Povećaj veličinu slova
Vrati na prvobitnu veličinu slova
Smanji veličinu slova
štampaj
štampaj
Pošalji prijatelju
Vesti
11. 07. 2009.
Ponovo drakonske kazne za medije
Ukoliko medij određenu osobu tretira kao krivca, pre pravosnažne odluke suda, biće kažnjen novčanom kaznom koja odgovara zbiru vrednosti prodatog tiraža i vrednosti oglasnog prostora prodatog u broju u kojem je objavljena sporna informacija, a ukoliko je takva informacija objavljena na naslovnoj strani novina kazna će odgovarati vrednosti sedmodnevnog tiraža i prodatog oglasnog prostora.
Ovo je samo jedna od novina koje donosi Predlog izmena i dopuna Zakona o javnom informisanju koji je u četvrtak usvojen na sednici vlade i koji bi, kako je najavljeno, trebalo da se nađe u skupštinskoj proceduri do kraja jula. U obrazloženju predloga izmena i dopuna zakona, navodi se da su efikasnije sankcije za medije neophodne, a jedna od njih je i kazna od milion do 10 miliona dinara ukoliko je maloletnik učinjen prepoznatljivim u objavljenoj informaciji, dok će između dva miliona i 20 miliona dinara morati da plate mediji koji ne objave impresum propisane sadržine, nemaju imenovanog odgovornog urednika, ne ispunjavaju obavezu čuvanja zapisa…
Po tom predlogu, svako ko bude želeo da osnuje dnevne novine ubuduće će morati da raspolaže sa najmanje 50.000 evra na računu, a duplo veća svota je potrebna za osnivanje više dnevnih listova. Neće moći da posluju mediji čiji je račun u blokadi duže od 90 dana a ako osnivač u toj situaciji ne obustavi izdavanje novina, očekuje ga kazna od milion do 20 miliona dinara. Neke kazne uvećane su od 20 do 50 puta, kaže Nino Brajović iz Udruženja novinara Srbije, što će, prema njegovim rečima, stvoriti atmosferu straha u medijima.
– Novine u Zakonu predstavljaju organizovano odmaganje medijima i kršenje slobode, koja se ograničava samom činjenicom da se traži depozit ili neka vrsta kaucije svakom ko želi da se bavi medijskim poslom. Sasvim je primereno da i mediji, kao i ostala pravna lica, posluju pod istim tržišnim uslovima, a ne pod posebnim kao da je u pitanju finansijska organizacija, osiguravajuće društvo, penzijski fond ili banka. Na ovaj način podstiče se praksa da vlasnici medija budu ljudi koji imaju mnogo novca, pripadaju svetu krupnog kapitala i inače imaju veliki uticaj u društvu, a nikako oni koji samo imaju dobre ideje – kaže Brajović.
Jedna od dobrih stvari novih odredbi zakona je uvođenje registra javnih glasila, što su, kako Brajović ističe, UNS i Sindikat novinara Srbije tražili još 2005. godine. Nasuprot tome, Nezavisno udruženje novinara podržava pojačane kaznene mere prema glasilima koja krše elementarne profesionalne i etičke standarde.
– Dobro je što se jasno traži odgovornost osnivača glasila i glavnih i odgovornih urednika jer se sve nabrojane kazne odnose na njih. Podržavamo i pojačavanje mera kaznene politike prema distributerima jer oni ne mogu na osnovu sopstvene volje da biraju kome će da pruže svoje usluge – izjavila je Nadežda Gaće, predsednica NUNS-a za naš list.
Postojeća glasila, od dana usvajanja izmena i dopuna Zakona o informisanju u Skupštini, imaće rok od godinu dana da se prilagode novim pravilima, pa, kako kaže Gaće, nije jasno kako će se pojedine odredbe, pogotovo obaveza o polaganju osnivačkog kapitala, primenjivati na njih. Advokat Slobodan Kremenjak, iz advokatske kancelarije „Živković i Samardžić”, koji se dugo bavi pitanjima iz oblasti medija, kaže da još nije stigao da detaljno pogleda predložene izmene i dopune Zakona, ali da neke ideje nisu nove.
– O uvođenju registra javnih glasila i transparentnosti osnivača medija odavno se raspravlja. Ministarstvo kulture je pripremalo Zakon o medijskoj koncentraciji kojim je bilo predviđeno uvođenje registra i protiv toga se na javnoj raspravi niko iz medijske struke nije bunio – kaže Kremenjak.
Uslovljavanje osnivača javnog glasila da na računu mora stalno da ima određenu svotu novca kako bi mogao da radi, Kremenjaka takođe ne iznenađuje i dodaje da se tome pribeglo verovatno zbog toga što od pojedinih medija sudovi godinama ne uspevaju da naplate kazne koje su presuđene jer su im računi u blokadi. Izmene i dopune Zakona o javnom informisanju su dobre i idu u korak sa problemima na koje se nailazilo u praksi, kaže Saša Janković, zaštitnik građana. Velike kazne, po njegovom mišljenju, nisu problem.
– Zakon nema smisla ukoliko kazne za njegovu povredu ne predstavljaju nikakvu prepreku za one koji ga krše. Ne može neko uporno da se ogrešuje o zakonske norme, a da ne oseti sankcije za svoja dela – kaže Janković.
Zaštitnik građana smatra da je jedina mana ovog predloga to što nije propisana zaštita za izvore informacija od javnog značaja i zbog toga je on već podneo Skupštini amandman na izmene i dopune Zakona, kojim će biti zaštićeni oni koji savesno objave informacije od javnog značaja.
– Predviđeni su tačni uslovi pod kojima neko može da iznese informaciju od javnog značaja, iako nije ovlašćen za to. Cilj nam je da se stvore uslovi za potpuno i slobodno informisanje građana. Ipak, zaštita za izvore nije bezuslovna i oni moraju poštovati propisane uslove – objašnjava Janković.
Antrfile : Ružić: Principijelan stav SPS
Zakonska rešenja, koja su predviđala drakonske kazne za medije, poslednji put su primenjivana u periodu između 1998. i 2000. godine, u poslednjem periodu režima Slobodana Miloševića i vlasti SPS-a, JUL-a i SRS-a. Naravno, društvene okolnosti danas su drugačije, pa i kada je reč o partijama – ministri SPS bili su uzdržani kada je vlada glasala o usvajanju ovog predloga zakona. Branko Ružić, šef poslaničke grupe SPS-a i predsednik Izvršnog odbora, kaže da je neglasanje pitanje principijelnog stava njihovih ministara. Ipak, nije želeo da navodi konkretne razloge za uzdržanost ministara što se tiče prihvatanja ovog akta.
– Budući da će se sporne izmene i dopune Zakona o informisanju naći u skupštinskoj proceduri videćemo da li može na neki način da se izmene pa da budu prihvatljive i za našu poslaničku grupu – izjavio je Ružić za naš list.
Bradić: I sloboda, i odgovornost
Postojeći Zakon o javnom informisanju nije dovoljno precizan, pa je dolazilo do zloupotreba i nepoštovanja, zbog čega su potrebne izmena i dopune ovog zakona, rekao je juče u izjavi televiziji B92 ministar kulture Nebojša Bradić. On je naveo da će sloboda medija biti jasno utvrđena, ali i njihove obaveze i odgovornosti.
Bradić je ocenio da nije bilo razloga za uzdržanost ministara iz SPS-a povodom izmena zakona, jer on ne liči ni na jedan zakon iz prošlosti, pošto se u njemu ne pominju plenidbe ili pitanje zabrane. „Verujem da će zakon imati većinu ne samo u vladajućoj koaliciji, nego da će mu se pridružiti svi oni koji imaju potrebu da se ova sfera našeg društva uredi”, istakao je Bradić.
On je naveo da su povećane i novčane kazne za medije, kao i da su dosadašnje, koje je njegovo ministarstvo podnosilo, bile od 40.000 do 100.000 dinara.
J. B.
Komentari (0)
ostavi komentarNema komentara.