Vesti

06. 01. 2025.

Autor: Teodora Ćulibrk Izvor: Insajder

Lokalni mediji i nezavisno izveštavanje

Tokom 2009. godine, dok je predsednik Srbije bio Boris Tadić, počelo je uređivanje medijske scene i to izmenama i dopunama Zakona o informisanju koje su pretile da ugroze svaki lokalni medij. Predviđene izmene i dopune imale su nameru da oštro kazne i sankcionišu za neistinu, laž, klevetu, kao i ugrožavanje dece. Međutim, napisane u tajnosti - bez imena pisca, ignorišući svaku kritiku struke i nezavisnih institucija, dobijaju podršku Borisa Tadića, a nedugo zatim usvajaju ih i Vlada i Skupština Srbije.

Godinu dana kasnije, Ustavni sud je poništio većinu spornih odredbi, proglasivši ih neustavnim, piše Insajder. Ova odluka je omogućila medijima da slobodno izveštavaju o pitanjima od javnog interesa, bez straha od sankcija ili odgovornosti za privredne prestupe. Takođe, ukinuta je zabrana izlaženja novina ili štampanja programa zbog određenih prekršaja.

Oglašivači, koji su ključni za finansiranje medija, uglavnom su koncentrisani u većim gradovima, usmereni prema širem krugu građana, što dodatno otežava lokalnim medijima borbu za opstanak.

Sa druge strane, Novi Sad koji je drugi po veličini gradova u Srbiji, takođe se suočava sa finansijskim problemima.

Zoran Strika, glavni i odgovorni urednik novosadskog portala „021“ za Insajder kaže da je glavni problem to što kompanije i agencije za oglašavanje u medijima fokus stavljaju na Beograd i da to utiče na skrajnutost drugih medija, naročito u manjim sredinama.

“Najpre bi morala da se promeni situacija u kojoj se milioni dodeljuju medijima koji ne poštuju profesionalne standarde, a zatim bi trebalo da dođemo do švatanja da lokalni mediji imaju lojalnu publiku, da su oni najbliži određenoj zajednici i da je u najboljem interesu kompanije da svoju reklamu plasira u mediju kojem neka lokalna zajednica veruje”, rekao je Strika za Insajder.

Pored finansijskog aspekta, kapacitet samog medija igra jednu od glavnih uloga u samom opstajanju, ali i probijanju na tržište. Biti u korak sa novim tehnološkim inovacijama, ali i obezbediti dovoljan broj ljudi kako bi se obuhvatile sve važne teme koje su u interesu javnosti predstavlja još jednu od poteškoća u izveštavanju medija čije sedište nije u prestonici.

“Kad ste preopterećeni svakodnevnim obavezama, teško da možete pronaći vremena da pratite šta je ono što je najnovije, šta je ono što je kvalitetno i na koji način to možete da prilagodite svom lokalnom mediju tako da bude od koristi za vašu publiku, a potom i za vas. Naravno, ekonomski momenat je konstatno prisutan i koliko god položaj novinara bio poboljšan, njihova startna pozicija je bila loša, tako da uvek postoji diskrepancija između količine posla i novca na bankovnom računu”, izjavio je Strika za Insajder.

Valić Nedeljković za Insajder: Politička situacija utiče na broj medija u Novom Sadu

Prema izveštaju Reportera bez granica, Srbija se nalazi na 98. mestu od ukupno 180 država po indeksu slobode medija. Medijska scena u Srbiji se prethodnih godina suočava sa problemima regulacije, kredibilnih informacija, kao i napadima koji često imaju politički motiv, te je sve teže opstajanje nezavisnih medija.

Predsednica Novosadske novinarske škole Dubravka Valić Nedeljković za Insajder je ocenila da politička situacija utiče na broj medija u ovom gradu.

“Ekonomski, iako je Novi Sad snažan grad, nije uspeo da iznedri ništa što bi bilo disonantno u odnosu na politiku vladajuće elite izrazito kontrolisane od beogradske centrale, jer je u gradu toliko afera da se ne sme dozvoliti da postoji medij u kojem će se o tom pisati“, rekla je Valić Nedeljković za Insajder.

U registru medija na osnovu podataka Agencije za privredne registre iz 2024. godine na teritoriji Srbije trenutno ima 2.143 registrovanih medija. Vojvođanski istraživački-analitički centar u 2020. godini došao do informacija iz APR-a prema kojima je u Novom Sadu registrovan 371 mediji.

Grad Novi Sad ima kapacitet da razvije svoju medijsku scenu, međutim, kako je Strika ocenio za Insajder, problem je u njihovom kvalitetu i poštovanju kodeksa.

“Novom Sadu ne nedostaje medija, ali nedostaje kvalitetnih medija i ne postoji konkurencija u smislu ideja. Ja kao urednik ujutru ne otvaram prvo sajtove drugih lokalnih medija u Novom Sadu da vidim da li su već objavili neku dobru priču, da li imaju neku važnu informaciju koju mi nemamo, već prvo otvaram Instagram stranice da vidim da li se dogodilo nešto što ćemo mi potom da proverimo ili postoji neki zanimljiv sadržaj“, objasnio je Strika za Insajder.

Sa druge strane, Dubravka Valić Nedeljković izražava sumnju u mogućnost postojanja nezavisnih medija u Novom Sadu koji bi imao širok auditorijum.

“Od demokratskih i nezavisnih medija, kojima su zavladali oni kojima nije mesto u medijskoj sferi ni po jednom kriterijumu, nastali su vladini bilteni. Dakle, nisam sigurna da postoji ikakva šansa da se pokrene jedan ozbiljan nezavisan medij koji će pri tom imati i značajan auditorijum. Za sada su to samo nadčovečanski napori pojedinaca da pruže alternativu medijskoj publici u podređenoj medijskoj sferi“, istakla je za Insajder Valić Nedeljković.

Građani Novog Sada: Fale nam mediji koji će prenositi tačne informacije 

Nakon tragedije u Novom Sadu, koja se dogodila 1. novembra, u kojoj je poginulo 15 građana, a dvoje teško povređeno, javnost se suočila sa sumnjom oko pouzdanih informacija. Građani Novog Sada, za Insajder su govorili o stvarima koje im nedostaju u izveštavanju medija u ovom gradu.

Mirjana Kreculj, komentarišući trenutnu novosadsku medijsku scenu, za Insajder je naglasila da je od izuzetne važnosti imati više prostora za izveštavanje o dešavanjima u vezi sa tragedijom.

“Fali nam više izveštavanja o dešavanjima u Novom Sadu, nekih sigurnih medija koji će nam prenositi tačne informacije, na koje možemo da se oslonimo. Sada, nakon svega što se izdešavalo, imamo previše situacija koje se otvaraju, o kojima možemo da govorimo u medijima”, rekla je za Insajder Kreculj.

Aleksandar Pandžić naveo je za Insajder da u medijskom prostoru nedostaju kvalitetni novinari i profesionalni mediji, koji bi doprinosili objektivnom izveštavanju.

“Smatram da fali medija, pogotovo onih kvalitetnih koji rade na pravi način, kao i u celoj Srbiji novinarstvo je u padu. Postoje mediji koje ponekad ispratim, ali im ne dajem previše pažnje, jer mislim da ne rade kvalitetno i da su informacije koje imaju dezinformacije”, rekao je Pandžić za Insajder.

Sličnog mišljenja je i Petra Častven, koja smatra da u medijima nedostaju oni koji se bave širim spektrom tema.

“Mislim da nedostaje još medija, da ih ima prilično malo, koji bi mogli da se bave nekim drugim stvarima, a ne nužno politikom. Recimo radio stanice koje bi možda podržavale neke manje izvođače gde bi puštali njihovu muziku ili da izveštavaju o nekim manjinskim grupama, o deci koja se bave nekim drugim stvarima osim fudbalom i košarkom”, objasnio je Častven za Insajder.

In Medija: Lokalni mediji (ne)zavisni od vlasti

Kako navodi Cenzolovka, predsednik Opštine Inđija je 26. avgusta, potpisao izmenu plana javnih nabavki čim je povećan iznos sredstava koja se koriste za kupovinu vremena za televizijsko emitovanje na 23,5 miliona dinara. Ova sredstva raspisuju se mimo konkursa za sufininansiranje medijskog sadržaja.

Međutim, istovremeno je smanjen iznos za lokalne medije kroz konkurse, čime je otežana mogućnost za medije bez televizijske pordukcije da dobiju sredstva. Na ovaj način, lokalna vlast planira da finansira medije putem „usluga po ugovoru“, izbegavajući primenu zakonskih smernica Saveta za štampu i REM-a u raspodeli sredstava.

Mediji u Inđiji, prema rečima Verice Marinčić, glavne i odgovorne urednice „IN Medija“, postaju finansijiski zavisni od javnih preduzeća i aktulene vlasti.

“Mediji koji imaju bilo kakav sadržaj su mediji koji se dodvoravaju vlasti i od nje se finansiraju, kao i iz javnih preduzeća. Ništa od toga nije transparentno. Zanimljivo je da je ove godine za sufinansiranje medijskog sadržaja Opština Inđija dala 10 puta manje novca nego prethodne 2023. godine, dok su preko javnih nabavki, čak 23 miliona dinara, izdvojili za zakup Televizijskog minuta”, dodala je Marinčić za Insajder.

Nedavno se ovaj medij našao pred novim finansijskim izazovom usled tužbi u vezi sa vešću „Fruškogorski skočko – radost u kući”, u kojoj je objavljeno da je Opština Inđija deci koja se bave karateom podelila med koji se reklamira kao proizvod za potenciju.

Tužbu su podneli roditelji dece, a u prvom od sedam postupaka, sud je naložio „IN Mediji“ da isplati 100.000 dinara odštete zbog duševnog bola jednog deteta, ali i 60.000 dinara za sudske troškove.

Verica Marinčić ukazuje na okolnosti u kojima se nalaze novinari i mediji koji nisu naklonjeni vlasti.

“Politički pritisci su sve snažniji bez obzira o kakvom je mediju reč. Oni naklonjeni vladajućoj strukturi “nikada nisu dovoljno naklonjeni”, dok oni koji kritikuju završe na sudu, diskreditovani, sa nizom pretnji i napada, nepoželjni i targetirani. Potpuno je urušen i pluralizam, kao i sloboda u izveštavanju, pre svega dostupnost informacijama od javnog značaja je gotovo nemoguć” izjavila je Marinčić za Insajder.

Projektno sufinansiranje – problem nezavisnih lokalnih medija

Najveći deo novca iz budžeta grada Niša na medijskom konkursu, prema pisanju „Južnih vesti“, u 2024. godini su dobili mediji Vidosava Vitka Radomirovića u iznosu od 50 milona dinara i Nikole Gašića, sina ministra odbrane Bratislava Gašića, koji je dobio 18,3 miliona dinara. Za ostale medije ostalo je nešto više od osam miliona dinara.

Milan Zirojevć, glavni i odgovorni urednik „Južnih vesti“ za Insajder kaže da je medijsko tržište finansijski usmereno na prestonicu i da je njegova sloboda upitna.

“Mislim da slobodno medijsko tržište ne postoji u Srbiji. Ono je dirigovano politički u svrhu propagande na polju marketinga i na polju medijskih konkursa. Beogradizacija je samo dodatak i otežavajuća okolnost tom problemu. Južne vesti slave 15 godina postojanja i opstaju iz inata i zbog velikog poverenja čitalaca”, rekao je Zirojević za Insajder.

Kao i većina nezavisnih loklalnih redakcija i „Južne vesti“ se susreću sa brojnim poteškoćama koje otežavaju svakodnevni rad i podižu očekivanja javnosti.

“Poteškoće su višestruke, kao što je rad u neprijateljskom društveno-političkom okruženju koje je prema kritičkim medijima kreirao režim. Etiketiranje i uvlačenje u političko blato, iako mediji nisu opozicija, već glas građana i mehanizam otpora bilo kojim moćnicima, ali i prevelika očekivanja, ljudi očekuju da kritički mediji sruše vlast i promene sistem”, kaže Zirojević za Insajder.

Lokalni mediji su sa godinama postali sve ugroženiji što je rezultat sve manjeg broja onih koji izveštavaju poštujući Kodeks novinara Srbije, objašnjava Zirojević. Kako je rekao, niškim medijima pored novca i ideja, fali i svesti o važnosti lokalnih i regionalnih medija.

“Ima svesti među čitaocima, nema među onim drugima, onima koji imaju ekonomsku i političku moć. Ipak, nije ni da Nišu manjka medija, formalno ih ima dosta, ali većina nema kontinuitet i etički i kodeksni profesionalizam i većina radi u nečijem ličnom, ne u javnom interesu”, dodao je Zirojević za Insajder.

Poslovno udruženje asocijacije lokalnih medija ’’Lokal pres” na ovogodišnjoj konferenciji za medije istaklo je da je jedan od problema to što je projektno sufinasiranje zasnovano na informisanju građana neadekvatan i nepouzdan model za finansiranje medija.

Istraživanje koje je sprovelo PU ’’Lokal pres’’ pokazalo je da je za informisanje građana u 2024. godini planirano skoro 1,6 milijardi dinara, ali i da je na raspisanim konkursima potrošeno 930,8 miliona dinara, što je 58 posto ukupnog budžeta.