Vesti

03. 03. 2023.

Autor: Ivan Radovanović Izvor: RTS

Ivan Radovanović: Apsolutni tumač

U tekstu dostavljenom RTS-u Ivan Radovanović je odgovorio na reagovanje izvršnog direktora BIRODI-ja Zorana Gavrilovića koje je objavljeno na našem portalu. Kao i prethodne tekstove u ovoj polemici, Radovanovićev odgovor prenosimo u celosti.

Treći put se bavim Zoranom Gavrilovićem na sajtu RTS-a, i moram da priznam da mi nije teško.

Ne zato što je to što on zove pisanjem idealno za sprdnju - dosadno je, nemušto, nepismeno i prazno - nego zbog priče o raznim Gavrilovićima, koji su se, u ovom društvu, javnosti, proglasili za apsolutne tumače, presuditelje i civilne prvosveštenike morala i vrednosti, one čija mora da bude poslednja.

Kao u onoj priči o rabinu Eliezeru, koju se usuđujem ovako nestručan da prepričam, samo zato što u direktnoj krvnoj liniji imam jednu finu Jevrejku iz Beča, inače ne bih.

Taj Eliezer se svađao sa drugim rabinima, apsolutnim tumačima, i svašta pokušao ne bi li ih ubedio. Na kraju je rekao: "Ako sam u pravu, neka Nebo potvrdi", i sa Neba istog trena stiže glas Jedinog: "U pravu je čovek, nemojte da ga gnjavite", na šta su apsolutni tumači samom Nebu odgovorili: "Ne slušamo mi Nebo."

Šta da ga slušaju, kada su oni zaduženi za tumačenje. Apsolutno. I za presude. 

Analogija sa Gavrilovićem, kojem je i Nebo doviknulo da je ispao glup, uhvatio se na bućku, sasvim je jasna. Ništa on za sve to ne mari, i dalje tvrdi da je apsolutni tumač, sveznajući, jedini s pravom da ocenjuje i sudi. 

Tako i slaže svoje pisanije. Čitav njegov tekst je u formi pravnog akta. Počinje presudom - Ivan Radovanović, nestručnjak, kriv je jer proizvodi neprijatelje i etiketira, služi industriji populizma a i neistine iznosi.

Zatim ide obrazloženje koje Bog otac ne može da shvati, ali svakako je u njemu Gavrilović neshvaćena žrtva (žrtvetina, kao što rekoh u prethodnom tekstu), a na kraju je čak i deo pod naslovom: Pravna pouka.

Pazi, molim te. Tužio me, sudio mi i presudio mi Gavrilović, i onda me još i poučio. I to na sledeći način: nemam šta ja njemu više da pišem, stavio on tačku na celu prepisku, a ako mi nešto nije jasno da ga prijavim WAPOR-u, ili da ga tužim.

Stvarno? Pa nemam nameru. Ni WAPOR ni sud ne mogu da mi pričine takvo zadovoljstvo kao pisanje o Gavriloviću i Gavrilovićima.

Tako da tačku ne stavljam, samo zarez dolazi u obzir.

I to ne zbog Gavrilovićevih jadnih pokušaja da napiše razumljivu i suvislu rečenicu, koji se uvek završe njegovim ozbiljnim samopovređivanjem, i (o pardoksa), čitaočevim jaukom. 

Primer, tek da ostane zabeleženo: "Radovanović tvrdi da ja vršim cepanje po potkolenicama." Majke ti, Gavriloviću? Vršiš? Pretpostavljam da "vršiš" i šišanje, ne šišaš se.

I "vršiš" kupovinu, ne kupuješ. "Vršiš" ručanje, ne ručaš. I ono sa nuždom, "vršiš", gde ti da prosto seruckaš. A najviše "vršiš" istraživanja i "vršiš" pisanje. K'o kosidbu na Rajcu. Zama'neš, pa šta do'vatiš. Čitaočev mozak najviše. Pola mu ga ne ostane posle tvog "vršenja". 

No, da batalimo taj deo, ne treba se previše sprdati sa onima koje je teret elementarne logike, talenta i pismenosti zaobišao.

Postoji nešto važnije. Famozno Gavrilovićevo istraživanje (time je počelo sve ovo), u kojem je utvrdio da "Srbija postaje socijalna deponija u kojoj živi sve bolesnije stanovništvo i korumpirani", i da su "stariji, siromašni, nižeg i srednjeg obrazovanja Vučićev zamak koji čuvaju Pink i Informer", i da "58 odsto SNS glasača čine stariji, niže obrazovani, iz najsiromašnijih delova zemlje".

Divno. Sam Gavrilović kaže da je do tih podataka došao vrlo prosto, jer je on "onaj koji zna". Elem, uzeo je anketu (od 1500 evra, tek da vidimo koliko se istrošio jadan), ubacio u nju pitanje o tome kako se ispitanici informišu, a onda tako dobijene podatke uporedio sa podacima o predstavljanju stranaka po posmatranim televizijama.

"Vrlo prosto, za onog ko zna", lepo piše u Istraživačkom Jevanđelju po Gavriloviću, 1/1.

I u pravu je čovek. Ko zna, njemu lako. Ali meni, neukom, nekako nedovoljno, pa sam ipak probao da pronađem to famozno, 1500 evra skupo, i nadasve znalačko istraživanje, kojim su izborni rezultati SNS-a i Aleksandra Vučića tako jednostavno objašnjeni. Okupi gladne, neobrazovane, korumpirane, siromašne, iz siromašnih delova zemlje, saopšti im par reči preko Pinka, i osvoji 60 odsto glasova. 

Sigurica. Samo što tog istraživanja nigde nema. I samo što Gavrilović nikako da ga objavi.

Ponudio je jedno, u odgovoru na moj tekst, i to dosta samouvereno, sa dozom trijumfalizma, rekao bih:

"Evo još jedne neistine koju je Radovanović izneo na sajtu javnog servisa, a tiče se istraživanja o izbornom ponašanju čiji su rezultati segmentirani po sociodemografskim osobinama ispitanika, a zbog koga mi je Radovanović stavio etiketu da sam rekao da za SNS glasaju krezubi i nepismeni. Naime, nije istina da su podaci iz tog istraživanja skriveni. Naprotiv, stoje u publikaciji 'Industrija populizma' koja je dostupna na linku:..."

Idi begaj. Do juče sam bio ubeđen da samo jedna osoba iz Danasa (inicijali S.Č.) ume da napiše rečenicu na čijem početku odmah znaš kakav je kraj, ali i na čijem kraju pojma nemaš šta je bilo na početku, a onda me Gavrilović razuverio. Ume i on.

Opet, manje važno. Važnije je da ja odoh na narečeni link. I ostadoh zbunjen.

Prvo, pomenuta publikacija (ne istraživanje koje pokušavam da nađem), objavljena je 2020. godine, što i ne bi bio problem da u njoj lepo ne piše da govori o monitoringu medija (istraživanju), koje je BIRODI radio od septembra 2019. godine, do kraja januara 2020. godine.

Priču o glasačima SNS, o njihovim "sociodemografskim osobinama" (bolesni, stari neobrazovani, korumpirani), Gavrilović je objavio u listu Danas 9. jula 2019. godine, dva meseca pre nego što je istraživanje koje pominje u publikaciji i započeto.

Što bi sam Gavrilović rekao - vrlo prosto, za onog ko zna. Ili je on, poput baba Vange, video rezultate istraživanja unapred, ili vrlo namerno podmeće rezultate drugog istraživanja, samo da se o prvom ne bi previše pričalo.

Njega, famoznog istraživanja, jednostavno, nema. Baš kao što, u "publikaciji", istraživanjima objavljenim u njoj, nema nikakve "sociodemografske strukture" glasača SNS-a. Šta više, nema glasača ni SNS-a ni bilo koje druge stranke, osim u par odgovora.

Pažljivo sam ga pročitao, može i svako drugi, i sve što mogu da kažem da je puno tabela o medija monitoringu nekoliko televizija (što uopšte ovde nije bila tema), posle kojih sledi "analiza", ali ne birača bilo koje stranke.

Sam Gavrilović, u uvodu te analize ističe da u njoj "nije reč o privrženosti ispitanika političkim partijama, već ideologijama".

Upravo zato, ispitanike deli na "apolitične, konzervativne, nacionalističke, liberalne, demokratske, socijaldemokratske..."

I o tim ispitanicima dalje možeš da vidiš koliko su stari (demokrata koji su 65 plus ima više nego konzervativaca 65 plus); koliko su obrazovani (nacionalista sa fakultetom ima 8,3 odsto, a demokrata 8,6, dok je onih samo sa osnovnom školom više kod demokrata, nego kod nacionalista); koje televizije gledaju; za koju stranku glasaju (za SNS glasa više onih koji se osećaju kao demokrate i socijaldemokrate, nego onih koji se osećaju kao konzervativci i nacionalisti).

Posle toga analiza se nastavlja, opet bez stranačkog opredeljenja, već se ispitanici dele na one koji "glasaju za one koji poštuju zakone i drže obećanja"; "koji glasaju za visoko kvalifikovane kandidate"; "koji glasaju za lidere sa harizmom"...

I tu se takođe analizira njihova starosna struktura, nivo obrazovanja, region iz kojeg su, kako se informišu i, na kraju za koga glasaju. 

Da skratim priču, za SNS, po tim podacima, glasa 64,2 odsto onih koji glasaju za kandidata "koji poštuje zakone i drži obećanja". Broj tih glasača u Pokretu slobodnih građana je 51 odsto. Najveća razlika je kod onih koji glasaju za kandidata sa visokim kvalifikacijama. Takav zanima samo 5,4 odsto glasača SNS, a 33,3 odsto glasača PSG.

I to je sve. Nigde tog SNS neobrazovanog, siromašnog, starog, bolesnog i korumpiranog glasača.

Nigde istraživanja o tom starom, bolesnom, neobrazovanom i korumpiranom glasaču SNS.

Nigde ni jednog podatka o "socijalnoj deponiji", o onima iz "siromašnih delova Srbije".

Ničevo. Njente. Nada.

Nule i ništice, iz kojih je Gavrilović izvukao tezu koja miriše na eugeniku. Kako? Pa: "Vrlo prosto, za onog ko zna." 

I da zaključim, evo i moje pouke, nije pravna: Gavriloviću, nemoj više da pokušavaš da pišeš, ne ide ti ta rabota, nećeš se od pisanja leba najesti, nego objavi istraživanje kojim si se hvalio. Ne muda za bubrege, ne maglu, zasenjivanje prostotom, ne druga istraživanja, nego baš to. 

Ako je problem tih soma i po evra, javi, organizovaćemo se, naći nekog sponzora, donaciju, dogovorićemo da ide preko esemesa, poručica neka da stigne. 

Samo objavi, pa da analiziramo. 

I nemoj ništa da brineš. Neću da te tužim, nastaviću da pišem. Kao što rekoh, nije mi teško. Gavriloviću, sine moj.