Иваном Бекјаревим и још неколицином ентузијаста покренуо Студио Б. За сарадњу са овом радио станицом 1978. године добио је плакету коју му је лично уручио легендарни Душко Радовић, тада председник Збора радних људи овог радија. Политика је Моцију штампала књигу о лековитом биљу, Чајеви за здравље, а у припреми је неколико књига, међу којима и Буквар новинарства. Код њега је новинарски занат пекло десетак младих Забрежана.
Редакција је у малој, ушушканој собици пуној књига, фасцикли, новина, фотографија и плакета окачених по зидовима. Осим што је хроничар, он је око две деценије био и председник Месне заједнице Забрежје па је добио и ,,диплому“, звање почасног грађанина Обреновца. Године 2013. био је кандидат је за годишњу награду Града Београда за новинарство. Новине је почео да издаје 2004, када је пожелео да обележи 70-годишњицу изласка првих новина у овом селу. Те године организовао је прославу два века српске дипломатије којој су присуствовале и високе званице из Београда на челу са Предрагом Марковићем, тадашњим председником Народне скупштине Србије. Од тада, Забрешке новине излазиле су једном месечно, готово редовно. Финасирао их је сам уз помоћ добротвора. Сви сарадници писали су бесплатно: о медицини, пензионерским и пољопривредним темама, спорту, бележили су анегдоте, приче из прошлости, па и старе рецепте које је записивала Срећковићева баба, али било је и оштрих политичких коментара, све писано чистим српским језиком готово без туђица. По писмености и чистоти језика није му било премца ни међу великим новинама.
Моци је свезнадар живота Забрежаја и Обреновца. Прикупљао је и сакупио јединствену архиву докумената овог краја. Код њега су долазили студенти којима су та документа била потребна за дипломске или семинарске радове. Односили али углавном нису враћали. Упркос томе, толико тога је прикупио да му је архива остала препуна.
Са одласком Момчила Срећковића Моција највероватније угасиће се и Забрешке новине. Ипак, на другачији начин, примерено новом времену, бакљу културне мисије преузима Милан Катић, такође члан УНС-а, предводник Удружења грађана Перило Забрежје, у којем је Моци био председник Надзорног одбора. Без готово икакве подршке локалне самоуправе, на челу са Катићем они су створили фестивал, са изложбама и перформансима наступају у Бограду, Новом Саду, Загребу...
Али, то је друга прича. Једна прича је затворена, друга је наставља.
Коментари (0)
Остави коментарНема коментара.