Povećaj veličinu slova
Vrati na prvobitnu veličinu slova
Smanji veličinu slova
štampaj
štampaj
Pošalji prijatelju
Vesti
30. 10. 2009.
Davidović nema šanse
Kad je Dimitrije Davidović , od vlasti odbačeni i smenjeni glavni i odgovorni urednik kragujevačkih „Novina serbskih (1835) umro 1838. u Smederevu – njegove novine nisu objavile vest o smrti oca profesionalnog novinarstva u oslobođenoj Srbiji.
U 21. veku, 220 godina od njegovog rođenja, javni novinarski servisi, komercijalne radio i TV kuće, osim u Smederevu, nisu objavile vest da je u Beogradu na godišnjicu njegovog rođenja 23. oktobra 2009. održana završna svečanost jednogodišnjeg programa čiji je cilj bio očuvanje kulturne baštine i afirmacija profesionalnog novinarstva.
Nije objavljeno ni da su novinari položili venac na njegov spomenik u Zemunu, mestu rođenja i u Smederevu, gde je sahranjen. Koga to interesuje u današnjim srpskim medijima?!
Možda bi se ignorisanje sećanja na Davidovića moglo podvesti pod kratku opasku uglednog tumača onoga što nam se događa, dr Nebojše Popova, koji smatra da je Davidović pao u nemilost, pre dva veka, kada je prekršio dogovor sa knezom Milošem i da mu taj greh, izgleda, nije oprošten do danas.
Jer, savremeni novinari, očigledno, „školovani su“ da objavljuju informacije po dogovoru sa vladarima i one bi se mogle svrstati u rubrike „ministri kažu“, „predsednik poručuje“, „ministarske aktivnosti“, „ministarska dobročinstva“...
Zato se budite slušajući sa radija umilne ministarske izjave ili se uspavljujete gledajući na TV ekranu optimističke prognoze o „prilivu milijardi evra iz povoljnog kreditnog aranžmana...“ iz Brisela, Moskve, Njujorka, Pekinga ili Nju Delhija.
Nažalost, danas nijedna informacija nema šansu da ugleda svetlost dana ako nije deo „kampanje“ pojedinih ministara ili političkih vođa, eventualno predstavnika građanskih inicijativa – ako se zna da će to određenoj političkoj adresi doneti nove glasače.
Zanimljiv je primer plasiran baš 23. oktobra 2009. na 220. godišnjicu rođenja preteče profesionalnih novinara Dimitrija Davidovića, prvog smenjenog glavnog i odgovornog urednika u srpskoj istoriji – zbog neposlušnosti apsolutnom vladaru, tadašnjem knezu Milošu Obrenoviću. Reč je i o istorijskoj ličnosti koja je pisala Sretenjski ustav (1835) koji zbog liberalnih načela u Srbiji nikada nije primenjen.
E, tog dana, 23. oktobra je, na svim televizijama, pa i u više emisija i programa, govorio britanski pisac bestselera Toni Parsons, dva dana pred otvaranje Beogradskog sajma knjiga. Novinari su ga pitali o najnovijem romanu koji se tiče donatorstva organa, a on je odgovorio da je prihvatio da bude deo kampanje ministra Tomice Milosavljevića (kome se treba diviti – poruka za vascelu publiku) što je, objašnjava, od nacionalnog značaja.
Novinari analitičari (ne znam gde oni objavljuju tekstove) rekli bi da je to primer zloupotrebe medija jer će Parsons i njegov izdavač da zarade ogromne pare od neviđene besplatne reklame knjige. Profesionalni novinari, znači i urednici, prepoznali bi da je ovde reč o kršenju novinarskog kodeksa i pitanje je da li bi ministarska preporuka bila jača od etike. Izgleda, međutim, da je dr Popov u pravu – reč je o dogovornom novinarstvu.
Zato, pored ostalog, nema šanse da se objavi vest o obeležavanju – knjigom - 220. godišnjice rođenja Dimitrija Davidovića koji se žrtvovao u borbi za evropske standarde pre dva veka.
Ljiljana Zorkić, potpredsednica Odbora za obeležavanje 220 godina od rođenja Dimitrija Davidovića.
Komentari (0)
ostavi komentarNema komentara.