Povećaj veličinu slova
Vrati na prvobitnu veličinu slova
Smanji veličinu slova
štampaj
štampaj
Pošalji prijatelju
Vesti
03. 09. 2009.
Srazmera
Gost komentator Rodoljub Šabić poverenik za informacije
To što su izmenama Zakona o informisanju predviđene veoma oštre kazne za prekršaje i prestupe novinara i medija bilo je, hoćeš-nećeš, povod za podsećanje na problem odgovornosti za objektivno, istinito i što potpunije informisanje javnosti.
Naime, iako su pomenute zaprećene kazne zaista veoma visoke, više ne samo od zakonom utvrđenih opštih maksimalnih kazni za te vrste delikata, nego čak i više i od kazni koje su u Krivičnom zakoniku predviđene za krivična dela koja se vrše istim ili sličnim radnjama, ipak su neki i za to pokazali razumevanje.
Svoj stav pravdali su potrebom suprotstavljanja nekim, u našoj medijskoj sferi, prisutnim negativnim fenomenima. A ne može se poreći da su objavljivanje i prenošenje neistina ili poluistina, friziranje istine i drugi oblici dezinformisanja javnosti evidentni u radu nekih medija.
Naravno, drugo je pitanje da li i to zaista može biti opravdanje za ovakve kazne, a pogotovo za neke druge mere predviđene predlogom ovog zakona. Ali ako već govorimo o dezinformisanju javnosti, u isto, po logici stvari, svakako spada i uskraćivanje javnosti informacija na koje ima pravo, koje treba i mora da zna.
U tom kontekstu je „zanimljivo“ kako je to „regulisano“ u aktuelnom predlogu zakona o tajnim podacima. U predlogu ovog zakona predviđeno je, na primer, da novinar, medijski poslenik, kao i uostalom bilo ko drugi za odavanje „tajne“ rizikuje zatvorsku kaznu. Kolika ta kazna može biti, zavisi od stepena „tajnosti“ i nekih drugih okolnosti, ali u najgoroj varijanti, može iznositi čak 15 godina zatvora.
A s tim u vezi, makar srazmere radi, zanimljivo je pitanje šta rizikuje funkcioner koji javnosti uskrati informacije na koje ona ima pravo i to tako što, kako piše u predlogu zakona, „proglasi za tajnu podatke koji se očigledno ne odnose na zaštićene interese“?
E pa, on, čovek, rizikuje samo novčanu kaznu. I to, za početak kaznu od pet hiljada dinara, a u najgoroj varijanti 50.000 dinara. A tu istu „strašnu“ kaznu rizikuje još jednom ako se reši da bude „dosledan“, pa da ni po nalogu poverenika za informacije, po zakonu obavezujućem, ne skine oznaku tajnosti i podatak stavi na uvid javnosti.
Zatvor ne rizikuje ni u kom slučaju. Zanimljiva „srazmera“, zar ne?
Komentari (0)
ostavi komentarNema komentara.