Vesti
15. 01. 2025.
Novi zakon ne omogućava nezavisnost javnih servisa: Predstavnici medija nezadovoljni postupcima države
U nacrtu Zakona o izmenama i dopunama Zakona o javnim medijskim servisima ima malo stvari iz Medijske strategije koju je Srbija usvojila 2020. godine. Medijski servisi će najverovatnije imati isti način finansiranja kao i do sada, a naknade za rad Upravnog odbora i u Programskom savetu će biti veći. Ovo su samo neka od zapažanja koja su izneli učesnici panela „Šta nam donose novi medijski zakoni“ koje je organizovala Koalicija za slobodu medija u Novom Sadu.
Član Radne grupe za Zakon o javnim medijskim servisima Rade Veljanovski rekao je da je novi zakon „daleko od onoga što treba da bude“.
„Kada smo bili okupljeni prošle godine rečeno nam je da ćemo raditi na zakonu jedan mesec. To je već govorilo da je sve ovo neozbiljno“, rekao je Veljanovski.
Napomenuo je da Medijska strategija određuje jedan broj pitanja koja su najvažnija, kao što su finansiranje javnih medijskih servisa, rukovođenje javnim servisima i njihova kontrola. Ova pitanja su se našla i kao tema kada je u pitanju novi zakon.
„Najviše smo se bavili time kako dva javna medijska servisa treba da se finansiraju, jer trenutno finansiranje ne obezbeđuje njihovu samostalnost i nezavisnost. Ukoliko pogledate evropske javne servise videćete da se u njihovim zakonima govori o tome da, ako nema nezavisnog finansiranja, nema ni nezavisnog funkcionisanja medija“, rekao je on.
Kako je rekao, onoga trenutka kada Vlada doda iz budžeta novac za funkcionisanje javnih servisa, onda ista Vlada i nešto zahteva od javnih servisa i oni na to pristaju.
„Došli smo do dobre formule kako bi mogla da se finansiraju naša dva javna servisa. Svestan sam toga da građani imaju mnogo razloga da budu nezadovoljni kako javni servisi funkcionišu, kakav je njihov program, ali moramo da znamo da su to skupi medijski modeli. Ne sme se dopustiti da velike medijske kuće zaostaju“, rekao je on.
Dodao je i da se iz populističkih razloga tvrdi da taksu iz koje se finansiraju servisi ne treba povećati jer je sve poskupelo.
„Mi smo dobili situaciju da nas je na poslednjem sastanku Radne grupe lično ministar obavestio da se obavljen razgovor u oba javna servisa o načinu finansiranja i da su oba javna servisa pristala da se on ne menja. To znači da RTV nema dovoljno sredstava i dalje za normalno funkcionisanje a da RTS nema sve što mu nedostaje“, kazao je Veljanovski.
Kako je istakao, pitanje rukovođenja javnim servisima je „poboljšano“, jer će se sada znati ko može da bude član Upravnog odbora, a Programski savet će se na drugačiji način birati odnosno eksterno na osnovu konkursa.
„Međutim, od svih varijanti koje smo predlagali, prihvaćena je ona najlošija koja se tiče uloge ombudsmana. Nije prihvaćeno to da ombudsman obaveštava javnost o tome na šta se publika žali u radu javnih servisa, a uloga ombudsmana upravo i jeste u tome kako bi se poboljšao rad servisa“, rekao je Veljanovski.
On je istakao i da javni servisi ukoliko žele da zaposle nekoga, ali da podignu plate novinara, moraju da traže saglasnost Vlade, odnosno ministara.
„Ukoliko servisima nedostaje sredstava, država treba da doda iz budžeta, ali ne sme time da uslovljava bilo šta. I sada vidite da im ne daju da samostalno rade i da je to vezano za onu reč ‘ustanova’ i to da su i dalje javni servisi državna preduzeća i se zavaravamo da je javni servis u rukama naroda“, rekao je Veljanovski.
Predstavnica Novosadske novinarkse škole Dubravka Valić Nedeljković rekla je da je saglasna da novi zakon nije dokument za koji bilo ko može da kaže da je to ono što čini zakonodavni okvir u kojem može da se radi slobodno i nezavisno, profesionalno, sa najvišim tehnološkim standardima, a da građani mogu da kažu slobodno da su javni servisi njihovo vlasništvo.
„Mi od početka u Srbiji imamo krucijalni problem, gde građani smatraju da su RTS i RTV državni mediji, a ne njihovo vlasništvo. Delom sam učestvovala u kreiranju ovih zakona i ponavlja se ista stvar: ono što se danas napravi kao relativno uljudan tekst, sutra osvane kao potpuno drugi tekst pred Skupštinom“, kazala je ona.
Dodala je da se ta situacija ponavlja od 2002. godine kada je prvi medijski zakon donet, kao i da ovaj zakon treba staviti u kontekst evropskih zakona i srpske medijske strategije, i napraviti „uljudan tekst“.
Kada je u pitanju finansiranje i kontrola medija, ona je kazala da je pitanje i ko će kontrolisati kontrolere.
„Sa ovim zakonom, štagod da čitate u svim članovima, vi biste mogli da stanete, pa onda kažete ‘ajmo od početka’. Mi nećemo imati kvalitetan zakon o najvažnijim medijima u ovoj zemlji, a oni su najvažniji jer moraju da zadovolje potrebe građana“, istakla je ona.
Dane Markovski, glavni poverenik sindikata Nezavisnost u RTS-u, rekao je da se ponadao da se kad je radna grupa za novi zakon počela da radi ponadao da bi nešto moglo i biti urađeno u vezi sindikalnih pitanja, ali da je „nažalost ipak postalo vidno da će biti teško održati predviđeni kurs“.
„Poslednji put kada se sastala radna grupa nisu ni znali da će to biti poslednji put – a tada je (članovima radne grupe) na videobimu dat predlog nacrta teksta zakona gde nismo mogli da uporedimo šta je u postojećem zakonu, šta je tekst radne grupe, šta je ono što je usaglašeno u javnim medijskim servisima i šta je ono što je prošlo kontrolu Ministarstva finansija“, rekao je Markovski.
Darko Šper, predsednik Granskog sindikata kulture, umetnosti i medija „Nezavisnost“, ocenio je da zakonsko rešenje koje je na stolu „nije ispoštovalo ono što su članovi radne grupe iznosili prethodna dva i po meseca“.Meza
„Mi smo prvi put dobili priliku da učestvujemo u izradi jednog ovako važnog zakona. Međutim, pokazalo se da ovo nije ispalo tako delotvorno. Što se tiče naše saradnje sa Ministarstvom informisanja i kulture, mi smo pre mesec dana objavili bojkot svih aktivnosti. Možda smo neke stvari uradili u korist svoje štete, ali smatramo da ako pregovaramo šest meseci sa radnom grupom koju čini sedam ministarstava i dogovorimo se da se zaposlenima u kulturi plate povećaju za sedam odsto i država to ne uradi i prizna svoju grešku – šta ja imam dalje sa njima razgovaram? Zaista ne vidim da ima prostora za dalju komunikaciju“, rekao je Šper.
Komentari (0)
ostavi komentarNema komentara.