Vesti

10. 08. 2009.

Izvor: Politika

Srbija razgovara: Zakon o tajnosti podataka

Slobodan Homen: Srbija nema visok stepen bezbednosne kulture

Rodoljub Šabić: Zakon degradira poverenika i ombudsmana

Pre nego što je o njemu počela skupštinska rasprava, Predlog zakona o tajnosti podataka izazvao je još u fazi pisanja oštre rasprave ne samo među piscima zakona, već i među kontrolnim državnim telima i nevladinim organizacijama. Radnu grupu u kojoj su između ostalih bili i predstavnici ministarstava pravde i spoljnih poslova, Bezbednosno-informativne i Vojnobezbednosne agencije, zbog koncepcijskih neslaganja napustili su Beogradski centar za ljudska prava i Komitet pravnika za ljudska prava Jukom.

Poverenik za informacije od javnog značaja i zaštitnik građana, koji nisu ni bili pozvani da učestvuju u pisanju zakona, u svojim zamerkama navode da će ih, ukoliko bude usvojen u formi koju je vlada utvrdila, zakon o tajnosti podataka onemogućiti u obavljanju svojih zakonskih nadležnosti.

Dok Rodoljub Šabić, poverenik za informacije, ističe da predložena rešenja ne postoje u uporednom pravu i da njegovu i funkciju ombudsmana svode na nivo opštinskih javnih tužilaca, Slobodan Homen, državni sekretar Ministarstva pravde, nada se da će posle izmena u skupštini i ekspertize Saveta Evrope, biti pronađena rešenja koja će odgovarati evropskim standardima.

Politika: Zašto je bilo potrebno donošenje ovog zakona?

Homen: To je jedna od potpuno neregulisanih oblasti s obzirom na to da i bivša Jugoslavija i Srbija tokom devedesetih nisu bile najdemokratskije države i uvek je postojala potreba da državni organi ograničavaju pravo javnosti da zna određene informacije. Trenutno postoji oko 400 akata koji regulišu pitanje tajnosti podataka i sama procedura stavljanja oznake tajnosti je potpuno obesmišljena. Bilo je dosta zloupotreba pogotovo kada je reč o javnim nabavkama, najlakše je bilo da se stavi oznaka poverljivosti, a onda se ne sprovodi zakon o javnim nabavkama.

Šabić: Ovaj zakon nam je zaista nedostajao, stanje je haotično. Vlade su se menjale, ali zakona nije bilo. Međutim, problem je u tome što je zakon i pravno-tehnički i koncepcijski ispod svakog nivoa. On u najboljem slučaju može samo da nam stvori iluziju da se njime nešto reguliše.

Politika: Da li predlog zakona ograničava pravo na pristup informacijama od javnog značaja?

Šabić: Ne bih da se upuštam u ocenu te vrste, ali imam puno primedbi. Nisam bio uključen u pisanje zakona, a mogao sam da insistiram na tome, jer sam i poverenik za zaštitu podataka o ličnosti, a ovaj zakon se i time bavi. Pojedina rešenja su u najmanju ruku čudna i ne postoje u uporednom pravu. Do danas poverenik i ombudsman su imali pravo pristupa svakoj informaciji po sili zakona, nije im trebalo nikakvo odobrenje ni saglasnost. Ubuduće nećemo imati pristup nijednom klasifikovanom dokumentu što bitno menja našu poziciju. Mi nećemo imati pristup informaciji koju je direktor neke osnovne škole označio kao tajnu.

Homen: Sve zakone koje donosimo kao zemlja koja želi da postane kandidat za članstvo i član EU i oni moraju biti potpuno usaglašeni sa standardima Saveta Evrope i direktivama EU. S druge strane, svi propisi koji se donose treba da budu predmet javne rasprave. Pre nego što zakon bude usvojen, imamo nekoliko meseci da pričamo o njemu. Kritike koje se tiču člana koji ograničava prava poverenika i ombudsmana su već iznete na radnoj grupi. Ona je većinom glasova odlučila da u ovoj formi predloži zakon. Kroz javnu raspravu i ekspertizu koju će raditi i SE i amandmane u skupštini, mislim da ćemo doći do boljeg teksta, jer ne smemo da dozvolimo da u sledećem izveštaju SE ili EU dobijemo kritike ni na ovaj, ni na bilo koji drugi zakon. Sporan je samo jedan član koji definiše pod kojim uslovima nezavisne institucije imaju pravo pristupa informacijama.

Šabić: Nije u pitanju samo jedan član. Ne postoji zemlja koja je toliko degradirala poverenika i ombudsmana kao što će to učiniti ovaj zakon. Mi smo stavljeni u grupu s javnim tužiocima, s tim što se naša prava mogu ograničavati a njihova ne mogu. To nema ni u jednoj zemlji. U Hrvatskoj u Zakonu o zaštiti osobnih podataka piše „pristup bez obzira na stupanj tajnosti”, u slovenačkom zakonu „bez obzira na poverljivost ili tajnosti”, u Crnoj Gori „bez obzira na stepen tajnosti”.

Politika: Ako takvih rešenja nema u uporednom pravu, koja je bila namera naših zakonopisaca?

Homen: Reč je o članu 40 u kojem se određuju ograničenja za pristup informacijama. To nije opšte ograničenje, nego u taksativno navedenim slučajevima. Ideja autora zakona bila je da, s obzirom na to da niko nema pristup svim informacija, pa ni predsednik Republike, da se to u određenim situacijama ograniči i za nezavisne institucije.

Šabić: Ne treba povereniku podatak o fizičkoj ili hemijskoj formuli prvog srpskog interkontinentalnog projektila. Povereniku i ombudsmanu se ograničava pristup informacijama koje su nam neophodne za vršenje funkcije. Kako da štitim ljudska prava, ako policija može da ograniči pristup informacijama na osnovu kojih treba da utvrdim da li primenjuje torturu, da li neosnovano prisluškuje, presreće internet-veze, prati, jer mi ovaj zakon zabranjuje pristup informacijama o metodama i postupcima. Samo ombudsman i poverenik su ograničeni, ali zamenici opštinskih tužilaca i ogroman broj drugih funkcionera nisu. Ovaj zakon potpuno ignoriše insajdere što je potpuno neshvatljivo.

Politika: Zašto u ovom zakonu nisu zaštićeni insajderi?

Homen: Mišljenje je bilo da ovo nije najbolji zakon da se zaštite insajderi, već da je to bolje učiniti u zakonu o državnim službenicima.

Šabić: Tako se govorilo i za druge zakone – „kasnije ili u nekom drugom zakonu”.

Politika: Koji mehanizam kontrole poverenik predlaže?

Šabić: Onakav kakav postoji u svetu. Nikome nije palo na pamet da ograničava poverenika i ombudsmana. Dokumenti koji bi mogli biti predmet interesovanja poverenika nisu u mojoj, već u ruci nekih drugih službi. Ja ne mogu da ugrozim državni interes, čega se oni plaše.

Politika: Ispada da su presudnu ulogu na pisanje ovog zakona imale službe bezbednosti?

Homen: Ovaj zakon se pre svega odnosi na bezbednosne službe i u dobroj meri na Ministarstvo spoljnih poslova gde postoji veliki broj poverljivih akata. Kod nas ne postoji bezbednosna kultura i postavlja se pitanje svrsishodnosti stavljanja oznake poverljivosti. Možda je najbolji slučaj Miladina Kovačevića gde jeste stavljena oznaka poverljivosti i gde se pokazalo da nijedna tajna ne može da bude sačuvana bez obzira na to što je uzak krug ljudi bio upoznat i što do danas tužilaštvo nije utvrdilo na koji način je tajna izašla.

Šabić: Ne želim da verujem da će ova vlada posle onakvog zakona o informisanju dozvoliti sebi i ovaj zakon. U poslednjih mesec dana svedok sam predlaganja četiri zakona iz sfere javnosti (zakon o javnom informisanju, krivični zakonik, zakon o budžetskom sistemu i zakon o tajnosti podataka) u kojima se pokazuje tendencija da se javnost isključi.

Homen: Zakon o tajnosti podataka je sada na javnoj raspravi i ima još mogućnosti da bude izmenjen.

Šabić: Zar nije logičnije da prvo bude javna rasprava, pa tek onda da predlog ide u parlament?

Homen: Slažem se, ali i ombudsman ima pravo da podnosi amandmane.

Šabić: Kada je donošen Zakon o zaštiti podataka o ličnosti, amandman ombudsmana je odbijen.

Politika: Kakve posledice na rad poverenika bi moglo da ima ograničenje koje se predviđa zakonom?

Šabić: Pretpostavimo da meni dođe neki diler ili kriminalac i kaže da misli da ga neko nezakonito prisluškuje. Moja je obaveza da postupim po zakonu i odem kod tih nadležnih koji mene ograničavaju i oni me oteraju. I šta da kažem tom kriminalcu: „Bio sam kod njih i oni su me oterali”. U normalnom svetu moji inspektori bi u takvoj situaciji otišli u policiju u kojoj bi im rekli da jeste reč o kriminalcu i da se on već duže vreme prisluškuje uz nalog suda, dakle, na zakonit način. Pošto je reč o zakonitoj obradi podataka, ne smem ni na kakav način tom kriminalcu da stavim do znanja da ga prisluškuju i obaveštavam ga da nema nikakve povrede njegovog prava. U našem slučaju, ja ne mogu da dam takav odgovor ako mi ne daju da vidim šta rade. A, ako mu kažem da mi ne daju da vidim, odmah će mu biti jasno.

Homen: I poverenik i ombudsman znaju koju vrstu informacija treba ili ne treba da traže da bi štitili interese građana. Jedna strana jeste da se štite prava građana, ali isto tako je važna i borba protiv organizovanog kriminala.

Politika: Da li će ovaj zakon jasno definisati kriterijume za stavljanje oznake tajnosti, kako se ne bi ponovio slučaj Miladina Kovačevića, kada većem delu javnosti nisu bili jasni razlozi zbog kojih je taj dokument označen kao tajni?

Homen: Mislim da zakon to dosta jasno reguliše. Tu ne bi trebalo da bude dileme, na određene pregovore između dve države može se staviti oznaka poverljivosti. Ali se postavlja drugo pitanje: u praksi se često događalo da se oznaka poverljivosti stavljena na neki dokument nikada ne skine. Kada prestanu uslovi zbog kojih je stavljena, ta oznaka posle toga mora biti skinuta. To i jeste suština donošenja ovog zakona i njegova prednost što predviđa proveru svih dokumenata na kojima je stavljena oznaka poverljivosti. Državni organi će morati da pređu kroz sve dokumente koji su do sada označeni kao tajni. Prema prvim analizama, sigurno je da će sa 80 odsto dokumenata biti skinuta oznaka poverljivosti.

Šabić: Ako je ideja da Srbija ima poverenika koji je lutka i koji je po ovlašćenjima ispod nivoa opštinskog tužioca, onda je to hipokrizija. Ali nisam ja kriv. Složili smo se da treba da se vodi javna rasprava, složili smo se da treba da se uradi ekspertiza, sada nema ni jednog ni drugog, a predlog je poslat u skupštinu.

Homen: Potpuna demokratizacija i potpuna kontrola institucija je pitanje sazrevanja društva. Ako 50-60 godina nismo imali zakon o klasifikaciji i tajnosti podataka, s jedne strane imate i interese da se takav zakon ne donese.

Politika: S obzirom na to da će skupštinska rasprava i amandmani tek uslediti i da i ombudsman ima pravo podnošenja amandmana, i da će međunarodne organizacije dati svoju ocenu, da li su možda ove primedbe preuranjene?

Šabić: Pa, kada da ih iznesem, kad zakon bude usvojen?! Da su me pitali, rekao bih to i pre pet, šest meseci. Niko me ništa nije pitao. Sada sam pisao predsedniku vlade i ne znam da li ću ikada dobiti odgovor.

Homen: Smatram da nije rano. Cela vlada sada ima problem u vezi sa izmenama Zakona o informisanju upravo zato što nije bilo dovoljno vremena za javnu raspravu. Zakon o tajnosti podataka neće doći na dnevni red skupštine sigurno za još nekoliko meseci što je dovoljno za ozbiljnu analizu.

Politika: Da li postoji mogućnost da službe zloupotrebe odredbe ovog zakona?

Šabić: Mislim da se računa samo na mogućnosti zloupotrebe koje bi mogli da počine ombudsman i poverenik. Za druge se ne postavlja to pitanje.

Homen: S jedne strane, u pravu je poverenik. S druge strane, Srbija nema visok stepen bezbednosne kulture. Rešenje ne sme da vodi ka nepoverenju u dve državne institucije kao što su poverenik i ombudsman ili da onemogući zaštitu ljudskih prava.

J. Cerovina