УНС вести
06. 09. 2022.
Више од две године Косово и Метохија без штампе на албанском језику
Дневни листови на Косову и Метохији не штампају се више од две године, а још увек није познато да ли ће штампана издања икада поново излазити.
Смањење тиража и пандемија вируса корона довели су опстанак дневних листова у питање, те су власници пет постојећих штампаних медија на албанском језику решили да их више не издају. Од штампних медија једино излази недељник на српском језику Јединство.
Професор Департмана за новинарство Универзитета у Пришини Миљазим Краснићи рекао је за сајт Удружења новинара Србије (УНС) да су бројни издавачи имали велике приходе од реклама и страних донација, али да нико није умео да их искористи на прави начин. Како је истакао, новац који су добили инвестирали су у некретнине и друге пројекте, чекајући повољан тренутак да "угасе светла".
Према речима професора Краснићија, ове медијске куће нису имале своја дописништва, а садржај у новинама сводио се на копирање онога што је већ објављено у онлајн медијима.
О нестанку штампаних медија на Косову и Метохији писали су и из новинске агенције Асошијетед прес, покушавајући да представе важност овог недостатка кроз призму продавца на киоску, рачуновође и колекционара новина као и новинара „коме недостаје прелиставање страна уз јутарњу кафу“.
"Веза читаоца са књигама и новимама сеже од Гутенберга до нашег времена и скоро да је постала физиолошка. Међутим, та култура се руши у време постмодернизма, конкретније, у време хомо дигиталиса. Не знам докле ће то ићи, али ако иде овим током цивилизација може бити у опасности - може да остане без историје и сећања. Дигитализовани садржаји су вештачка творевина, јер ако нестане електрична енергија и интернет - нема их!", рекао је професор Краснићи.
Иако постоје бројне онлајн архиве, један клик или један дан без струје могли би их учинити недоступним публици. Тада би информација о животу друштва у јеку пандемије на Косову и Метохији било врло мало, а на одређеним подручјима готово да да не би ни постојале.
„Недостатак штампе је заправо културни пораз друштва у наше време. Место штампе не може да заузме ниједан други медиј, јер има најдужу традицију и најинтимнији однос са читаоцем. Недостатак штампе чини информисаност фрагментарном, површном, простом и пасивном и тако форсира функционалну неписменост“, рекао је професор Краснићи.
Истакао је да интернет и телевизија утичу на млађе генерације и да их неретко прате друштвене групе које су оријентисане искључиво ка забави, али да никада не могу заменити дневне листове – поготово код читалаца са већим интелектуалним и политичким захтевима према медијима и комуникацији.
„Онлајн медији имају капацитете да извештавају у реално време, а због тога новинари нису у стању да проверавају чињенице и да дају читаоцу могућност да се информише и о противаргументима. Дакле, информисање је непотпуно, тенденциозно и непрофесионално у многим аспектима. То испуњава очекивања публике која воли сензациналност и ексклузивност јер се креће ка воајеризму. Наравно, има и онлајн медија који имају више професионалне и етичке стандарде, али их је мање“, рекао је професор Краснићи.
За професора Универзитета у Јужној Митровици и политичког аналитичара Неџмедина Спахиуа лошији квалитет школовања је прави разлог мањег квалитета текстова, а не чиниоци попут императива да се информације објаве што брже у онлајн медијима.
За сајт УНС-а Спахиу је рекао да нестанак дневних листова није умањио квалитет информисања јер се људи махом информишу путем интернета, без обзира на то ког су старосног доба.
„Задњих година нико није куповао новине и сви су преко интернета читали вести и чланке, тако да нико није трошио 50 центи за штампана издања“ додаје овај професор и политички аналитичар, истакавши да је неисплативост штампања новина била основни разлог престанка изласка дневних листова, те да су престали да излазе и пре короне.
Директорка Јединства Рада Комазец, која је своју целокупну каријеру посветила штампи и води фирму која издаје једини недељник на српском језику који се бесплатно дистрибуира на КиМ рекла је за сајт УНС-а да у Грачаници некада чекају редове како би добили овај лист, информисали се о новим политичким збивањима и прочитали занимљиве приче о животу људи у месту у којем живе.
Истакла је да је кључ да штампани медији добију своју препознатљивост која ће им помоћи да опстану у периоду вртоглавог технолошког развоја.
„Неки су прерано мислили да ће штампани медији изгубити боју и бити осуђени на неизбежан крај, али ја мислим да у коначници неће бити тако. Сигурна сам да ће мисао преточена у тинту на белом папиру и даље живети“, додала је Комазец.
|
Значајан пад читаности штампе на српском језику и на КиМ Комерцијалиста компаније за дистрибуцију штампе на Косову и Метохији „КиМ Беоколп“ Зоран Михајловић рекао је за сајт УНС-а да се свих 12 дневних листова и готово сви недељници и месечници дистрибуирају на свим местима на Косову и Метохији осим у Осојанима, Гораждевцу и делу око Косовске Каменице и Гњилана, док се лист Јединство дистрибуира и у овим местима. Међутим, како је истакао, забележен је значајан пад тиража у односу на претходне године јер штампа није долазила шест месеци на почетку пандемије. „Не успевамо да продамо ни 700 новина дневно на Косову и Метохији. Постоје листови које добијамо у тридесетак примерака, од којих се прода само један, а остали се враћају“ рекао је Михајловић и додао да је пре 13 година продавано по 150 примерака Забавника, а да сада није могуће продати ни 30 примерака. |
Коментари (0)
Остави коментарНема коментара.