Vesti
07. 06. 2013.
Mediji, pravo javnosti da zna i zaštita privatnosti
Snežana Stošković, direktor Gradskog centra za socijalni rad u Beogradu
Nacionalni pravni okvir Srbije obogaćen je u poslednjih desetak godina Zakonom o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja i Zakonom o zaštiti podataka o ličnosti čime se Srbija našla u društvu demokratskih zemalja sa dužom tradicijom priznavanja ovog prava kao posebnog ljudskog prava.
Oba ova zakona odnose se i na organizacije koje postupaju po javnim ovlašćenjima odnosno Centre za socijalni rad čija je delatnost definisana Zakonom o socijalnoj zaštiti i Porodičnim zakonom i drugim srodnim zakonima.
Zapravo primena svih mera iz oblasti i nadležnosti socijalne zaštite i uspostavljanje usluga socijalne zaštite ima pravni osnov u međunarodnim i nacionalnim strateškim i pravnim dokumentima koje bliže uređuju pojedine uloge i odgovornosti svih socijalnih aktera.
I pored kampanja, okruglihstolova, seminara, koje su pratile naročito donošenje Zakona o zaštiti podataka o ličnosti u praksi, a naročito kada se u ostvarivanje prava javnosti da zna uključe i mediji javljaju se poteškoće, često sa brojnim dilemama stručnih radnika, voditelja slučaja, supervizora, ali i nadležnog sektora Ministarstva rada, zapošljavanja i socijalne zaštite.
Problemi se posebno javljaju u situacijama kada se zbog potrebe da se bude aktuelan, prvi, senzacionalan, mediji javljaju i kao arbitri koji već unapred definišuda centri propuštaju da nešto preduzmu u slučaju neke ličnosti koje su u popularnom TV formatu stekle pažnju javnosti, te da nisu dovoljno ažurni i da javnosti ne daju dovoljno informacija.
Poneki mediji gube iz vida da su centri u zakonskoj obavezi da poštuju pravo na poverljivost i zaštitu privatnosti i da zato pažljivo primenjuju procedure i načela svrsishodnosti i srazmernosti u obradi slučaja svakog korisnika usluga centra.
Centri za socijalni rad imaju zakonsku obavezu da u svakom konkretnom slučaju pažljivo odmeravaju stepen davanja informacija i podataka iz nečijeg ličnog i porodičnogživota a to je samo onoliko koliko je nužno, da se ima uvid da li su primenjene mere iz oblasti i nadležnosti socijalne zaštite (centra za socijalni rad), ostvari potreba javnosti da se rad centra učiniti transparentnim što je i obaveza, ali i da se ne izgubiti iz vida da su interesi medija da budu prvi i brži od svih drugih i obaveze centara za socijalni rad da štite privatnost korisnika sučeljene.
U tim situacijamaje nužno sačuvati poverljivost podataka (posebno osetljivi podaci o starateljstvu, primanju materijalne socijalne pomoći, podaci o zdravstvenom stanju, nasilju o porodici).
Obaveza Centra je da sagleda sve okolnosti, prikupi sve podatke sa terena planira početnu procenu, izvrši potrebne procene i planiranja i odluči o svrsishodnosti i opsegu informacija kojeće dati medijima.
Ostvarivanjem.ukolikoje potrebno, i konsultacija i dobijanjem dodatnih stručnih mišljenja i instrukcija od Odseka za brigu o porodici ministarstva za rad, zapošljavanje i socijalnu zaštitu podrazumeva protok vremena što kad se gleda iz pozicije medija nosi dodatni pritisak.
Svesni potrebe da se u određenim situacijama, poštujući obavezu zaštite podataka o nekoj ličnosti,pa tako i oboj koja je pojavljivanjem na televiziji srekla popularnost, informacije o njenoj porodičnoj situaciji se moraju uskratiti iako se njima raspolaže, zbog testa javnog interesa i ocene da bi davanje informacija medijima, nanelo veću štetu nego uskraćivanje tih informacija, mi svaki ovakav odgovor na zahtev štampanih medija ili televizija, posebno obrazlažemo.
Potrebe medija nisu uvek u skladu sa potrebama centra za socijalni rad, a pogotovu nisu uvek u skladu ni sa potrebama i interesima korisnika, gledano iz perspektive Centra. Sve ovoje samo deo procesa u kome komunikacija sa javnošću unapređuje sistem socijalne zaštite, pa je za centre pa i GCSR u Beogradu kontakt sa medijima dodatni izazov i mogućnost afirmacije brojnih stručnjaka i istovremeno obezbeđivanje i zastupanje korisnika u zajednici.
Komentari (0)
ostavi komentarNema komentara.