УНС вести
17. 12. 2021.
Борба против пандемије је и заустављање инфодемије
„Разлог настанка инфодемије је потреба да се информације добију у тренутку, што је немогуће у медицини, а кључ управљања инфодемијом је поверење у институције“, закључак је конференције „Како зауставити инфодемију“, у организацији Удружења новинара Србије (УНС), на којој су говорили професори Медицинског и Фармацеутског факултета у Београду.
Једини сертификовани менаџери за инфодемију у Србији за борбу протв лажних и погрешних информација, обучени у Светској здравственој организацији (СЗО) др Стефан Мандић-Рајчевић и др Александар Стевановић из Института за социјалну медицину Медицинског факултета у Београду дефинисали су инфодемију као пренатрпаност и превелики број информација, лажних или делимично тачних, које отежавају доношење одлука, у овом случају у вези са здрављем.
Др Стевановић је објаснио да је инфодемија дошла до изражаја током актуелне пандемије КОВИД 19, али да се она може јавити у било којој здравственој или природној кризи.
„Инфодемија може да настане кад год наука не комуницира на прави начин са јавношћу. Да не би дошло до урушавања поверења грађана, потребне су особе које ће знати шта јавност занима, а то су новинари. У овом конкретном случају, било која врста примене превенције може да буде угрожена тиме што нећемо комуницирати на прави начин са јавношћу“, рекао је Стевановић.
Др Мандић-Рајчевић рекао је да је контрапродуктиван било какав облик сензационализма, који новинари користе у оваквој ситуацији.
„Као што научници морају да размишљају пре него што нешто пошаљу као научни рад, тако и новинари треба да размишљају да ли им је важно да објаве било какву вест или да објаве тачну вест. Боља и кориснија стратегија, са аспекта управљања здравственом кризом, је рећи да ми о одређеном питању тренутно не знамо довољно, него испричати нешто што ће се касније показати као нетачно“, рекао је и додао да нису тачне тврдње да је струка неусаглашена.
„Као што се даје превелики значај изразу који ми не волимо – антиваксери, тако се често пропагира и да струка није усаглашена, што није истина. Да ли студент медицине треба нечему да верује зато што му је то професор рекао или зато што се иза тога крију године истраживања, научних радова и уџбеника“, објаснио је Мандић-Рајчевић.
Аутори пројета „Вакцине од А до Ш“ проф. др Бранкица Филипић и доц. Иван Јанчић са Катедре за микробиологију и имунологију Фармацеутског факултета у Београду истакли су да студенти имају недоумице по питању безбедности и ефикасности вакцина.
„Дилеме које највише збуњују, не само студенте, већ јавност уопште, су питања безбедности и ефикасности вакцина. Агенција за лекове је одобрила вакцине, на увид има сву потребну документацију, урађене су све потребне студије, које су законом прописане и на основу тога можемо да кажемо да су вакцине безбедне“, рекао је Јанчић.
Др Филипић је рекла да на одлуку о вакицинацији код младих утиче и дезинформација која се појавила о Фајзеровој вакцини, а то је да утиче на репродуктивно здравље. Такође, она је рекла да се студенти осећају под притиском да морају да се вакцинишу, а да им није у потпуности јасно зашто.
Др Стевановић је истакао важност емотивне компоненте у доношењу одлуке о вакцинацији.
„Тачне информације су неопходне, али често недовољне, јер на доношење одлуке знатно утиче емотивна компонента. Код прављења кампање, била она за вакцинацију или неки други здравствени проблем, морамо да се фокусирамо на то како се преноси нека порука, ко је изговара, на који начин и коме се обраћа. То је важно да би појединац осетио потребу да нешто урадили или не уради. Емотивна компонента је нешто што највише доприноси доношењу одлуке, а ми смо ту да је подржимо са научним доказима“, рекао је Стевановић.
Др Јанчић објаснио је да на инфодемију утичу и више од 80 хиљада научних радова, објављених од проглашења пандемије.
„Објављена студија мора проћи одређене рецензије да би била прихваћена и да бисте могли да је видите. Међутим, због тренутне ситуације се све објављује, па се касније рецензира. У том мору података, треба опрезно изабрати у шта ћемо да верујемо“, рекао је Јанчић.
Модераторка конференције била је Марија Поповић, ауторка и водитељка емисије РТС ординација.
Коментари (0)
Остави коментарНема коментара.