УНС вести
28. 02. 2022.
Дан кад су се Срби на Косову и Метохији изборили за целодневни радио програм
На данашњи дан пре тридесет и три године први пут је на Косову и Метохији емитован целодневни радијски програм на српском језику. То је био резултат дуготрајне борбе запослених у редакцији Радио Приштине и нашег народа за остварење једног од основних људских и грађанских права – права на информисање на свом језику.
Захваљујући храбрости, јединству и одлучности запослених у овој медијској кући и дуготрајном упорном штрајку, 28. фебруара 1989. године се дотадашњи Други програм Радио Приштине први пут огласио као целодневни програм на српском језику.
Новинарка Јасмина Стојковић, која данас живи и ради у Грачаници, а која је у Радио Приштини почела да ради годину дана раније, каже за УНС да је било много разлога за ту иницијативу, али је највећи тај што је српски програм у овој медијској кући дневно укупно трајао само пар сати и то тако што је емитован у краћим блоковима између доминантног албанског програма.
„У српској редакцији у то време радили су углавном млади, али школовани људи, који су са великим еланом и упорношћу стали уз неколико старијих колега који су водили тај `бунт`. Било је много притисака, лажних обећања, покушаја да нам се нешто да, а да то не буде оно што смо тражили“, присећа се Стојковићева.
Новинар Михаило Шћепановић, такође у то време један од млађих чланова редакције на српском језику, оцењује да је добијање целодневног радио програма један од кључних догађаја за Србе на Косову и Метохији, за њихов национални, културни и духовни препород.
Још један од новинара у тадашњој српској редакцији Радио Приштине Вукомир Петрић указује на то колико је радио као медиј у то време био важан за наш народ на Косову и Метохији, нарочито онима који су живели у унутрашњости Покрајине и у руралним подручјима.
„Радио је пре више од 30 година био једини извор информација за те људе, али је био значајан и за неговање језика, културе, традиције, националног идентитета. Није тешко замислити колико је Србима дотадашњи радио, у којем су морали да `јуре` скромне блокове на српском језику, био од користи. Пре бих рекао да је такав медиј циљано служио само за наметање албанског језика, њихове културе и традиције“, наглашава Петрић.
Он наводи за УНС да је Радио Приштина на српском језику, недуго после добијања целодневног програма, уз значајну помоћ медијских кућа из централне Србије, ојачао и стао раме уз раме са најјачим радио станицама ондашње Југославије.
„О томе сведоче бројне награде и признања на фестивалима Недеља југословенског радија, на којима је Радио Приштина неретко и доминирала. Посебну улогу за наш народ имала је током догађаја 1988. и 1989. године и за време НАТО бомбардовања када је често мењала локацију, али никада није прекидала програм“, каже Петрић.
Према његовим речима, за српски народ на Косову и Метохији талас Радио Приштине био је у то време често једино охрабрење да држава Србија још постоји на овим просторима.
Овај програм је насилно прекинут после деценије рада, прича Петрић, када су косовски Срби, па тако и запослени ове редакције, уз благонаклон став међународних представника протерани са Косова и Метохије.
Упоређујући ондашње и садашње стање у медијима на Косову и Метохији и однос према српском народу Михаило Шћепановић каже да се после трагедије нашег народа у Покрајини 1999. године све вратило на почетак.
„Уништена је библиотека Радија, фонотека као изузетно вредан тонски архивски материјал, а тиме и сваки траг новинарског рада и стваралаштва запослених у овој медијској кући. Фарса садашњег програма на српском језику РТП , фарса демократије, права, правде, слободе, коју уређују Албанци, изазов је за нова поколења, која морамо подсећати на то шта се десило“, каже Шћепановић за УНС.
Некадашњи радници Радио Приштине на српском језику, сваког 28. фебруара, са поносом се сећају тог периода и својих колега који више нису међу живима – Југослава Бургића, Радета Томића, Милорада Рогановића и других.
Коментари (1)
Остави коментар28.02.
2022.
divna
Bravo Scepanovicu, ti si inicirao da ovo ne ode u zaborav
Одговори