Vesti
12. 01. 2023.
Odlazak velikog novinara
Uoči Nove godine, 30. decembra 2022, u Beogradu je preminu novinar i član UNS-a Dragiša Bošković, u 90. godini života (rođen u Sušaku, 5. januara 1932). Njegovo ime nikad nije bilo poznato široj javnosti u Srbiji, čak ni u vreme, oko sedamdesete godine prošlog veka, kada je bio vodeći jugoslovenski novinar i kada je kao uvodničar nedeljnika „Ekonomska politika" imao veliki uticaj širom SFRJ, kako u novinarskim krugovima, tako i u tadašnjoj privrednoj i političkoj eliti.
Zašto ga nije znao širi sloj čitalaca? Prvo, uvodnici i tekstovi u „Ekonomskoj politici" nisu bili potpisivani (po ugledu na londonski „The Economist"), a i sam list uglavnom nije bio na kioscima, jer je i osnovan i uređivan upravo kao glasilo tadašnje privredne i političke elite.
Drugo, Bošković je bio gorljivi zagovornik privrednih i društvenih reformi, pa je posle pada srpskog partijskog rukovodstva na čelu sa Markom Nikezićem i Latinkom Perović (1972) - već 1973. godine bio praktično prinuđen da pređe u Ljubljansko „Delo".
Tako su briljantne tekstove vodećeg srpskog komentatora, u prevodu, čitali samo Slovenci. Koliko je i tamo bio cenjen, sama po sebi govori činjenica da ga je taj list ubrzo poslao u Njujork za svog stalnog dopisnika. U SAD će provesti duže od decenije.
Kada se vratio u Beograd, Ante Marković mu je predložio da uđe u njegovu „reformsku vladu", ali Dragiša nije hteo da napušta novinarsku profesiju.
| Poslednji put sam se sreo sa Dragišom na komemoraciji povodom smrti Dragoljuba Žarkovića, pre dve godine. Pitao sam ga gde živi, a on mi je odgovorio da ima kuću podno Avale. Tada mi je sevnulo kroz glavu da, eto, i „neznani junak srpskog žurnalizma" živi u blizini čuvenog Meštrovićevog obeležja. |
Šta je od samog početka mislio o vladavini Miloševića u Srbiji, lako je zaključiti po tome što je 1990. godine podržao osnivanje prvog lista u privatnom vlasništvu u Beogradu, „Vremena", u kojem je kratko i pisao. Kasnije je, tokom niza godina, nastavio da objavljuje napise u subotnjem izdanju „Dela".
Proreformske tekstove Dragiše Boškovića u „Ekonomskoj politici" krasila je ne samo silovitost i jasnoća njegovog uverenja - da samo znanje, sloboda i tržište vode Jugoslaviju napred - nego i izvanredna pismenost (retka kod ekonomskih novinara). Imao je „svoju rečenicu" (kako mi to kažemo), a njegovi uvodnici imali su jak tempo i upadljivu intelektualnu energiju.
Inače, napad na Ekonomsku politiku, 1972. godine, počeo je naprasnim lansiranjem nekog ranijeg Kardeljevog predavanja u Mostaru, u kome je ocenjeno da su po socijalistički razvoj opasne tendencije „tehnokratizma" u našoj privredi, posebno izražene preko pojedinih javnih glasila, koje otuđuju radnike od upravljanja društvenim kapitalom i postavljaju se partnerski prema vodećim subjektivnim snagama (Partiji). Dragiša je na početak te političke kampanje reagovao indirektno i duhovito - objavljujući, istaknuto, na prvom mestu u rubrici „Raporama", kratak napis o tadašnjoj veoma reklamiranoj aferi u kojoj je neki uspešni privatni kafedžija kod Valjeva, bez ikakvog dokaza, optužen da u svoje ćevapčiće i pljeskavice stavlja „pseće meso". Mi mlađi novinari „Ekonomske politike" čak smo zamerali Dragiši što taj napis o lažima i podmetanju „psećeg mesa" nije eksplicitno povezao sa optužbama da naše novine šire „tehnokratizam" kao ideološku devijaciju (to jest da proturaju „pseće meso" umesto ovnujskog i svinjskog). No, kada je Dragiša, uskoro, tadašnje Pismo druga Tita partijskom članstvu ocenio kao dokument koji „ne donosi ništa novo" (ergo, nudi povratak na staro) bilo je jasno da će glavni urednik „Ekonomske politike", Ljubomir Veljković, i uvodničar lista Dragiša Bošković, morati da odstupe - kako bi bar opstao sam list, te da dolaze godine napuštanja reformi.
Komentari (0)
ostavi komentarNema komentara.