Povećaj veličinu slova
Vrati na prvobitnu veličinu slova
Smanji veličinu slova
štampaj
štampaj
Pošalji prijatelju
Vesti
21. 12. 2009.
Umerena tišina do pravosnažnosti presude?
Novinari mogu da, i pre pravosnažnosti presude, komentarišu sudski postupak i nesmetano izveštavaju sa suđenja, ali ne smeju da, kao i ostali učesnici u postupku i bilo koja ličnost, vređaju i(li) omalovažavaju sud i sudije, krše pretpostavku nevinosti okrivljenog, prejudiciraju ishod i „navijaju“ u pravcu donošenja bilo kakve presude – može se, u najkraćem, izvesti zaključak nakon okruglog stola u organizaciji Udruženja novinara Srbije na temu „Smeju li novinari da komentariš u suđenja posle najnovijih izmena Krivičnog zakonika?
“Nažalost, čini se da stvari ni izbliza nisu tako jednostavne, te da će famozni član 336a KZ-a, ukoliko ostane takav kakav jeste, i dalje ostavljati brojne nedoumice. „Ko za vreme trajanja postupka pred sudom, a pre donošenja pravosnažne sudske odluke, u nameri da povredi pretpostavku nevinosti ili nezavisnosti suda, daje javne izjave u sredstvima javnog informisanja, kazniće se zatvorom do šest meseci i novčanom kaznom“ – kaže pomenuti član.
Čak i površnom analizom postaje jasno da tu nije sve baš najjasnije. Dileme su, svako iz svog ugla, pokušali da razreše učesnici okruglog stola: državni sekretar u Ministarstvu pravde Slobodan Homen, zaštitnik građana Republike Srbije Saša Janković, predsednica Društva sudija Srbije Dragana Boljević, predsednik Advokatske komore Srbije Dragoljub Đorđević i advokat Zdenko Tomanović.
Slobodan Homen smatra da novinari ne treba da brinu jer se izuzetno retko dešava da neko od njih predviđa sudsku odluku ili navija za nekog učesnika u postupku.– Sud bi, po članu 336, morao da dokaže nameru novinara da se okrivljeni ošteti, sud uvredi ili omalovaži i slično, ali mislim da to nije jednostavno – rekao je Homen.
Sa stanovišta zaštitnika građana Saše Jankovića, ako bi se sporna odredba primenjivala, to bi značilo da Srbija treba da ćuti o svemu što je u pravosuđu aktuelno. On je najavio da bi ustao u zaštitu novinara ukoliko bi se našli na udaru člana 336a.
Među diskutantima je od početka provejavalo mišljenje da je ovaj član „ubačen“ u zakon od sudija i nosilaca pravosudnih funkcija.
Iznoseći svoje mišljenje o ovoj temi, sudija Dragana Boljević je rekla da se u Srbiji neretko dešava da se pretpostavka nezavisnosti suda „ne krši, nego gazi“, te da mahom političari daju sebi za pravo da ocenjuju kompetentnost suda i sudija i da po svom nahođenju komentarišu sudski postupak. Njen stav je da se sudske odluke mogu komentarisati tek kada postanu pravosnažne, a nikako dok traje suđenje.
Advokat Dragoljub Đorđević, pak, smatra da se sporni član KZ-a ne odnosi na političare, već na advokate i novinare, shodno nepisanoj srpskoj praksi da su političari „viša sila“, a da se u Srbiji ponekad sudi u atmosferi aktuelnog političkog trenutka.
On je podsetio na to da su politič ari, a ne novinari, ti koji komentarišu sudske postupke i presude, a kao primer je naveo Vuka Draškovića u slučaju „Ibarska magistrala“ i Mlađana Dinkića u slučaju „Astra banka“.
Njegov kolega Zdenko Tomanović je član 336a KZ-a ocenio kao „nejasan i nedefinisan“, napominjući da po pravnoj kulturi i etici svi mogu komentarisati suđenja i presude pre nego što postanu pravosnažne, ali da to nikako ne bi smeli da rade predstavnici zakonodavne i izvršne vlasti. Po njegovoj oceni, kod nas se dešava upravo suprotno. On smatra da se ovom odredbom ne štite sud i sudije, već zabranjuju komentari.
Antrfile :
„Ratni zločinac” Ratko Mladić
Govoreći u kontekstu da se i mediji često ponašaju u skladu s aktuelnim društvenim ili političkim trenutkom, advokati napominju slučaj haškog optuženika Ratka Mladića, kraj čijeg imena u nekim medijima stoji „etiketa“ ratnog zločinca. Pravno gledano, Mladić to ne može biti jer ni nepravosnažno nije osuđen zbog eventualnih ratnih zločina.
D. Knežić
Komentari (0)
ostavi komentarNema komentara.