Povećaj veličinu slova
Vrati na prvobitnu veličinu slova
Smanji veličinu slova
štampaj
štampaj
Pošalji prijatelju
Vesti
14. 09. 2009.
Kazna samo za novinare
BEOGRAD - Novim Zakonom o javnom informisanju predviđene su drakonske kazne samo za javna glasila, urednike, novinare i izdavače, dok za državne funkcionere, ukoliko odbiju da daju informaciju, na šta ih obavezuje član 10 ovog zakona, ne postoje odgovarajuće sankcije.
Prema oceni stručnjaka, time se narušava ravnoteža prava, obaveza i sankcija u sistemu javnog informisanja, čime su novinari prinuđeni na grešku, a institucije, ministri, državni sekretari i poslanici zaštićeni kao „beli medvedi“!
Advokat Udruženja novinara Srbije Zoran Lakićević ističe da se izmenama Zakona o informisanju ne predviđa kazna za državne i druge organe koji se o njega ogreše.
- Ne postoji kazna za državne i druge institucije koje ne poštuju član 10 Zakona o javnom informisanju. Tako da se može reći da izmene zakona uvode sankcije samo za javna glasila i novinare, ali ne i za druge učesnike u sistemu javnog informisanja.
Pitanje dostupnosti informacije uređeno je drugim zakonom, ali se i na prethodnom primeru može videti da su promene zakona bile nedovoljno promišljenje i da remete ravnotežu prava, obaveza i sankcija u sistemu javnog informisanja - ističe Lakićević.
Na pitanje da li ćutanje neke > institucije, koja danima odbija da odgovori na pitanje novinara, „gura“ medijskog poslenika u grešku, naš sagovornik odgovara:
- Tako je. Tim ćutanjem se ograničava sloboda protoka informacija, mišljenja i ideja, koja je zajamčena i Zakonom o informisanju.
Poverenik za informacije od javnog značaja Rodoljub Šabić kaže da se novinari, zbog nedostatka sankcija za državne organe u Zakonu o informisanju, najčešće pozivaju na Zakon o dostupnosti informacijama od javnog značaja, mada su kazne zaprećene ovim zakonom simbolične.
- Kazne za nepoštovanje Zakona o dostupnosti informacija od javnog značaja su prekršajne i one su od pet do 50.000 dinara. Po važećim propisima, primena zakona je u nadležnosti Ministarstva kulture i ono od samog početka nema kadrovske, organizacione, ni elementarne pretpostavke da vrši nadzor - kaže Šabić i dodaje da u Zakonu o informisanju, iako je istaknut princip zabrane diskriminacije, sankcija za državne organe zapravo nema.
- U Zakonu o informisanju postoji mnogo sankcija za novinare, distributere i izdavače, ali ne i za vlast. Tu mora da postoji ravnoteža. Naravno, novinari bi trebalo da odgovaraju ukoliko zloupotrebljavaju svoja ovlašćenja, ali to bi trebalo da postoji i za ovu drugu stranu - zaključuje Šabić.
Član radne grupe za izradu medijskih zakona pri Ministarstvu kulture Vladimir Vodinelić, međutim, kaže da deo o sankcijama za državne organe i ne spada u oblast Zakona o informisanju.
- Ovaj dokument se time i ne bavi. To je oblast Zakona o dostupnosti informacija. Druga stvar je velika razlika u visinama kazni, ali je to problem tog zakona i neusklađenosti ova dva dokumenta, na šta smo i upozoravali - zaključuje Vodinelić.
Antrfile :
Šta piše u članu 10 Zakona
„Državni organi i organizacije, organi teritorijalne autonomije i lokalne samouprave, javne službe i javna preduzeća, kao i poslanici i odbornici imaju obavezu da informacije o svome radu učine dostupnim za javnost i to pod jednakim uslovima za sve novinare i sva javna glasila“, piše u ovom članu.
M. D. - G. R.
Komentari (0)
ostavi komentarNema komentara.