Povećaj veličinu slova
Vrati na prvobitnu veličinu slova
Smanji veličinu slova
štampaj
štampaj
Pošalji prijatelju
Vesti
12. 08. 2009.
Pečat nestručnosti i arogancije
Beograd - U proteklih nekoliko nedelja u žižu javnosti došla su najmanje dva zakona koja čiji su autori manje više nepoznati, a čiji je restriktivan karakter više nego očigledan. Jedan je Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o javnom informisanju, dok je drugi Predlog zakona o klasifikaciji i zaštiti tajnih podataka. Jednim se posredno kroz velika ograničenja prava delovanja medija uskraćuje pravo javnosti na informisanje, dok se drugim, u velikoj meri ometa rad nezavisnih institucija, Poverenika za informacije od javnog značaja i Zaštitnika građana, koji su između ostalog zaduženi i za kontrolu službi bezbednosti.
Sagovornici Danasa potvrđuju da je samo pisanje zakona i drugih akata zahtevan posao, kojim bi moralo de se bave veoma stručni ljudi uz obaveznu javnu raspravu, ali i da su poslednji slučajevi, pogotovo u setu zakona po hitnoj proceduri prevršili svaku meru.
- U vlasti veoma često sede, takoreći liderima do kolena, neki mladi pravnici koji svoju poziciju koriste da kroje zakone. Znam par njih i u tome veoma uživaju. Ti ljudi nisu vrhunski pravnici, ne konsultuju se s drugim pravnicima, a još manje se konsultuju s javnošću, jer o zakonu ne treba da odlučuju samo pravnici, niti su oni jedini merodavni. Tako oni koji nisu veliki znalci koriste priliku i istrčavaju s tim zakonima, pa ih onda pod udarcima javnosti menjaju. Radi se o brzopletosti i jednoj vrsti profesionalne arogancije, kaže za Danas Milan Nikolić, direktor Centra za proučavanje alternativa komentarišući na koji način se pišu zakoni u Srbiji. On ističe da su „neki od tih mladih ljudi tek pre par godina završili fakultet, a sada preskaču svoje profesore i asistente i prave zakone“.
- U želji da se bude glavni i da se ostavi pečat prave se ogromne greške. Trebalo bi da bude obrnuto, da zakone pretrese stručna i šira javnost, pa da onda idu u proceduru, ali kod nas se ne radi ništa kako bi trebalo, već na brzinu i pod političkim pritiskom, tvrdi Nikolić.
- Ponekad vidimo da i starije i razvijenije demokratije od naše prave greške, prema tome ni ovo što se ovde dešava nije neočekivano. Ali, uveren sam da motiv Vlade nije da donosi restriktivne zakone, već zakone koji su potrebni i koji nas približavaju EU. Oni su restriktivni, delom zbog nervoze nekih malih partnera u vladajućoj koaliciji koji gube popularnost i poene i strahuju da na sledećim izborima neće preći cenzus. Ne postoji opšta želja da se donose restriktivni zakoni - naglašava Nikolić.
On dodaje da informacije koje se tiču rada državnih organa treba da budu transparentne i dostupne, kako bi građani mogli da proveravaju njihov rad i kako bi mogli na narednim izborima da ocene kakav je taj rad bio.
- I u DS i u G17 plus se shvata da su neke ozbiljne greške napravljene i da ne sme da se ovako čvrsti zakoni donose, jer je jedna od najvećih vrednosti demokratije sloboda mišljenja i govora, naglašava Nikolić.
Goran Petrović, bivši šef Državne bezbednosti kaže za Danas da Vlada ne pokušava ništa da postigne navedenim zakonima, već pokazuje da nije demokratska.
- Vlada pokazuje svoje nedemokratsko lice i skrivanjem od javnosti mnogih drugih podataka ona pokušava da takvu praksu legalizuje. Imamo razne afere s Ministarstvom spoljnih poslova i Miladinom Kovačevićem, sa lobiranjem u Americi, na šta niko ne reaguje...
Doneće zakon kojim će predvideti da sve to može da bude državna tajna i iza njega će da se kriju, a time samo pokazuju nedemokratski karakter vlasti, objašnjava Petrović. On naglašava da „kao što je postojao Titov i Miloševićev režim, sada postoji Tadićev režim koji pokušava da svoju nesposobnost i neznanje sakrije od javnosti rigidnim zakonima i donošenjem propisa i pravila koji onemogućavaju javnosti da vide to što oni rade“.
Petrović ističe da su kvalitetni kadrovi skrajnuti i da se se angažuju poslušni, a ne pametni.
- To se vidi na svakom koraku, kada se pogleda ko su ministri i ko vodi javna preduzeća. Problem službi bezbednosti nije izolovan, tvrdi Petrović.
Antrfile : Umesto opštih politički interesi
Nikolić navodi da je u pojedinim slučajevima, na primer kada se radi o borbi protiv organizovanog kriminala, potrebno štititi informacije, ali se mora biti oprezan, jer je iznad svega princip da građani moraju da znaju šta rade njihovi politički predstavnici.
- Ima situacija kada od toga zavise ljudski životi i neki drugi veoma krupni interesi kada je neophodno zaštititi neke podatke, ali se veoma često dešava da se time štite politički, a ne opšti interesi - ističe Nikolić.
I. Živanović
Komentari (0)
ostavi komentarNema komentara.