Vesti

01. 05. 2025.

Autor: Miodrag Marković Izvor: BIRN

Istraživanje BIRN-a o primeni veštačke inteligencije: Novinari u Srbiji nepripremljeni za tehnološke promene

Iako većina novinara u Srbiji bar ponekad koristi veštačku inteligenciju tokom rada, većina nikada nije prošla nikakvu obuku, a redakcije nemaju usvojena pravila i etičke smernice o upotrebi ovih alata, niti se u njima razgovara.

Veštačka inteligencija polako ulazi u redakcije – ali novinari je koriste najčešće samoinicijativno, bez etičkih smernica ili strateškog pristupa, pokazuje novi izveštaj BIRN Srbije „Digitalna transformacija i veštačka inteligencija“.

Novinari i urednici navode da je sadržaj koji kreira veštačka inteligencija „koristan, ali nepouzdan“, a mnogi imaju etičke dileme oko upotrebe ovih alata.

Izveštaj, nastao na osnovu upitnika na koji je odgovaralo 124 novinara i urednika, i fokus grupa sa zaposlenima u lokalnim, nacionalnim i istraživačkim medijima, pokazuje da – iako mnogi koriste veštačku inteligenciju (VI) – novinari upotrebljavaju svega nekoliko najpoznatijih alata. O veštačkoj inteligenciji u redakcijama se gotovo i ne razgovara.

„Ono što možemo da zaključimo iz razgovora sa novinarima i urednicima jeste da im nedostaju obuke i treninzi, kako o alatima i njihovoj upotrebi, tako i o pravilima upotrebe i etičkim nedoumicama koje imaju“, kaže Tanja Maksić, autorka izveštaja i programska koordinatorka BIRN-a.

U Srbiji je početkom 2025. godine usvojena nova Strategija razvoja veštačke inteligencije, kojom se definiše okvir za donošenje specijalnog zakona usklađenog sa međunarodnim standardima i planira ulaganje u obrazovanje, infrastrukturu i stimulisanje primene veštačke inteligencije.

U Strategiji se javno informisanje pominje kao jedna od oblasti koja će biti pogođena veštačkom inteligencijom, pa se predviđaju obuke novinara o etičkoj upotrebi VI, i navodi da će mediji imati važnu ulogu u podizanje pismenosti u društvu.

U novom Kodeksu novinara i novinarki Srbije, usvojenom krajem prošle godine, piše da „mediji moraju da na transparentan, odgovoran i srazmeran način koriste veštačku inteligenciju u stvaranju sadržaja i u celini su odgovorni za ovako objavljeni sadržaj“, kao i da su „dužni da obaveste javnost da je medijski sadržaj kreiran korišćenjem alata zasnovanih na veštačkoj inteligenciji”.

Chat GPT, Canva AI i Otter – svega nekoliko alata u upotrebi

Dok većina novinara i novinarki u radu bar ponekad koristi veštačku inteligenciju, čak četvrtina ispitanika nije nikada koristila nijedan alat. 

Veštačka inteligencija se najčešće koristi za rutinske poslove: transkripciju, izradu vizualizacija, rezimee tekstova i pisanje objava za društvene mreže. 

Za većinu ispitanika sinonim za veštačku inteligenciju je Chat GPT, dok novinari i urednici mahom ne prepoznaju ili ne koriste u značajnijoj meri druge alate.

„Svaki dan mi je upaljen Chat GPT, ali je to i dalje primitivna upotreba“, navodi sagovornik koji je urednik u lokalnom mediju.

U analizi se objašnjava da se najmanje koriste alati „koji zahtevaju nešto komplikovanije operacije i savlađivanje određenih tehnoloških znanja, koja evidentno izostaju“.

„To se odnosi na proveru informacija koje su VI generisane ili kreiranje fotografija i vizualizacija ili, na primer, SEO optimizacija, poslove koji su medijski radnici tradicionalno poveravali dizajnerima ili IT stručnjacima”, konstatuje se u izveštaju.

Istraživanje pokazuje da komercijalni i mejnstrim mediji najviše koriste VI za kreiranje zabavnog sadržaja poput kvizova, različitih top lista, ili kreiranja šaljivih pesama na osnovu tekstova.

„Koristili smo Chat GPT za pisanje promo tekstova. Imali smo situaciju da nam klijent pošalje pet linkova, a ja ne znam ništa o robi koju oni prodaju i gubio sam puno vremena. Stavio sam linkove u Chat GPT i dobio poruku od klijenta ‘ovo je super tekstić’“, navodi učesnik fokus grupe, urednik u lokalnom mediju.

S druge strane, istraživačke redakcije koriste VI alate za obavljanje vrlo kompleksnih zadataka, od čitanja presuda koje imaju više hiljada stranica, preko kodiranja, pa do obrade velike količine podataka.

„Za jednu priču smo koristili sudski predmet koji ima više od hiljadu strana. Da smo morali to da radimo bez Chat GPT, radili bismo do danas”, navodi ovaj istraživački novinar.

Obeležavanje generisanog sadržaja – dilema za novinare

Većina novinara, njih 86 odsto, smatra da mediji jesu odgovorni za sadržaj generisan upotrebom veštačke inteligencije, i mnogi ispitanici navode da nikada ne bi objavili ovaj sadržaj bez novinarske i uredničke intervencije i provere.

„Nikada ne objavljujemo tekst koji je napisala isključivo veštačka inteligencija“, kaže jedan urednik lokalnog medija.

Upravo zbog te ljudske intervencije postoje i nedoumice oko obeležavanja sadržaja koji je nastao uz pomoć veštačke inteligencije, iako novi Kodeks novinara Srbije navodi da redakcije treba da označe generisan sadržaj. 

U izveštaju se navodi da novinari i urednici gotovo uvek obeležavaju vizualizacije koje su generisane veštačkom inteligencijom, ali da su tekstovi kompleksnije pitanje. Većina ispitanika „ne smatra da sadržaj koji je kreiran uz pomoć VI, a koji je kasnije prošao novinarsku ili uredničku kontrolu, treba na bilo koji način obeležiti“, navodi se u izveštaju.

„Nisam siguran šta tačno znači ako navedeš da je tekst pisala VI… Nije važno da li je tekst pisao novinar ili VI ako imaš živog čoveka koji je garant da su te informacije ispravne. Mora urednik da odobri tekst, jer nikad neće postojati mašina koja sedi u redakciji sa novinarom dok radi, stilski sredi tekst ili odredi šta je potencijalno utuživo“, kaže jedan urednik.

Upotreba veštačke inteligencije bez obuka i jasnih pravila

Više od četvrtine učesnika izjavilo je da ne postoji nijedna osoba u redakciji koja se bavi upotrebom veštačke inteligencije, dok su mnogi naveli da tehnologiju istražuju samoinicijativno, najčešće bez podrške uredništva ili tehničkog osoblja. 

„Ne koristimo sistematski, osim za prevođenje i transkripciju teksta. Sve je na nivou individualnih eksperimenata dok ne nađemo interne kapacitete da to pretvorimo u nešto što bi se koristilo u svakodnevnom radu“, navodi  učesnik jedne od fokus grupa, koji je urednik u nacionalnom mediju.

Većina ispitanika, njih 80 odsto, kažu da do sada nisu imali nikakve obuke u vezi sa korišćenjem veštačke inteligencije.

Samo mali broj ispitanika naveo je da njihova redakcija ima interne smernice za korišćenje veštačke inteligencije. 

„Pričali jesmo o pravilima upotrebe, definisali nismo, jednostavno mali smo tim i komunikacija je direktna“, navodi jedan od učesnika fokus grupe.

„Ovi podaci pokazuju nam da redakcije ne uvode veštačku inteligenciju u rad na strateški način, a postoji opasnost da, bez institucionalnog vođstva, upotreba ovih alata može dovesti do nejednake i nekonzistentne upotrebe nove tehnologije, ali i do nejednake primene etičkih pravila“, kaže autorka istraživanja Tanja Maksić.

Mnoge redakcije prepoznaju potrebu za strateškim pristupom, ali nemaju resurse – ni finansijske, ni ljudske. 

„Obuke, kupovina licenci, angažovanje IT stručnjaka, izrada smernica – sve su to troškovi koje mnoge redakcije ne mogu da priušte“, pojašnjava Maksić.

Zabrinutost zbog upotrebe veštačke inteligencije u medijima

Iako veliki broj ispitanika vidi koristi od tehnologije – brži rad, bolja organizacija, mogućnost eksperimentisanja – gotovo svi prepoznaju i etičke izazove. Najčešće spominjani su problemi privatnosti, autorskih prava, potencijal za pristrasnost algoritama, kao i strah od gubitka radnih mesta.

Novinari i urednici koji su učestvovali u istraživanju svesni su limita i grešaka koje mogu da naprave alati veštačke inteligencije.

„Meni se dešavalo da pogreši u prevodu sa srpskog na engleski, da izbaci delove koji su važni i potpuno pogrešno prevede kontekst.. nije skontao,“ objašnjava jedan novinar nacionalnog medija.

Novinari i urednici kažu da kvalitet video materijala i pratećih grafika generisanih veštačkom inteligencijom nisu na zadovoljavajućem nivou, kao i da su se pojavile halucinacije kod analize većeg seta podataka. Sadržaj može da bude i pristrasan i netačan.

„Greške na koje smo naišli su nas i zaustavile da koristimo ovu tehnologiju sistematski. Kad smo svi seli i eksperimentisali sa  , nismo naišli na zadovoljavajuće rezultate upravo zbog halucinacija“, kaže jedan urednik nacionalnog medija.

U istraživanju se ocenjuje da veštačka inteligencija neće, bar u skorije vreme, moći da bude nešto na šta se novinari i urednici mogu potpuno osloniti bez dodatnih provera.

„Opšti je konsenzus da je urednička kontrola i odgovornost i dalje neprikosnoveni standard, bez obzira na tehnološke promene“, zaključuje se u analizi.