УНС вести
12. 03. 2021.
„Политика“ у в.д. статусу скоро пет година
Лист „Политика“, најстарији дневник на Балкану, нема главног и одговорног уредника од јула 2016. године када је главној уредници Љиљани Смајловић уручен отказ. Од тада су за вршиоце дужности именовани Жарко Ракић, до његовог одласка у пензију, и Марко Албуновић који је Ракића на месту вршиоца дужности наследио пре пет месеци.
Лист од прошле године нема ни заменика главног уредника, а импресум „Политике“ постаје једна од најзанимљивијих рубрика - на месту где треба да пише име уредника спољно-политичке рубрике, која је најпрестижнија од оснивања „Политике“, може се видети само бели, упражњени простор.
Из импресума „Политике“, дакле, закључује се да овај лист нема уредника спољне рубрике, а на сајту овог листа, уместо имена уредника рубрике „Свет“ стоји само имејл рубрике. На том месту био је новинар Владимир Вукасовић који је пре неколико месеци прешао на ТВ „Прва“, а директорка Политике новине и магазини (ПНМ) Мира Глишић Симић није потписала решење о новом уреднику. В.д. главног уредника Марко Албуновић, до објављивања текста, није одговорио УНС-у ко сада уређује рубрику „Свет“ и када ће нови уредник бити именован.
Уредница ноћне рубрике Оливера Веселиновић, чије се име налази у импресуму, отишла је у пензију а новог уредника је изабрала директорка ПНМ-а Глишић Симић, која је на ту функцију именована још 2008. године за време владавине Бориса Тадића. На позив и поруку УНС-а о новом уреднику те рубрике, она није одговорила.
На новинарској сцени „медијски трансфери“ постали су сасвим уобичајени, као и одлазак у пензију, али јесте чудно да уредничка места остају упражњена иако рубрике и даље постоје и функционишу.
Маратонски в.д. статус у листу „Политика“ и кадровске комбинаторике само су део шире и озбиљније приче – власничке трансформације медија које имају државно власништво. После приватизације „Вечерњих новости“ и Танјуга, „Политика“ остаје последњи медиј у којем држава има власништво.
Жарко Ракић био је вршилац дужности главног уредника пуне четири године и три месеца што није забележено у историји „Политике“ дугој 117 година.
Када је Ракићу у септембру прошле године уручено решење о одласку у пензију, недељу дана ни чланови колегијума, нити редакције нису били обавештени ко ће обављати дужности главног уредника, о чему је УНС писао. Он се тада одјавио са вибер колегијума, преко којег се „Политика“ уређује због вируса корона, а потом је и обавестио свој уређивачки тим да више не користи службени телефон.
Ова дилема је убрзо решена, те је овај дневник добио уредника, али поново у в.д. статусу. Претходне главне уреднике „Политике“ именовала је Скупштина Политика али се она није састајала читавих пет година.
У медијским круговима води се полемика и зашто се уместо главних и одговорних уредника најстаријег листа на Балкану, постављају вршиоци дужности те функције, а посебно јер се претпоследњи уредник у том статусу задржао више од четири године, иако Закон о јавним предузећима каже да период обављање те функције не може бити дужи од једне године.
Део медијске сцене мисли да ће на тај начин држава лакше утицати на уређивачку политику листа јер је у Политици АД, која има 50 одсто удела у власништву Политике новине и магазини, држава највећи акционар. Други, пак, мисле да директорка ПНМ-а одлаже све значајне кадровске одлуке док се не догоди власничка трансформација „Политике“.
То мишљење потврђује се и Акционом планом за примену Медијске стратегије којим је предвиђен потпуни излазак државе из власништва Политике АД до четвртог квартала 2021. године.
Током писања Медијске стратегије, УНС је имао предлог да држава изађе из власништва „Политике“, тако што ће пренети државни капитал на Фондацију Политика чији би оснивачи биле националне институције, попут Српске академије наука и уметности и Матице српске. Тај предлог, међутим, није прихваћен.
Друга половина ПНМ-а у формалном је власништву Ист медија групе, регистроване у Москви, која се доводи у везу са бизнисменом Мирославом Богићевићем који је некада био веома близак врху Демократске странке. Против њега су касније вођени судски процеси, а сам Богићевић одавно не показује интересовање за свој капитал у „Политици“.
Коментари (3)
Остави коментар07.06.
2022.
Штета
Штета, велика штета, што је једно такво име урушено.
Одговори14.03.
2021.
Кадрови
Највећу штету "Политици" нанели су кадрови Бориса Тадића. За данашњи, нерешени статус дневног листа "Политика" одговорна је држава.
Одговори12.03.
2021.
amateri
U takvom je statusu i list i "novinari" i "urednici" koji rade u politici : vd "novinari" i "urednici", najblaže rečeno - amateri kilometrima daleko od profesionalizma, kodeksa, novinarske etike, morala, svesti i savesti upropstili su nekada davno, davno pristojan list.
ОдговориPa svoje osnivače, Ribnikare, prognali su iz lista! Dovoljno.