УНС вести
21. 08. 2022.
Живојин Ракочевић: Тражимо своје колеге јер њихове породице и професија чекају правду
Председник Удружења новинара Србије (УНС) Живојин Ракочевић рекао је данас поводом обележавања 24 године од отмице новинара Ранка Перенића и Ђура Славуја да новинари траже своје колеге зато што њихове породице и професија чекају правду и јер је систем који је успостављен одговоран за судбину 17 несталих, убијених и отетих новинара.
Представници УНС-а са својим огранком Друштвом новинара Косова и Метохије (ДНКиМ) су се окупили на путу Велика Хоча – Зочиште у општини Ораховац, месту где су ова два новинара последњи пут виђена.
"Овде су 21. августа 1998. нестали новинари. Тражимо их", натпис је на обележју које су представници УНС-а 2. маја поново поставили, након што је децембра прошле године осми пут срушено.
"Овај споменик има јасну поруку – тражимо их и тражићемо их док нас буде", истакао је Ракочевић, додавши да док не будемо знали шта се десило са Перенићем и Славујем нико од нас неће имати истинску слободу.
Подсетивши и данас, 24 године након отмице да правда није задовољена, новинари поручују да ће се и даље борити да се расветле околности овог злочина.
Супруга Ранка Перенића Снежана Перенић рекла је да се боји да је истина страшна јер још увек нико није могао да дође до ње.
"Не знам како да вам опишем моју бол и тугу, јер не знам шта бих рекла и коме", истакла је Перенић.
Новинарка и чланица УНС-а Јелена Петковић, која је урадила најважније истраживање о убиствима новинара, истакла је да је прошло скоро четврт века од тренутка када су нестали Славуј и Перенић, сменило се 11 шефова УНМИК-а и седам шефова ЕУЛЕКС-а, а ефикасне истраге која би показала шта се догодило још увек нема.
"Данас новинари страдају у разним зонама, као жртве криминалаца, а сви ти злочини почињу овде, зато што ту станује некажњивост, људска права су релативизована до те мере да су потпуно развејана јер још увек не знамо шта се десило са нашим колегама", рекла је Петковић.
Генерални секретар УНС-а Нино Брајовић издвојио је 21. август 1998. године као почетак највећег страдања новинара досад на европском простору.
"Истражујући отмицу Ранка Перенића и Ђура Славуја, дошли смо до поражавајућег податка да је на Косову и Метохији од 1998. до 2005. године убијено и отето 17 новинара. За породице седам новинара српских редакција, толико новинара редакција на албанском језику и трочлану екипу недељника Штерн прошле су године и деценије без икаквог резултата шта се догодило са њиховим најмилијима и они траже казне за злочинце и налогодавце", рекао је Брајовић.
Генерални секретар УНС-а позвао је да се спроведу две резолуције које је на предлог УНС-а усвојила Европска федерација новинара (ЕФЈ) – да се формира међународна комисија за истраге убистава новинара на Косову и Метохији и да се специјализована већа за ратне злочине на Косову са седиштем у Хагу баве убиствима свих новинара на овом простору у периоду од 1998. до 2005. године.
"Наше колеге су дале живот за слободу новинарске професије и зато данас морамо да кажемо њима у част: Живела слобода новинарства и слава колегама које су дале свој живот за новинарску професију", додао је Брајовић.
Новинарка КиМ радија Зорица Воргучић је апеловала на албанске колеге и новинаре да се придруже у борби јер поред Перенића и Славуја има и много Албанаца и људи других националности који су нестали или страдали.
"Болно је што породице Перенић и Славуј не знају шта се догодило са њиховим најмилијима и што је Матија овде данас, а није упознао свог деду", рекла је Воргучић.
Истакла је да је поражавајуће што домаће и међународне институције не чине ништа да се овај и други случајеви убиства новинара расветле.
"ЕУЛЕКС је, да подсетим, обуставио истрагу, а премијер Косова Аљбин Курти који је више пута истицао да је у процесу дијалога између Београда и Приштине питање несталих приоритетно је више пута себе демантовао", додала је Воргучић.
Окупљању је присуствао и Дане Коруга из Организације за европску безбедност и сарадњу (ОЕБС).
Са жељом да направе прилог о отетим монасима, Ђуро Славуј и Ранко Перенић су се 21. августа 1998. године упутили ка манастиру Свети Врачи у Зочишту. Из Велике Хоче грешком су кренули ка Ораховцу, месту које је тада било под контролом Ослободилачке војске Косова (ОВК). Славуј и Перенић су последњи пут виђени у Великој Хочи, а Плава Застава 128, којом су путовали и даље није пронађена.
Данас, 24 године након нестанка, породице ових новинара још увек чекају званичне податке о томе шта се са њима десило.
ЕУЛЕКС је 2017. године потврдила да су Перенића и Славуја отели припадници ОВК односно да су их запретивши оружјем повели у непознатом правцу.
У јеку ратних дешавања на Косову и Метохији су отети и многи други новинари, а званичне информације о њиховом нестанку још увек нису познате јавности.
Новинар и преводилац Александар Симовић нестао је 21. августа 1999. године у Приштини. Део посмртних остатака је пронађен у селу Обриње код Глоговца.
Дописник "Политике" и новинар приштинског "Јединства" Љубомир Кнежевић отет је 6. маја 1999. године код Вучитрна у подножју планине Чичавица.
Фоторепортер Момир Стокућа је 21. септембра 1999. године убијен у кући у којој је живео у центру Приштине. У Приштини је 9. септембра 2000. године нестао и новинар српске редакције Радио Косова Марјан Мелонаши.
Уредник Радио телевизије Приштина Крист Гегај убијен је у Истоку септембра 1999. године, три месеца након доласка међународних снага.
На Косову и Метохији су у периоду од 1999. до 2005. године убијени новинари листова „Бујку“ Африм Малићи (1998), „Информатор“ Информативног центра Косова Енвер Маљоку (1999), "Рилиндја" Шефки Попова (2000) и „Бота сот“ Џемаиљ Мустафа (2000), Беким Кастрати (2001) и Бардуљ Ајети (2005). За Бадруља Ајетија је познато да је убијен из возила у покрету код села Бресалце.
Истрагу за нестала и убијена лица је најпре водио УНМИК, а затим ЕУЛЕКС, који је потврдио да су припадници ОВК отели Перенића и Славуја. Сада је надлежност за расветљавање ових злочина припала косовским институцијама.
Коментари (0)
Остави коментарНема коментара.