Vesti
12. 03. 2025.
REM nije pokrenuo postupak protiv Pinka uprkos analizi sopstvene stručne službe
Stručna služba REM-a je ocenila da je Tamara Skroza iz dana u dan na Pinku bez osnova „postavljena u kontekst osobe koja poziva na ubistvo predsednika“ i na „likvidaciju političkih protivnika“. Za službu REM-a ovo predstavlja raspirivanje netrpeljivosti prema novinarki i može predstavljati pretnju, ali ne i za Savet REM-a, koji je jednoglasno odbio postupak protiv Pinka
Kada je Savet Regulatornog tela za elektronske medije (REM) prošle jeseni odlučio da ne pokrene postupak protiv Televizije Pink zbog brutalne kampanje protiv novinarke Tamare Skroze – učinio je to suprotno analizi i mišljenju sopstvene stručne službe, saznaje Slavko Ćuruvija fondacija.
Ekspresno. Bez ikakve rasprave.
Prethodno leto obeležili su lažni napisi i targetiranje Skroze. Pratili su njeno gostovanje u emisiji „Da sam ja neko“ na Televiziji N1. Govoreći o Petom oktobru, Skroza je tada izrazila uverenje da je zemlja posle promene vlasti 2000. trebalo da izgleda drugačije:
„Da je ta noć bila drugačija i da smo se probudili u jednoj drugačijoj Srbiji, Srbiji bez nekih ljudi, mislim da bi ovo danas bilo sasvim druga priča, a mi zapravo živimo devedesete.“
Pinku (ili već nekom drugom) je to bilo sasvim dovoljno.
Zlonamerno je interpretirana jedna rečenica i na ružičastoj televiziji zavrtela se zastrašujuća kampanja. Priključila se čitava lepeza režimskih novinara, analitičara i internet pregalaca.
Ukratko: izmislili su da je zamenica glavnog urednika Foneta i članica Saveta za štampu pozivala na masovna ubistva ljudi iz vrha vlasti devedesetih. Uključujući aktuelnog predsednika Aleksandra Vučića (kojeg nije ni pomenula).
U više tabloida pojavio se identičan naslov: „Vučića je trebalo ubiti još u noći između 5. i 6. oktobra!“
Slavko Ćuruvija fondacija (SĆF) prijavila je slučaj REM-u, ali to nije mnogo promenilo stvar.
Raspirivanje netrpeljivosti koje može predstavljati pretnju
Međutim, ono što se danas zna jeste da je Služba za nadzor i analizu REM-a zaista pregledala ukupno devet emisija na Pinku (emitovanih u julu 2024).
U dokumentu u koji je Cenzolovka imala uvid ova stručna služba ustanovila je kako je objavljivan sadržaj u kojem je novinarki „pripisana izjava koju ona očigledno nije dala“.
Ocenjuje se da je Skroza bez osnova „postavljena u kontekst osobe koja poziva na ubistvo predsednika“ i na „likvidaciju političkih protivnika“. Ovo, kako kažu, „predstavlja raspirivanje netrpeljivosti“ prema konkretnoj osobi i „može predstavljati pretnju“.
U stručnoj službi REM-a zaključili su da se radi o govoru mržnje i da nije u skladu s Pravilnikom o zaštiti ljudskih prava u medijima. Predložili su pokretanje ispitnog postupka.
Savet REM-a je predlog brzopotezno odbio. Ni na koji način nisu obrazložili odluku. Niti su se dalje bavili tom televizijom bliskom režimu.
|
A kampanja je bila – kratka i žestoka. Protiv Tamare Skrozze sinhronizovano su delovali državni funkcioneri, televizije s nacionalnom pokrivenošću, prorežimski tabloidi i analitičari. Već je bilo prošlo skoro dva meseca od emisije „Da sam ja neko“ u kojoj je Skroza gostovala (emitovana iz dva dela 3. i 4. juna), kada se u Novom jutru na TV Pink, kod voditelja Predraga Sarape, pojavio ministar unutrašnjih poslova Ivica Dačić. On je tad kazao kako litijum „uopšte više nije tema”, nego „se raspravlja sada o Vučiću. Za Skrozinu izjavu mu je, kaže, „sinoć neko javio”. U samo deset minuta, na portalima triju tabloida pojavljuju se tekstovi sa identičnim naslovom: „Vučića je trebalo ubiti još u noći između 5. i 6. oktobra 2000. godine!“. Poruka je poslata. Skroza je „opoziciona novinarka“ koja je „indirektno poručila da je ljude iz vlasti trebalo pobiti tokom prevrata“. Centralna informativna emisija TV Pink istog dana netačno je citirala njenu izjavu. Nadovezao se i gost – vlasnik i urednik Informera Dragan J. Vučićević. Sledećeg jutra na trafikama se prodavao novi broj tog tabloida, s naslovnom stranom: „Tajkunski mediji žale što nije bilo građanskog rata”. Kod Sarape je gostovao narodni poslanik SNS Vladimir Đukanović. Po njemu, Skroza je poželela „likvidaciju političkih protivnika”. On je ocenio i da postoji „lažna elita”, koja se „zalaže da sve one koji drugačije misle treba pobiti”. Trećeg dana na scenu je stupilo Ministarstvo informisanja i telekomunikacija. U saopštenju koje je potpisao ministar Dejan Ristić, novinarka Skroza se navodi kao primer za „manifestaciju govora mržnje i otvorenog poziva na nasilje“, pa i na „ubistva neistomišljenika kojima je ispunjen naš javni prostor”. Tokom kampanje reagovale su brojne organizacije: Međunarodna i Evropska federacija novinara, Reporteri bez granica, OEBS, Koalicija za žene u novinarstvu. Veliki broj pojedinaca novinarku je podržao kroz kampanju „Skroz uz Skrozu”. Mladi novinari i novinarke – ukupno 52 polaznika svih devet generacija Škole digitalnog novinarstva – zatražili su zaštitu za svoju učiteljicu medijske etike. |
Čemu onda služi Savet?
„Ovo saznanje niti me raduje niti me zabrinjava. Zapravo, odluka služi da se održi jedan status kvo“, kaže za Cenzolovku Tamara Skroza.
„Kao građanka, zadovoljna sam kada vidim da u REM-u ipak postoji neko ko savesno radi svoj posao. Tako da mogu reći da sam s te strane doživela neku vrstu satisfakcije, da znam da sam bila u pravu. Kako ja sama tako i ljudi koji su me podržavali.“
Skroza, s druge strane, oseća poraženost i zapanjenost zbog činjenice da Savet REM-a nije poštovao mišljenje sopstvene stručne službe.
„Postavlja se pitanje čemu onda služi Savet. Da li da sluša svoje stručne službe ili da radi onako kako im se kaže i u skladu s tim donesi odluke? S jedne strane postoji zadovoljstvo i satisfakcija, a s druge konsternacija višegodišnjim načinom rada saveta REM“, dodaje ona.
Četiri meseca su studenti žrtve
Skroza upozorava da se targetiranje i ugrožavanja bezbednosti kroz medije konstantno ponavlja.
„Vidimo gnusne kampanje protiv studenata koji protestuju. Onih koji nisu vođe protesta, ali su prepoznati kao oni koji su se u javnosti istakli više od drugih. Četiri meseca ti studenti su žrtve. Savetu za štampu podneto je više žalbi studenata na kampanje koje se vode u tabloidima, kao i u elektronskim medijima.“
Skroza je ranije izjavila da se tokom prošlog leta dešavalo nešto što je nju i njenu porodicu, kako je rekla, „ugrožavalo vrlo konkretno i egzistencijalno“.
Kako je tada opisala, na slične optužbe nikad nije odgovarala sudskim tužbama, ali da su „u ovako ekstremnoj situaciji one jedino ishodište“.
„Da, najavila sam tužbe, razgovarala sam s advokatom, ali do toga nije došlo. Pre svega zahvaljujući meni samoj. Nisam imala snage za tako nešto. Nisam htela da se time bavim, a sad se na neki način i kajem zbog toga“, objašnjava Skrozza.
„Ne znam ima li uopšte svrhe trošiti sebe na takve stvari. Za društvo je sigurno dobro da se vode takvi postupci, ali za žrtvu je zaista teško.“
|
IMA LI REM-a POSLE SAVETA? Članovima Saveta REM-a mandat je istekao u novembru prošle godine. To praktično znači da je javna scena u Srbiji ostala bez važnog tela koje – u teoriji – reguliše elektronske medije. Istek mandata tako je poslužio REM-u da SĆF obavesti kako upravo zbog toga ne može da odgovori na njihove zahteve. Navodno, Savet „donosi sve akte iz delokruga rada Regulatora uključujući i donošenje akata iz oblasti obezbeđivanja javnosti rada Regulatora’“. U SĆF su takav odgovor nazvali „besmislenim“. Barem na papiru, iako nema Savet, REM kao institucija i dalje postoji. Pojedini predstavnici vlasti, pa i ljudi iz samog REM-a, u više navrata isticali su da druge službe ovog tela nastavljaju nesmetano da rade. Cenzolovka je ranije pisala o tome kako REM masovno odbija da odgovori na zahteve za pristup informacijama od javnog značaja i time izbegava zakonsku obavezu da njegov rad bude transparentan. Sve pod istim izgovorom da je Savetu istekao mandat. Poverenik za informacije od javnog značaja kasnije je ustanovio da je takav odgovor REM-a neosnovan. |
Savet REM-a jednoglasno protiv svoje stručne službe
Kampanje je, dakle, krenula na Pinku i odatle se proširila.
Šta je REM na sve to imao da kaže? Ne mnogo toga.
Iz jedinog javno dostupnog dokumenta – zapisnika sa sednice – može se saznati samo da je Savet, na predlog tadašnje predsednice Olivere Zekić, jednoglasno odlučio da nema mesta pokretanju postupka protiv Pinka.
Regulatorno telo, kažu, ne poseduje dokument s odlukom o nepokretanju postupka. Kao razlog navode da zakonima „nije predviđena obaveza Saveta da izrađuje pismeni otpravak odluke u slučaju kada odluči da ne pokrene postupak po prijavi“.
Navode i da REM „ne poseduje zaseban dokument o sadržini diskusije“. Jasno, „jer iste nije bilo“.
O svemu ovome Slavko Ćuruvija Fondacija (SĆF), kao podnosilac prijave, kratko je obaveštena, bez ikakvog dodatnog obrazloženja.
Đokić: Sramotna odluka Saveta REM-a
Danica Đokić, istraživačica u toj organizaciji, objašnjava da je „kao i gotovo svaki proces doskorašnjeg Saveta REM-a i ovaj prošao prilično netransparentno“.
„Sramotno je što je Savet odlučio da nema mesta pokretanju postupka, iako stručna služba to predlaže i ističe više prekršaja i zakona i podzakonskih akata i to onih koji se odnose na širenje govora mržnje, manipulaciju tuđim izjavama, vođenje kampanje protiv pojedinaca i izostanak druge strane – dakle, sve ono što je nedopustivo na televiziji sa nacionalnom pokrivenošću i bilo kom drugom mediju“, smatra Đokić.
Ona objašnjava da se kampanja na Pinku odvijala krajem jula, a da je SĆF u avgustu podnela detaljnu prijavu s više navedenih predloga prekršaja. Krajem oktobra – nekoliko dana pred istek mandata tadašnjeg saziva Saveta – ovo telo brzopotezno je okončalo desetine slučajeva protiv različitih televizija.
Među njima je bio i slučaj Skroza.
„Ovo je samo još jedan primer koji pokazuje da je tadašnji Savet REM-a radio isključivo u službi odbrane aktuelnog režima i medijskih kuća koje otvoreno podržavaju vlast i vode kampanje protiv neistomišljenika“, ocenila je Đokić.
U SĆF su ipak želeli da saznaju šta je, po njihovoj prijavi, zaključila stručna služba. Kako je Savet reagovao na nju? Na primer, koji su to bili argumenti za odbijanje.
Proces je bio poprilično kafkijanski. U novembru je poslat zahtev za pristup informacijama od javnog značaja. Poverenik je u rešenju REM-u naveo rok od pet dana. Regulator to nije ispoštovao. Usledio je zahtev o pokretanju upravnog postupka…
Konačno, na adresu SĆF stigao je izveštaj stručne službe koji je praktično potvrdio sve navode iz prijave protiv Pinka. Istovremeno, saznalo se da Savet REM-a o tom izveštaju i celom slučaju uopšte nije diskutovao. Jednostavno, jednoglasno je odlučeno da neće biti postupka.
„Ovo je, nažalost, sve što u konkretnom slučaju može da se uradi. Dakle, to je kraj“, kaže Đokić.
„Uprkos tome što je stručna služba ustanovila prekršaje, Savet REM-a je to ignorisao i odlučio da nema mesta pokretanju postupka. Dakle da Pink neće snositi nikakve posledice za trodnevnu kampanju koju je u nizu emisija vodio protiv nagrađivane novinarke sa višedecenijskom karijerom.“
|
KO KONTROLIŠE (KONTROLORE) REM? Slavko Ćuruvija fondacija se tokom procesa izmena medijskih zakona (stupili na snagu 4. novembra 2023) zalagala da podnosioci prijava REM-u budu prepoznati kao stranke u postupku. To bi, po njihovom mišljenju, „otvorilo mogućnost sudske i građanske kontrole REM-a“. Podnosioci prijave tako bi mogli da – u situacijama poput kampanje Pinka protiv novinarke Tamare Skroze – kao učesnici postupka, pokrenu sudski proces, ukoliko smatraju da odluka Saveta REM-a nije odgovarajuća. „Kako ovo rešenje nije ušlo u zakon, još uvek smo u situaciji da podnosioci prijava mogu samo to – da alarmiraju REM da se nešto problematično dogodilo“, kaže Danica Đokić. „Nakon toga, ceo proces preuzima REM, koji je svih ovih godina radio netransparentno i nimalo nezavisno. Pa, eto, čak i kad stručna služba kaže drugačije, doskorašnji Savet bio je dosledan svojoj ulozi zaštitnika režimske propagande.“ Takođe, SĆF se zalagala da REM po zakonu postane dužan da sve svoje odluke okonča rešenjem, koje bi, za razliku od dosadašnje situacije, sadržalo barem pojedine elemente obrazloženja odluka koje donosi Savet. |
Komentari (0)
ostavi komentarNema komentara.