Povećaj veličinu slova
Vrati na prvobitnu veličinu slova
Smanji veličinu slova
štampaj
štampaj
Pošalji prijatelju
Vesti
06. 08. 2009.
Vlast bi sve da proglasi tajnom
Poverenik za informacije od javnog značaja i ombudsman biće sprečeni u obavljanju dužnosti, a otvara se i mogućnost za uvođenje nove armije bezbednjaka, uprkos priči o smanjenju broja zaposlenih u administraciji
Ukoliko Predlog zakona o tajnosti podataka bude usvojen u parlamentu, ne samo da će poverenik za informacije od javnog značaja i ombudsman biti umnogome sprečeni u obavljanju svoje dužnosti nego su predviđene i mnoge druge nelogičnosti: od mogućnosti otvaranja radnih mesta za čitavu armiju novih bezbednjaka, do plata zaposlenih u Kancelariji saveta, stručnoj službi Vlade koja treba da se bavi poslovima u vezi sa primenom zakona, koje će biti do 20 odsto veće od plata drugih državnih službenika.
Uvidom u Predlog zakona o tajnosti uočava se pokušaj da se ovlašćenja poverenika za informacije i zaštitnika građana ograniče, tako da im se onemogući ili bar bitno oteža vršenje nadzornih funkcija. Teško je to dovesti u sklad sa Vladinim više puta deklarisanim strateškim opredeljenjem da jača nezavisne institucije.
Rešenje po kome su u mnoštvu državnih organa jedini kojima se mogu ograničavati prava na pristup informacijama upravo zaštitnik građana i poverenik nije samo nelogično već je i apsurdno. Manje vidljiva, a možda ništa manja nelogičnost sadržana je u članu 85 predloga zakona. Tim članom na mala vrata se otvara mogućnost da se u Ministarstvu unutrašnjih poslova, Ministarstvu odbrane, „a po potrebi i u svakom od organa javne vlasti” zaposli još po jedan čovek čiji bi posao bio da se bavi zaštitom tajnih podataka.
Time će stranačke strukture dobiti šansu da zbrinu nekoliko hiljada „proverenih” stranačkih kadrova. Pitanje je da li je to i koliko u skladu sa Vladinim deklarisanim opredeljenjem da smanjuje broj zaposlenih u administraciji u kojoj, i bez ove nove armije bezbednjaka, ionako ima neuporedivo više zaposlenih nego što je potrebno.
Sa stanovišta logičnosti ili apsurdnosti, zanimljiv je i član 93, koji predviđa da će zaposleni u Kancelariji saveta, stručnoj službi Vlade, koja treba da se bavi poslovima u vezi sa primenom zakona, imati i do 20 odsto veće plate od drugih državnih službenika.
Predlogom zakona ovoj stručnoj službi poveren je i posao nadzora i kontrole nad primenom zakona. Ali šta god pisalo u zakonu, ona to ne može da radi, služba može da se bavi samo stručnim i administrativno-tehničkim poslovima, a nema i ne može imati inspekcijska ovlašćenja bez kojih je nadzor nezamisliv. Dakle, služba će samo glumiti da nešto nadzire, ali za svaki slučaj, direktoru, zameniku direktora i zaposlenima rezervisane su veće plate zbog stresnih uslova rada.
Nosilac izrade ovog zakonskog predloga bilo je Ministarstvo pravde, a u Radnoj grupi za izradu zakona učestvovali su i predstavnici Ministarstva unutrašnjih poslova, Ministarstvo inostranih poslova, Ministarstva odbrane, BIA, VOA, sekretar kabineta predsednika republike i tri nevladine organizacije.
Dejan Milenković iz Komiteta pravnika za zaštitu ljudskih prava, koji je u Radnoj grupi nastupao u ime poverenika za informacije od javnog značaja i zaštitnika građana, kaže za „Blic” da je Radnu grupu napustio „zbog predloženih rešenja koja krše standarde”.
- Radnu grupu sam napustio pre svega zato što su predviđena ograničenja poverenika za informacije od javnog značaja i zaštitnika građana u obavljanju njihovih dužnosti. Nema pogađanja oko nekih stvari - ističe Milenković. On kaže da bi oko drugih rešenja u zakonu bilo moguće naći kompromis jer je deo zakona preuzet iz nacrta zakona čiji je autor Koalicija za slobodan pristup informacijama iz 2007. godine.
Antrfile : Simbolične kazne
Zanimljivo je uporediti žestoke kazne za novinare i medije koje su predviđene Predlogom zakona o informisanju i kazne predviđene Predlogom zakona o tajnosti. Naime, novinari i mediji za „dezinformisanje” javnosti rizikuju višemilionske kazne, a za funkcionere koji povrede Zakon o tajnosti zloupotrebljavajući ga da bi ograničili prava javnosti predviđene su simbolične kazne. Tako u članu 99, ako podatak i dokument „koji se očigledno ne odnosi na zaštićene interese označi kao tajnu” i tako ga sakrije od javnosti, funkcioner rizikuje kaznu od 5.000 dinara, a u najgorem slučaju 50.000 dinara.
Marija Maleš
Komentari (0)
ostavi komentarNema komentara.