УНС вести
25. 10. 2022.
Безбедност новинара у стагнацији
Србија је у 2021. години забележила мањи пад у индексу безбедности новинара у односу на претходну годину, речено је данас на представљању алтернативног извештаја о акционом плану о приступању Европској унији на конференцији коју је организовало Независно удружење новинара Србије.
Речено је да се доста касни са применом Медијске стратегије и акционим планом за њену реализацију. Још увек нема нацрта Закона о јавном информисању и медијима, а за Закон о електронским медијима се наводи “да се чека формирање нове владе”. Измене Закона о јавним медијским сервисима неће бити завршене, а приватизација медија још није окончана.
Марија Бабић, правница и истраживачица НУНС-а рекла је да проблема има и у надзору рада Министарства културе и информисања.
“Министарство има исте одговоре у сваком кварталу-наставља се са континуираним спровођењем активности вршењем надзора у смислу давања мишљења о примени појединих одредби закона. Знајући колики је код нас проблем примена закона, сматрамо да не може бити адекватан овакав надзор министарства”, каже Бабић.
Похваљен је рад Сталне радне групе за безбедност новинара и речено да систем у почетној фази фукнционише. Боља је комуникација са полицијом и тужилаштвима, али је још увек велики број нерешених случајева напада и претњи новинарима, а поступци трају дуго.
“Имам утисак да представнци полиције имају већу сензибилност за нападе на новинаре, а тужиоци ступају у контакт са нападнутима брзо, што подиже поверење у институције”, рекао је Раде Ђурић правник и истраживач НУНС-а додајући да се највећи број случајева пријављује преко СОС линије и контакт тачака, а да се мањи број новинара одлучује сам да пријави напад.
Он је навео да је забележен мањи број физичких напада на новинаре, али да их је више у онлајн сфери.
“Напади у онлајн сфери, нарочито на друштвеним мрежама постају тренд. Све је већи број оштрих речи, а починиоци су схватили какав речник треба да користе, да не буду кажњени. Проблем је и што велики број оних који претње упућују преко друштвених мрежа никада не буде откривен”, наводи Ђурић, додајући да велики број напад на новинаре током протеста 2020. године још није процесуиран, нити су нападачи откривени.
Он је изјавио да не постоји једнака осуда свих напада на новинаре, већ су представници власти селективни, а забележени су и случајеви када су се представници извршне власти мешали у поступке.
Навео је да је приметно повећање броја СЛАП тужби, да политичари и моћници туже за сваки критички текст у коме се помињу, а да држава нема механизам заштите од ове врсе притиска на медије.
Велики број страних и домаћих стручњака и организација критиковао је рад Регулаторног тела за електронске медије, нарочито при избору четири емитера којима су додељене националне фреквенције. Речено је да при расподели фреквенција није узето у обзир да поједини емитери нису поштовали сопствене елаборате, нити је РЕМ узео у обзр кршења закона.
Побољшања нема ни у систему пројектног суфинансирања медија. Једино Министарство културе ради извештаје о реализованим пројектима, али није познато да такве извештаје раде локалне самоуправе.
“Не видимо да се побољшао надзор над сповођењем пројектног суфинасирања и не можемо да се сложимо да се ова активност успешно реализује”, рекала је Бабић.
Такође, социјални статус новинара је непромењен-не зна се колико их има уговоре о раду, а плате су им испод просека.
Као неке од препорука на извештај о спровођењу акционог плана о приступању ЕУ речено је да би извештаји требало да буду прецизнији, а да индикатори приказују стварни напредак, а не да усвајање закона буде мерило ефикасности. Преоручено је државним органима да сами иницирају поступке и да се настави са изменама закона, у слкаду са Медијском стратегијом.
Коментари (0)
Остави коментарНема коментара.