Vesti

23. 12. 2024.

Autor: B. Palić Izvor: Jedinstvo

„Jedinstvo“ zadržalo integritet i identitet ozbiljne i odgovorne novine

Ministar informisanja i telekomunikacija u Vladi Srbije Dejan Ristić istakao da je medijska ekipa lista ,,Jedinstvo“ najugroženija u Evropi, ali da i dalje ostaje odana istini, kao i da je ,,Jedinstvo“ uvek pozivalo na dijalog, upoznavanje, suživot i borilo se protiv mržnje

U susret jubileju, osam decenija izlaženja lista „Jedinstvo“, koji će svečano biti obeležen 25. decembra u Gračanici, u Pres centru Udruženja novinara Srbije u Beogradu priređena je izložba fotografija pod nazivom „Jedinstvo 80“  na kojoj su izložene naslovnice lista „Jedinstvo“ od 1944. do 2024. godine.

Izložbu je, u prisustvu brojnih gostiju i prijatelja „Jedinstva“, otvorio ministar informisanja i telekomunikacija u Vladi Srbije Dejan Ristić istakavši da ona svedoči o 80 godina kontinuiteta poštovanja profesionalne etike i najviših novinarskih standarda, što nije uvek slučaj u našoj zemlji, a posebno nije slučaj sada u ovo naše doba izraženog medijskog pluralizma.

– Kada govorimo o „Jedinstvu“ ne govorimo isključivo o najznačajnijem časopisu na srpkom jeziku na području Kosova i Metohije u prethodnih 80 godina, govorimo o riznici informacija, znanja, o jednoj beskrajno bogatoj škrinji koja nam svedoči o životu Srba na Kosovu i Metohiji. Ali ne samo Srba na Kosovu i Metohiji, već svih žitelja Kosova i Metohije, svedoči o dešavanjima u našoj tadašnjoj velikoj državi, kako je nazvana u velikoj Jugoslaviji, a zatim i u Republici Srbiji- naveo je Ristić.

Istakao je da je „Jedinstvo“ mnogo više od medija.

– Zašto je „Jedinstvo“ za nas poseban medij i sa druge strane mnogo više od medija? U Srbiji u ovom trenutku deluje 2.200 medija, štampanih i elektronskih. To bi trebalo da ukaže i na visok kvalitet, no to pitanje ostavljam za neki drugi događaj. Međutim, ono što izdvaja „Jedinstvo“ jeste izuzetan profesionalizam, odanost etičkih standardima, odanost istini, nespremnost da se pravi kompromis sa neistinama, sa lažima, nespremnost sa jedne strane a sposobnost sa druge strane da se odoli brojnim pritiscima i opasnostima koje nisu samo sturčnog ili ideološkog ili kulturološkog i svakog drugog karaktera, već su pre svega bezbedonosnog karaktera- kazao je ministar.

MEDIJSKA EKIPA „JEDINSTVA“ NAJUGROŽENIJA U EVROPI

Ristić je ukazao da je medijska ekipa lista ,,Jedinstvo“ najugroženija u Evropi, ali da i dalje ostaje odana istini, kao i  da je ,,Jedinstvo“ uvek pozivalo na dijalog, upoznavanje i suživot i borilo se protiv mržnje.

– I kao što na Kosovu i Metohiji imamo četiri naše svetinje pod zaštitom UNESKO-a i četiri spomenika kulture pod zaštitom UNESKO-a jedina u Evropi koja se nalazi na listi svetske ugrožene kulturne baštine. Tako isto ukoliko bismo to transponovali u oblast javnog informisanja, možemo reći da je „Jedinstvo“ jedino na toj listi u Evropi sredstava javnog informisanja koje je vitalno ugroženo. I tim pre ono opstojava, ostaje odano najvišim principima profesije, ostaje odano istini i ni u jednom trenutku se nije ograničilo na svoju etniju, na svoj jezik, na svoju kulturu, već je uvek širom otvorenih stranica pozivalo na dijalog, na upoznavanje, na suživot boreći se protiv svakog oblika mržnje i nasilja- rekao je ministar Ristić.

Ocenio je da je  „Jedinstvo“ po mnogo čemu jedinstveno i da sam naziv časopisa nije ni malo slučajan, iako je nastao 1944. nosio je jasnu ideološku konotaciju.

–  Vreme je pokazalo da izbor imena tadašnjih ideologa je univerzalan. I danas „Jedinstvo“ apeluje i poziva sve nas na jedinstvo oko istine, na jedinstvo u očuvanju naših nacionalnih i državnih interesa i apeluje da to bogatstvo u različitostima koje baštini svako društvo, sa druge strane bude izvorište onog opštenarodnog jedinstva. Ministarstvo informisanja i telekomunikacije, ovo nije pleonazam i nije kurtoazija, posvećuje posebnu pažnju „Jedinstvu“ i hvala vam- kazao je Ristić.

Dodao je da je jedan od njegovih prvih postupaka po stupanju na dužnost ministra bio susret sa direktoricom „Panorame-Jedinstva“ Radom Komazec u prostorijama „Jedinstva“ u Beogradu, koje su, kako je rekao, samo skromne po gabaritu, ali ispunjene energičnošću, borbenošću, upornošću, odlučnošću i tom neobičnom i čarobnom atmosferom koja vlada na Kosovu i Metohiji koja je nekako preneta u tih nekoliko kvadrata u jednom malom skromnom prostoru u centru Beograda.

– Ono što smo zajedno uradili, redakcija „Jedinstva“ i mi u Ministarstvu informisanja i telekomunikacija, to je pre svega da već tokom ove godine podržimo „Jedinstvo“ na nešto značajniji način nego što je to bilo uobičajena praksa. Poslednje što smo uradili to je onaj mali dar, a to je deset prenosivih personalnih računara za redakciju „Jedinstva“ kako bi kolege prosto mogle lakše da rade. Ono što je mnogo bitnije, to je značajno povećanje budžeta „Jedinstva“ u narednoj godini i mislim, gospođa Komazec će me ispraviti, ne radi se ni o kakvoj kompeticiji, ali do sada po godinama najveće izdvajanje za „Jedinstvo“ i to je tek početak- rekao je ministar.

Dodao je da novac ne rešava sve izazove.

– Sredstva mogu da pomognu, mogu donekle da olakšaju, ali bez vrhunskih profesionalaca, bez posvećenih ljudi ne postoji iznos novca koji može da kompezuje kvalitet i odanost tim istinskim i profesionalnim i ljudskim etičkim standardima- istakao je on.

Ministar je naveo da od kada je član Vlade Republike Srbije, koristi svaku priliku da stranim zvaničnicima, što onim akreditovanim u Republici Srbiji, što onima koji dolaze u posetu Republici Srbiji, uvek ukaže na časopis „Jedinstvo“ i na progon srpskih novinara na Kosovu i Metohiji.

– Gospođa Komazec zna, odmah sam je zamolio da redovno dobijamo veći broj primeraka „Jedinstva“ i uvek je tema „Jedinstvo“ pored ostalih tema, bez obzira koja je tema, da li je u oblasti informisanja ili telekomunikacije, ali uvek je na tim sastancima tema „Jedinstvo“ sa postavljanjem nekoliko pitanja. Kada ste poslednji put digli glas protiv progona srpskih novinara na Kosovu i Metohiji? Kada ste poslednji put pitali šta se desilo sa srpskim novinarima koji su nestali, odnosno kidnapovani 1998. i 1999? Kada ste podigli glas protiv ometanja rada ili ugrožavanja bezbednosti naših novinara i medijskih poslanika na Kosovu i Metohiji? Kada ste podigli glas poslednji put zbog toga što na Kosovu i Metohiji, našoj južnoj pokrajini postoji samo jedan časopis na srpskom jeziku? Odgovor je naravno – nikada. I onda za kraj dobiju jedan primerak „Jedinstva“ da ponesu u svoje zemlje, da ponesu u svoje ambasade i da se malo zapitaju. Da se malo zapitaju zato što sa jedne strane znate, sad govorim kao istoričar i gledam ove naslovne strane „Jedinstva“- kazao Ristić.

Riznica informacija

Podsetio je na reči patrijarha Pavla da uvek imate mogućnost izbora, i kada vam kažu nije bilo izbora – nije tačno.

– To govore kukavice, uvek postoji izbor. Redakcija „Jedinstva“ je uvek pravila prave izbore i nije ni čudno da među rukovodiocima naših javnih glasila jedna od najborbenijih i energičniih jeste upravo gospođa Komazec sa svojim timom, i to pleni, i to motiviše i druge. Zašto sve ovo govorim? Uvek imate mogućnost izbora između argumenata sile i sile argumenata. Druga strana koristi argumente sile. Legitimno, ali osuđeno na neuspeh. I to svako misleće biće zna. Na nama je da ostanemo odani sili argumenta, istorijskoj i svakoj drugoj istini, da uvek ostanemo otvoreni za drugog, da nikada ne pokažemo mržnju, da nikada ne pokleknemo pred izazovima, da probamo da nađemo snagu sami u sebi i u našoj zajednici i da prigrlimo „Jedinstvo“ kao ne samo jedan u nizu štampanih medija u Srbiji, već kao jedan posebni štampani medij u Srbiji koji je mnogo više od medija, koji je izvorište pravovremenih, objektivnih, celovitih informacija.

I ne samo informacija, već svojevrsno istorijsko svedočanstvo života, pre svega pripadnika srpskog, ali i ne samo srpskog naroda, namerno to naglašavam za sve one tuđine koji pokušavaju nedobronamerno da nas predstave kao nekakve nacionaliste i šoviniste, mrzitelje, što mi nismo- istakao je ministar.

Ponovio je da „Jedinstvo“ jeste jedna riznica informacija, jedno izvorište istine koje svedočio o životu i iskušenjima sa kojima su se pripadnici srpskog naroda suočavali u prethodnih 80 godina, sa kojima se na žalost suočavaju i u ovo naše vreme, možda izazovnije nego neke prethodne godine.

–  Ali opet sa druge strane kada prelistate stranice „Jedinstva“ i vidite kakvi su izazovi bili u prethodnih 80 godina i kako su ih naši preci ipak savladavali, ostaje nam da budemo dostojni njih i da pokažemo podjednako, ukoliko ne i veću snagu, upornost da istrajemo i na našim pradedovskim prostorima, na predačkim prostorima, na identitetskim prostorima Kosova i Metohije, zato što dokle god postoji i jedan Srbin, pa i poslednji Srbin u nekoj dalekoj dalekoj istorijskoj perspektivi, Kosovo i Metohija će biti srpsko- poručio je ministar Dejan Ristić.

Više puta proganjani ali ostali na KiM

Pozdravivši ministra i sve goste, direktorica i urednica „Panorame- Jedinstvo“ Rada Komazec istakla je da najveći pozdrav upućuje onima koji su ugradili sebe u ovu izložbu i u naš list, a to su svakako veterani „Jedinstva“.

– Zahvaljujući primercima lista „Jedinstva“ u Narodnoj biblioteci Srbije, ova izložba je večeras ovde pošto znate da je 1999. godine i naši primerci, i naša arhiva, i naša biblioteka, i fotodokumentacija, i kompletna naša redakcija, kao i naša imovina oteta, razbacana, uništena i uzurpirana. Na žalost, isto nam se to desilo i pre sedam meseci gde smo našli utočište nakon izgona iz Prištine u severnom delu Kosovske Mitrovice. Izbačeni smo iz naše redakcije. Dakle, izbacivali su nas, isterali su nas, ali ne brinite nisu nas prognali sa Kosova i Metohije- poručila je Komazec.

Podsetila je da su novinari „Jedinstva“ u svojoj zgradi u Prištini ostali i nakon juna 1999. godine, sve dok im KFOR nije naložio da napuste dom štampe i da im oni više ne mogu garantovati bezbednost.

Osvrnuvši se na istorijat naših novina istakla je da „Jedinstvo“, 80 godina verno zapisivalo sva događanja na Kosovu i Metohiji, i ona lepa ali na žalost mnogo više bilo je ružnih.

– „Jedinstvo“ je prva novina koja je tada u tadašnjoj velikoj Jugoslaviji proročki pisalo, iako je bio jednopartijski sistem, o štetnosti albanske ideologije i bilo je rame za plakanje mnogim Srbima iz sela, jer je po selima posebno bilo teško. Dakle, „Jedinstvo“ je priča o ljudima koji su ga stvarali i onima koji su svojim intervjuima, stavovima, prilozima opečatili njegove stranice jednako kao i priča o antifašističkoj tradiciji i večnoj borbi srpskog naroda za pravdu i slobodu na pradedovskoj zemlji- navela je ona.

S ponosom je naglasila da „Jedinstvo“ ni danas nije palo u zamku senzacionalizma, već je zadržalo integritet i identitet ozbiljne i odgovorne novine.

– Naše opredelenje jeste da „Jedinstvo“ svojim imenom i svojim delom čuva jedinstvo srpskog naroda na Kosovu i Metohiji- istakla je Komazec.

Poručila je da „Jedinstvo“ dočekuje 80-ti rođendan čistog obraza jer mu je vodilja bila istina.

– Progone nas, prognali su nas i iz Prištine, isterali su nas iz naše redakcije u Kosovskoj Mitrovici, ali nas neće proterati sa Kosova i Metohije. Menjaju se vremena, menjaju se politički sistemi, menjaju se adrese, menjaju se i ljudi, a „Jedinstvo“ ostaje verno sebi, verno svoji čitaocima i Kosovu i Metohiji- kazala je Komazec.

Dok je štampe biće i „Jedinstva“

Prisutnima se obratio i generalni sekretar Udruženja novinara Srbije Nino Brajović istakavši da zahvaljujući generacijama novinarima, naročito novinarkama “Jedinstva” prisustvuju velikom času istorije.

“Iako su novinari često izloženi pritisku da ne objave nešto što nije po volji vlasti ili nije po volji moćnika, ova izložba dokazuje da su novinari ‘Jedinstva’ i generacije novinara ‘Jedinstva’ uspeli da sačuvaju i objave događaje i informacije uprkos i u inat svima kojima to nije odgovaralo. Hiljade brojeva ‘Jedinstva’ danas predstavlja blago, ne samo za srpsko novinarsko i za kosovsko-metohijsko novinarstvo, nego za istoriju srpskih i drugih naroda, posebno kada se ima u vidu da je zbog NATO agresije i bombardovanja posebno ovog dela naše zemlje mnogo značajne istorijske građe uništeno”, istakao je Brajović.

Dodao je da je „Jedinstvo“ čitano ne samo na Kosovu i Metohiji nego i u celoj Srbiji, pa i u bivšoj Jugoslaviji.

“ I zahvaljujući tome arhivirani su brojni primerci ‘Jedinstva’, od malih lokalnih biblioteka pa do Narodne biblioteke Srbije. I mi danas praktično možemo da kažemo da su sačuvani svi primerci ‘Jedinstva’ zahvaljujući kojima se mogu rekonstruisati brojni istorijski događaji i procesi. ‘Jedinstvo’ je hronika svega što se događalo na Kosovu i Metohiji i smatram da je preka potreba da uz pomoć države digitalizacijom ‘Jedinstvo’ učinimo dostupnim građanima Srbije, ali i svima zainteresovanim za zbivanja na Kosovu i Metohiji“, kazao je generalni sekretar UNS-a.

    Naglasio je da je ova izložba je i sećanje na generacije novinara „Jedinstva“ koji nisu više među nama, ali čine veliku nebesku redakciju lista koji je preživeo i progon iz svoje zgrade, iz svog doma 1999. godine iz Prištine, a zatim i 2024. godine iz svojih prostorija u Kosovskoj Mitrovici.

  “Uprkos svemu, ostalo je jedino štampano izdanje na Kosovu i Metohiji. Želim da ova izložba dokaže i činjenicu da će „Jedinstva“ biti dok je štampe, ali i kad ne bude štampe da će biti „Jedinstva“ jer će biti njegovih čitalaca”, zakljulio je Brajović.

Na otvaranju izložbe „Jedinstvo 80“ govorio je i prof. dr Radivoje Kulić, koji je još kao student svoje prve tekstove objavio u našem listu.

„Moje mišljenje je da je list ‘Jedinstvo’ kroz sve ove povremeno i tegobne godine nikad nije izneverio važne postulate novinarske profesije. Istinito i pravovremeno informisanje sa jasnim otklonom od svega što narušava odnose među ljudima različitih nacionalnosti, odnosno među različitim nacionalnim i verskim zajednicama“, kazao je Kulić.

Istakao je da nikako ne bi valjalo zaboraviti ljude, novinare i književne stvaraoce koji su svoje živote suštinski i duboko isprepletali sa „Jedinstvom“, „Stremljenjima“ i „Obeležjima“, pomenuvši književnika Petra Sarića, pesnikinju Darinka Jevrić, pesnik i univerzitetskog profesora Slobodana Kostića, pesnike Radeta Zlatanovića i Mošu Odalovića, kao nekadašnjeg direktora „Jedinstva“, preminulog Svetozara Vlahovića, koji su, kako je rekao, sa Radom Komazec i jednim brojem zaposlenih novinara i uz svesrdnu podršku naše države, uspeli su da sačuvaju i list.

Na izložbi u Press centru UNS-a je prikazana istorija lista ,,Jedinstvo“, kao i neke od najupečatljivijih naslovnih strana.