Povećaj veličinu slova
Vrati na prvobitnu veličinu slova
Smanji veličinu slova
štampaj
štampaj
Pošalji prijatelju
Vesti
30. 12. 2009.
Lokalni mediji se prodaju budzašto
Agencija za privatizaciju najavila je nedavno aukcijsku prodaju 70 odsto društvenog kapitala u 12 radio i TV stanica.
Promena vlasništva najavljena je za javna RTV preduzeća iz Obrenovca, Valjeva, Mladenovca, Čačka, Požege, Barajeva i Smedereva sa oko 250 zaposlenih. Posle približno dve godine pauze i premašenog zakonskog roka reklo bi se da se privatizacija elektronskih medija pomera sa mrtve tačke.
Početne cene za pojedine stanice različite su, neke upadljivo niske, što zavisi da li preduzeće u „miraz” nosi poslovni prostor ili ne, u kakvom je stanju oprema i slično. Jedna od najnižih je početna cena za JP TV Smederevo (43 radnika) od samo 90.000 dinara ali i obavezu budućeg vlasnika da za minimalne investicije izdvoji bar dva i po miliona dinara. Ponuda za Radio Obrenovac (18 zaposlenih) iznosi 134.000 dinara (manje od 1.500 evra), a minimum obaveznog ulaganja je 75.000 dinara!? Za 70 odsto kapitala JP RTV Vrnjačka Banja (44 radnika) potrebno je 283.000 a budući vlasnik morao bi da investira bar 1,3 miliona dinara. Druge stanice iz ovog paketa imaju veće cene pa je za Radio Čačak potrebno više od šest miliona dinara a koju hiljadu manje za TV u istom gradu. Za JIP Radio Valjevo početna cena je 5,77 miliona a za TV Valjevo samo 289.000 dinara.
Početna cena, kako navode u Agenciji za privatizaciju, određuje se u skladu sa Uredbom o prodaji kapitala i imovine javnom aukcijom a „osnov za utvrđivanje minimalnog iznosa investicija predstavlja godišnja amortizacija preduzeća, na dan procene vrednosti kapitala i imovine, odnosno 150 odsto godišnje amortizacije”.
– Prodajnu cenu diktira tržište, odnosno interesovanje potencijalnih kupaca. Izvesno je da veći broj učesnika na aukciji podrazumeva i podizanje prodajne cene. Neretko, dešava se i da nadmetanje između samo dva učesnika, takođe značajno uveća prodajnu cenu u odnosu na početnu. Prodajna cena direktno zavisi od interesovanja kupaca na javnom nadmetanju – navode u Agenciji.
Privatizaciju medija zakočili su krajem 2007. godine zakoni o glavnom gradu odnosno lokalnoj samoupravi kojima je omogućeno da država (ponovo) bude vlasnik medija, a što je prethodno drugim zakonima bilo isključeno. Buduća aukcija zasnovana je na izjavama samih preduzeća odnosno lokalnih samouprava kao osnivača, da pomenute RTV stanice ne emituju program na jezicima manjina i uz saglasnost Ministarstva kulture, što je uslov da se mogu prodati.Iako nadležno za medije, to ministarstvo ne raspolaže preciznim podacima o broju do sada privatizovanih radio i TV stanica.
Nataša Vučković Lesendrić, pomoćnica ministra kulture za medije, podseća da taj sektor nema sopstvenu statistiku, već koristi podatke Agencije.
– Obaveza ministarstva je da obezbedi pozitivno mišljenje kada neki lokalni elektronski mediji krenu u privatizaciju. Nemamo podataka pod kojim uslovima se mediji privatizuju, po kojoj ceni, kako kasnije posluju. Naša obaveza završava se kada za elektronske medije, u skladu sa Zakonom o radiodifuziji, a za štampane u skladu sa Zakonom o javnom informisanju, damo pozitivno mišljenje za njihovu privatizaciju. Ovi zakoni propisuju obavezu da se mediji privatizuju i u skladu sa tim, mišljenje ministarstva uvek je bilo pozitivno i nikada nikome nismo osporili da uđe u privatizaciju – objašnjava sagovornica.
Antrfile : Poništena svaka četvrta privatizacija
U Agenciji navode da je do sada privatizovano 27 preduzeća iz oblasti radiodifuzije odnosno – jedna trećina dok 55 stanica čeka na prodaju. Ove potonje su u različitim fazama pripreme, kod nekih se procenjuje vrednost imovine i kapitala. Među privatizovanim kućama, prema podacima Agencije, najveću cenu od 897.000 evra ostvarile su „Ibarske novosti ”( nedeljnik, radio i TV) iz Kraljeva, zatim Radio TV Podrinje iz Loznice (680.000 evra) i RTV „M” iz Sremske Mitrovice (657.000 evra), dok su ostale prodate po znatno nižim cenama. Ali, dobra cena ne garantuje uvek i uspešnu privatizaciju.
Od 27 privatizovanih preduzeća, Agencija je u sedam slučajeva raskinula ugovore sa novim vlasnikom. Praktično, svaka četvrta privatizacija elektronskih medija je poništena. To se desilo i „Ibarskim novostima” i TV „M”, ali i Kulturno-informativnom centru iz Bajine Bašte, Radio Somboru, TV Gornji Milanovac, RTV VG-4 iz Knjaževca i Radio Koceljevi. Agencija je po zakonu obavezna da kontroliše da li kupci ispunjavaju obaveze iz kupoprodajnog ugovora, da li su isplatili ugovorenu cenu, dogovoreni obim investicija i druge. Zaposleni u mnogim od privatizovanih stanica suočavali su se sa zadocnelim pa i umanjenim zaradama, promenom delatnosti, štrajkovima, odsustvom socijalne sigurnosti.
Marija Petrić
Komentari (0)
ostavi komentarNema komentara.