Naslovna  |  Aktuelno  |  Vesti  |  NUNS: Borba za opstanak slobodnog novinarstva ugrožena povećanjem broja SLAPP tužbi
Povećaj veličinu slova Vrati na prvobitnu veličinu slova Smanji veličinu slova štampaj štampaj
 

Pošalji prijatelju

Vesti

25. 11. 2024.

Autor: N1 Izvor: N1

NUNS: Borba za opstanak slobodnog novinarstva ugrožena povećanjem broja SLAPP tužbi

Borba za opstanak slobodnog novinarstva ugrožena je povećanjem broja SLAPP tužbi (strateških tužbi protiv učešća javnosti), putem kojih se šalje poruka svim medijima i novinarima i podstiče kod njih autocenzura, ugrožavajući osnovna prava na slobodu izražavanja, ocenilo je juče Nezavisno udruženje novinara Srbije (NUNS).

Tuženima se postavljaju nerazumni i nesrazmerni zahtevi, uglavnom finansijski, a podnosioci tužbi obično odugovlače postupke, čineći svakodnevne borbe novinara još težim i složenijim, naveo je NUNS.

U godišnjem Izveštaju Evropske komisije o Srbiji za 2023. godinu konstatovano je da je došlo do porasta broja tužbi koje imaju SLAPP karakter i da su postupke najčešće pokretali članovi nacionalnih i lokalnih vlasti.

Prema izveštaju Koalicije protiv SLAPP tužbi u Evropi (CASE) iz 2023. godine, koja se bori protiv takvih zloupotreba pravnog sistema, Srbija se nalazi na desetom mestu u Evropi sa 28 zabeleženih SLAPP tužbi.

Pravnim okvirom Srbije SLAPP kao pojava nije zakonom regulisana, ali postoje mehanizmi koji bi mogli da se primene na SLAPP postupke.

„To je u domaćem zakonodavstvu ‘zloupotreba procesnih ovlašćenja’“, kaže za Dosije o medijima advokatica Kruna Savović. Ona dodaje da se u praksi nije susretala sa tim da je neko od sudija primenio mehanizme iz dosadašnjih propisa i da je neki slučaj ocenio kao takav, ali da su pojedine sudije pod tim nazivom unosile u zapisnike, odnosno u iskaze tuženih, tu pojavu, međutim – nije jasno šta se dalje radi sa takvom ocenom.

Imajući u vidu te nedostatke, Savović misli da bi bilo dobro da sudije veću pažnju posvete javnom interesu, tako što će u svojim presudama posebnu pažnju posvetiti ispitivanju da li je, odnosno zašto je određena informacija bila od značaja za javnost.

„Dakle, da se u fokus stavlja pravo građana da budu informisani o određenoj temi i da iz tog ugla dalje ispituju ograničenja koja će uvoditi, da li je to ograničenje slobode govora neophodno, da li je srazmerno i tako dalje“, kaže ona.

Komentari (0)

ostavi komentar

Nema komentara.

ostavi komentar

Molimo Vas da pročitate sledeća pravila pre komentarisanja:

Komentari koji sadrže uvrede, nepristojan govor, pretnje, rasističke ili šovinističke poruke neće biti objavljeni.

Nije dozvoljeno lažno predstavljanje, ostavljanje lažnih podataka u poljima za slanje komentara. Molimo Vas da se u pisanju komentara pridržavate pravopisnih pravila. Komentare pisane isključivo velikim slovima nećemo objavljivati. Zadržavamo pravo izbora i skraćivanja komentara koji će biti objavljeni. Mišljenja sadržana u komentarima ne predstavljaju stavove UNS-a.

Komentare koji se odnose na uređivačku politiku možete poslati na adresu unsinfo@uns.org.rs

Saopštenja Akcije Konkursi