Naslovna  |  Aktuelno  |  Vesti  |  Dragana Bjelica: Ne potiču problemi od novinara, već od onih koji treba da daju informacije
Povećaj veličinu slova Vrati na prvobitnu veličinu slova Smanji veličinu slova štampaj štampaj
 

Pošalji prijatelju

Vesti

24. 12. 2024.

Izvor: TV Nova

Dragana Bjelica: Ne potiču problemi od novinara, već od onih koji treba da daju informacije

Naslove i ostale teme iz štampe u jutarnjem programu "Probudi se" komentarisala je menadžerka Obrazovnog centra UNS-a Dragana Bjelica. U današnjoj štampi nalazi se i tekst o slučaju Ribnikar ponovo sa fotografijama. Iz dana u dan ima mnogo strašnijih primera i to je dovoljan povod da se priča o novom Kodeksu novinara i novinarki Srbije koji je stupio na snagu pre nekoliko dana. Bjelica pojašnjava šta sve piše u njemu.

U Kodeksu koji je i UNS usvojio, pre svega piše da novinari moraju da izveštavaju istinito, da provere sve i ne smeju odlagati objavljivanje bitnih informacija.

Bjelica analizira koliko se zapravo poštuje ova načelna odredba i da li se istina prećutkuje. Ako za primer uzmemo period od pada nadstrešnice u Novom Sadu, i proteste koji su usledili, menadžerka Obrazovnog centra UNS-a pojasnila je kako ocenjuje dosadašnje izveštavanje medija u ova dva meseca, oslanjajući se na Kodeks.

Izmišljanje neimenovanih izvora smatra se za težak prekršaj Kodeksa. Bjelica sada ističe otkud ta odredba i da li je zabeleženo mnogo primera takvih zloupotreba. Jedna od novosti u odnosu na dosadašnji kodeks je novo poglavlje – Poštovanje dostojanstva. Gošća „Probudi se“ otkriva na šta se to poglavlje odnosi?

„Kodeks se promenio u duhu vremena, više se sada bavimo pitanjem dostojanstva“, kaže Bjelica i objašnjava da li postoji način da se tabloidi nateraju da poštuju novu odredbu da „novinar ne izveštava sa sahrana, osim u slučaju visoko profilisanih javnih ličnosti“, pošto je do sada je to izveštavanje bilo bez ikakvih ograda, uz fotografije, često i na naslovnim stranama.

U Kodeksu još piše da novinar treba da bude nezavisan od korporativnih interesa, od vlasnika medija, od političkih pritisaka. Odredba o rodno osetljivom jeziku koji bi novinari trebalo da koriste često se tumači zlonamerno. Bjelica razjašnjava da li je to nešto što se mora, čak i kad je rogobatno kao taksistkinja ili hirurškinja i kako da se postupa kada predsednica skupštine, guvernerka i ministarka za brigu o porodici, dosledno na svojim sajtovima i u dokumentima koriste svoju funkciju u muškom rodu.

U Kodeksu piše:

1. Novinari/novinarke koji se pridržavaju ovog Kodeksa uživaju podršku i zaštitu svog profesionalnog udruženja.
2. Novinari/novinarke koji se pridržavaju ovog Kodeksa imaju pravo na pravnu i materijalnu pomoć u zaštiti od nasilja, pretnji, uvreda i drugih negativnih posledica zbog obavljanja novinarske profesije.

3. Svako ko smatra da su novinari/novinarke povredili/povredile neku od odredbi ovog Kodeksa, može se obratiti sudovima časti novinarskih udruženja i Savetu za štampu.)

Savet za štampu reaguje kada je reč o štampanim medijima, a kad je reč o elektronskim medijima, trebalo bi da se oglasi REM. Kao što znamo, izbor za članove novog saveta REM-a tek je pokrenut. Ministar informisanja i telekomunikacija Dejan Ristić očekuje da Skupština Srbije izabere novi sastav REM-a u drugoj polovini januara ili početkom februara. Dakle, nema mnogo žurbe, te Bjelica daje smernica šta do tada.

Održana je sednica skupštinskog Odbora za kulturu I informisanje, usvojena je lista kandidata. Bilo je dosta reči o tome da su neki predlagači takozvane „gongo“ organizacije, koje nisu stvarne, ali je vladajuća većina sve te primedbe odbacila. Bjelica pojašnjava da li je UNS stava da svako ima pravo da se kandiduje, i da li im je u redu da sa jedne strane UNS I NUNS zajedno predlažu kandidata, a sa druge strane stoje Ujedinjeni tv ekperti, organizacije koja je upisana u APR, ali ne vredi ni da ih guglate jer njih nema.

„Mi imamo medije onakve kakve diktira sadašnja politička elita. U normalnom društvu svako ko radi u institucijama mora da snosi odgovornost“, kaže Bjelica.

Kad smo kod različitih organizacija, istraživanje UNS-a nedavno je pokazalo još nešto – da su u konkursnim komisijama koje odlučuju o medijskim projektima, najzastupljeniji kandidati koje predlažu KomNet, PROUNS i Nova mreža Srbije. Gošća TV  Nova pojašnjava jesu li ta udruženja relevantna, bez obzira što nisu poznata.

Redakcija jutarnjeg programa „Probudi se“ je pogledala, na primer Profesionalno udruženje novinara Srbije PROUNS, ima poslednju objavu iz februara ove godine, a prethodno jednu vest 2023. godine, a pre toga iz 2022. godine. Interesantno je da ova tri udruženja često nastupaju zajedno, na sajmovima na primer. Ministar Dejan Ristić kaže da u Srbiji ima čak 76 novinarskih udruženja, te Bjelica otkriva koliko ih u UNS-u znaju i da li sa njima sarađuju.

„Ne potiču problemi od novinara već od onih koji treba da daju informacije“, smatra Bjelica.

 

Komentari (0)

ostavi komentar

Nema komentara.

ostavi komentar

Molimo Vas da pročitate sledeća pravila pre komentarisanja:

Komentari koji sadrže uvrede, nepristojan govor, pretnje, rasističke ili šovinističke poruke neće biti objavljeni.

Nije dozvoljeno lažno predstavljanje, ostavljanje lažnih podataka u poljima za slanje komentara. Molimo Vas da se u pisanju komentara pridržavate pravopisnih pravila. Komentare pisane isključivo velikim slovima nećemo objavljivati. Zadržavamo pravo izbora i skraćivanja komentara koji će biti objavljeni. Mišljenja sadržana u komentarima ne predstavljaju stavove UNS-a.

Komentare koji se odnose na uređivačku politiku možete poslati na adresu unsinfo@uns.org.rs

Saopštenja Akcije Konkursi