Povećaj veličinu slova
Vrati na prvobitnu veličinu slova
Smanji veličinu slova
štampaj
štampaj
Pošalji prijatelju
Vesti
20. 12. 2009.
Stanica sinu na poklon
Privatizacija lokalnih medija, od kada je donet Zakon o radiodifuziji 2002. godine, nije počela kako valja. Sedam godina kasnije neki mediji i dalje žive na jaslama opštinskih budžeta, dok su njihove kolege u velikom broju privatizovanih glasila ostale bez posla, plate im kasne mesecima, a neki od tih medija su i ugašeni.
Između ostalih, na tržištu više nema “Slobodne reči” iz Vranja, “Naše reči” iz Leskovca, a “Ibarske novosti” počele su da izlaze posle višemesečne pauze.
- Plate u lokalnim novinama kasne u proseku tri-četiri meseca, tako da oni opstaju na uštrb zarada zaposlenih - kažu u “Lokalpresu”, asocijaciji lokalnih nezavisnih medija.
- Novi vlasnici često su ljudi koji se ne bave medijima. A upravo to da vlasnici budu ljudi iz struke bio je jedan od naših ključnih zahteva kada je donošen Zakon o radiodifuziji. Ti ljudi su medije kupili radi uticaja ili nekretnina koje imaju. Tako je, na poslednjoj aukciji, održanoj prošlog petka, novi gazda TV i radio Čačak postao gimnazijalac Miloš Bojović. Dva lokalna medija kupio mu je otac Zoran Bojović, lokalni biznismen.
Jedna od ključnih ideja Zakona o radiodifuziji, kojim je predviđeno da država ne može da bude vlasnik medija, bila je da se zaustavi uticaj lokalne vlasti na televiziju, radio i štampane medije. Mnogi od njih do danas nisu privatizovani, a čini se da ni neki koji su dobili nove gazde nisu uspeli da se distanciraju od vlasti. Tako je, recimo, Milan Lukić, inače lider grupe građana “Koalicija za bolje Smederevo”, koja je na vlasti u ovom gradu, prošlog petka, takođe za sina, kupio Radio Smederevo. Već je vlasnik lokalnog lista “Naš glas”, a kako saznajemo, sprema se da kupi i Televiziju Smederevo, čija je aukcija odložena.
Podaci Agencije za privatizaciju kažu da se među dosadašnjim kupcima RTV i novinskih kuća nisu svi držali date reči.
- Tri novinske kuće ostale su bez privatnog vlasnika zbog neodržavanja kontinuiteta posla ili raspolaganja imovinom suprotno odredbama ugovora. U slučaju elektronskih medija - čak sedam prodaja je raskinuto. Tri medijske kuće su u stečaju - rečeno nam je u Agenciji za privatizaciju. - U tim slučajevima kapital ovih preduzeća prenosi se na Akcijski fond. A ugovori o privatizaciji raskinuti su u TV Gornji Milanovac - GRM, Radio Somboru, “Ibarskim novostima”, JIP “Knjaževac” i Radio Koceljevi.
Na loš model privatizacije osvrnuo se i advokat Nebojša Samardžić u nedavno objavljenoj publikaciji Asocijacije nezavisnih elektronskih medija “Monitoring medijske scene u Srbiji”. On podseća da je, usvajanjem zakona o lokalnoj samoupravi i glavnom gradu, omogućeno da neki mediji ne budu privatizovani. Samim tim, oni su u privilegovanom položaju u odnosu na one koje su dobili nove gazde, jer prihode ubiraju i od države i na tržištu.
Među lokalnim štampanim izdanjima, prema proceni “Lokalpresa”, svega oko pet odsto novina je ostalo u državnom vlasništvu. Ali, procenjuje ANEM, postoji pedesetak elektronskih medija koje finansiraju opštine.
- Vlast je pronašla način da privatizaciju beskonačno odlaže neusvajanjem pravilnika kojima se privatizacija bliže uređuje, produženjem rokova za prodaju, navodnom brigom za manjinska prava i, na kraju, usvajanjem zakona kojima se obavezna i oročena privatizacija obesmišljava - objašnjava Samardžić.
Antrfile :
Zakasnela privatizacija
SVI lokalni mediji morali bi da budu privatizovani kako bi jedni drugima bili lojalna konkurencija. Sada se jedni finansiraju iz budžeta i posluju po istim tržišnim uslovima kao i konkurencija koja sama zarađuje od marketinga - smatra Saša Mirković, predsednik ANEM-a.
- Opštine, naravno, mogu da pomažu u radu lokalnih glavnih glasila, ali ne tako što će izdvajati novac za plate, već kroz finansiranje projekata korisnih za građane.On dodaje da je neke medije trebalo prodati mnogo ranije, kada su dostizali višu cenu i imali nekoliko potencijalnih kupaca. Sada, ili se ne interesuje niko, ili se javi jedan kupac koji glasilo dobije za minimalan iznos.
Papir i oglasi
Izdaci lokalnih novina za papir i štampu samo u prva tri meseca ove godine povećani su za 20 odsto, a prihod od oglašavanja smanjen je za 35 odsto, pokazuje istraživanje stanja u lokalnim medijima koje je sproveo “Lokalpres”. Čak 70 odsto lokalnih novina smanjilo je obim strana. Oko 40 odsto potraživanja od oglašivača nisu naplaćena. U istom procentu duguju i distributeri. Nije bilo otpuštanja, ali su zarade niske a isplate kasne mesecima.
I. Mićević
Komentari (0)
ostavi komentarNema komentara.