Vesti
04. 04. 2025.
Televizije N1 i Nova S izložene novim pritiscima: Telekom smanjuje vidljivost, Yettel odlaže obećanja
Promena pozicija kanala N1 i Nova S na SBB mreži, nakon prodaje ovog operatera, izazvala je polemike u javnosti što medijski stručnjaci i direktori televizija ocenjuju kao nastavak političkog pritiska na nezavisne medije, dok novi vlasnici najavljuju brzu dostupnost ovih kanala na Yettel mreži.
Programski direktor N1 Igor Božić za Danas objašnjava na kojim kablovskim operaterima i satelitskim prijemnicima će od danas gledaoci moći da gledaju televiziju N1.
„Što se tiče satelitskih prijemnika mi ostajemo na Total TV, međutim pomereni smo na kanal 278, dok je TV Nova S na 289. kanalu. Međutim na Net TV Plus, koji je satelitski provajder za dijasporu, nas od 4 sata ujutru više nema“, kaže Božić.
On navodi da su ovi sateliti sada u vlasništvu Telekoma, kao i da sa ovim platformama N1 nije imao ugovor, ali je bio uvršten kao deo njihovog paketa, te je iz tog razloga Net TV Plus mogao jednostavno da ih ukine.
„Total TV nam je prebacivanjem na nove kanale smanjio vidljivost. Ovo je donekle bilo očekivano s obzirom da su Total TV i Net TV Plus prešli u vlasništvo Telekoma i ne bi me iznenadilo ni da nas i na Total TV-u ukinu u budućnosti, jer sa njima nemamo ugovor“, objašnjava Božić.
Kada je reč o SBB-u Božić objašnjava da je on sada u vlasništvu Yettel-a, sa kojim N1 ima potpisan ugovor. Međutim u vlasništvu Yettel-a je i još jedna platforma koju je Yettel imao i pre kupovine SBB. Ove dve platforme se nisu spojile u jednu nakon kupovine SBB-a, već su nastavile da postoje odvojeno u vlasništvu jedne kompanije.
„Na SBB-u nas ima i tu smo pomereni na 10. kanal, ali nas na drugoj Yettel platformi nema. Sporno je što mi sa Yettel-om imamo ugovor o ekskluzivitetu unošenja naših kanala. Meni nije jasno kako je Yettel na SBB uspeo da u ponudu uvrsti 40 novih kanala u jednom danu, a da nas ne može da uvrsti na svoju drugu platformu“, pita se Božić.
On navodi da TV N1 ne zna kada će biti uvršteni na drugu platformu Yettel-a, jer od njih dobijaju odgovor da će biti uskoro, ali da niko ne zna tačan datum i da bi on voleo da kompanija saopšti kog datuma će se to dogoditi. Dodaje i da se ne slaže sa stavom Yettel-a, da će sada svi biti vidljivi svuda, jer je ta kompanija u svoj opus ubacila sve Telekomove kanale, dok N1 i Nova S nisu uvršteni na njihov drugi provajder.
„Telekom nas nije ukinuo, što ne znači da neće, ali nam je bitno smanjio vidljivost. Nas gledaoci koji imaju Total TV zovu od jutros, jer zbog pomeranja na programskoj šemi ne mogu da nas nađu, iako imaju uslugu gledanja naše televizije“, kaže on.
Božić podseća da se vlast sve vreme upinje da im na bilo koji način smanji vidljivost, podsećajući da je svojevremeno Goran Vesić silazio u šahtove sa kablovima, a da njihovim tadašnjim vlasnicima SBB nije omogućavala da šire svoju mrežu po određenim gradovima.
„Ovo što se sada dešava je samo sledeći korak u cilju smanjivanja naše vidljivosti“, zaključuje Igor Božić za Danas.
„Diskriminacija naših televizija dokaz je da pravimo relevantan, kritički sadržaj“
Direktor vesti televizije Nova S, Slobodan Georgiev ističe da ovo predstavlja čistu diskriminaciju televizija koje su kritički nastrojene prema vlasti, ali da ove televizije ne treba da se plaše da će prestati da budu relevantne, jer se ne bave propagandom već izveštavaju o onome što se zaista dešava u Srbiji.
„Nova i N1 će ostati relevantne jer jedine izveštavaju o onome što se dešava u Srbiji, ostali su čista propaganda i to ljudi znaju. Neki se nadaju pošto će da budu i na SBB-u i Telekomu da će ih videti cela Srbija, pa može da ih vidi ali nema šta da vidi. Dakle, vi morate ljudima da ponudite neki sadržaj koji ima veze sa životom, ako nemate takav sadržaj onda nemate ništa“, kaže Georgiev.
On dodaje da je to što su Nova S i N1, prema njegovim rečima, praktično zabranjene na Telekomu, pokazatelj da te televizije prave relevantan sadržaj i da su značajne.
„Da su naše dve televizije bez veze stavili bi nas na Telekom i rekli ‘neka ih to niko ne gleda’. Međutim, oni znaju da kada bi bili na Telekomu, što bi bilo normalno, pošto su sve druge stavili na oba operatera, da bi se ljudi lako opredelili šta da gledaju i da bi se situacija drugačije odvijala u Srbiji“, navodi Gerogiev.
„Spajanje SBB-a sa Telekomom pokazuje političku kontrolu nad dostupnošću informacija“
Poslanik stranke Srbija centar i bivši član Saveta REM-a Slobodan Cvejić ovo spajanje SBB-a sa Telekomom naziva „akvizicijom“ i navodi da prvo treba konstatovati određene činjenice kako bi se procenilo kakav bi efekat ono moglo da ima.
„Prvo, televizijski program je načelno nezavisan od kanala kojim se distribuira. U Srbiji dva različita regulatora upravljaju programskim sadržajima pružalaca medijskih usluga (REM) i radom operatera komunikacija (RATEL). Drugo, to što su u Srbiji programi dve televizije koje izveštavaju objektivnije i celovitije nego režimski mediji, uključujući RTS, bili distribuirani samo preko SBB mreže je rezultat izbegavanja najvećeg operatera, Telekoma da ih uvrsti među svoje kanale. Dakle, nije rezultat želje i volje N1 i Nove S da ne budu na listi državnog operatera Telekoma, nego političkog pritiska vladajućeg režima da se ovim televizijama ograniči domet. Zato se valja podsetiti da su za sve to vreme svi prorežimski mediji bili dostupni na SBB-ovoj listi kanala“, navodi Cvejić.
Cvejić se osvrnuo i na činjenicu da su u međuvremenu svi prorežimski mediji bili dostupni na SBB-ovoj listi kanala, čime se, kako kaže, dodatno pokazuje politička kontrola nad dostupnošću informacija.
On smatra da bi potencijalno gašenje ili ograničavanje rada N1 i Nove S znatno umanjilo mogućnost objektivnog informisanja građana.
„Neću da osuđujem dok se to ne desi, ali tu leži konačni argument da je ova vlast postala diktatorska. Sada se još jasnije vidi zašto u demokratskim sistemima postoje nezavisni regulatori i koliko je važna njihova uloga. U autoritarnom režimu kao što je Vučićev, oni su samo fasada iza koje se krije mali balkanski kolonijalni upravnik, a tim smokvinim listom svoju sramotu pokrivaju i sve evropske institucije koje nisu spremne da odlučno odbace saradnju sa hibridnim režimom SNS/SPS-a i prestanu sa forsiranjem stabilokratije“, kaže Cvejić.
„Prodaja SBB-a vodi ka monopolu i ugrožava medijski pluralizam – bojim se medijskog mraka“
Rade Veljanovski, medijski stručnjak i profesor na Fakultetu političkih nauka, smatra da prodaja SBB-a predstavlja lošu okolnost, ističući da je to bilo predvidivo još tokom izrade Zakona o javnom informisanju i medijima.
„To je jako loša okolnost i to smo mogli da pretpostavimo u onom momentu kada je pre godinu i po dana rađeno na Zakonu o javnom informisanju i medijima, kao i o elektronskim medijima, kada je vlast insistirala na tome da u zakone uđu odredbe kojima preduzeća čiji je osnivač država mogu da budu osnivači medija“, kaže Veljanovski.
Prema njegovim rečima, od početka je bilo jasno da će Telekom dobiti mogućnost da postane značajan medijski igrač, što može dovesti do monopola i dodatnog urušavanja medijskog pluralizma.
„Znali smo da se to odnosi na Telekom i da će Telekom možda imati svoje medije, ali i da će napraviti takvu mrežu u kojoj će biti i ovi mediji koji do sada nisu bili kod njih. To je očigledno jedan veliki monopol, koji će biti diskriminatoran i koji će dodatno povećati neravnotežu između medija politički bliskih vlasti i onih koji rade profesionalno i kritički“, objašnjava Veljanovski.
Veljanovski takođe izražava zabrinutost povodom sudbine N1 i Nove S, posebno nakon isteka njihovih ugovora.
„Pitanje je koliko će još Nova i N1 biti tolerisani i koliko će njihovi ugovori trajati. Ako se ništa ne promeni, bojim se da ćemo imati medijski mrak u Srbiji“, upozorava on.
Komentari (0)
ostavi komentarNema komentara.