Vesti
30. 11. 2022.
Porast dezinformacija u digitalnom svetu
Rastom uticaja drušvenih mreža ali i otvranjem velikog broja portala raste i broj informacija ali i dezinformacija
Na „Konferenciji informacije identiteta“ (DISICON) u Prištini novinari su govorili o potencijalnim oblastima koje trebaju intervencije.
„Nažalost ljudi često biraju informacije u odnosu na nacionalnu pripadnost pa tako i biraju dezinformacije po svom nahođenju“, kazao je direktor Radija Kim Isak Vorgučić.
Panelisti su govorili o medijsko političkoj sceni na Kosovu i percepciji javnosti u pogledu dezinformacija.
Aljbana Redža iz organizacije „Demokratija plus“ objasnila je koje su najranjivije tačke u kosovskom društvu.
„Najveća ranjivost je u nedostatku individualnog otpora na dezinformacije. Dakle, nemogućnost građana da naprave taj dodatni korak kako bi proverili ili potvrdili tu informaciju i nedostatak uključenja predmeta o medijskoj edukaciji u školama i uključivanje građana koji nisu deo obrazovnog sistema. Takođe, nedostatak dobrih kapaciteta regulatornih organa za štampane medije što na duge staze predstavlja prepreku za poveđanje otpora za dezinformacije. Još jedan aspekt koji utiče na ranjivost u zemlji je nedostatak zakonodavnog okvira za institucionalnu zaštitu od kibernetičkih napada“, rekla je ona.
Ipak, naglasila je da je Srbija je na višem nivou ranjivosti u pogledu dezinformacija u odnosu na Kosovo.
„Bliske veze srpske politike sa ruskom i kineskom politikom kao i poverenje srpskog naroda u ruski narativ i antagonistički pristup naspram NATO-a dok su njihovi stavovi ambivalentni prema uniji nesumnjivo povećava ranjivost posebno u političkom pejzažu. U Srbiji se ocenjuje da postoji nedostatak slobodnih medija i oni koji sada postoje većinom šire dezinformacije i rusku propagandu i to automatski kategorizuje Srbiju na veoma višem nivou ranjivosti naspram informacija na Kosovu“, dodala je Redža.
Izvršni direktor Radija Kim Isak Vorgučić istakao je da od kako postoji informacija na svetu, postoji i dezinformacija.
„Nije veći broj onlajn medija i digitalnih platformi doveo do toga da ne mogu da se kontrolišu dezinformacije one su postojale i u vreme kada su bile isključivo tradicionalni mediji. Već povećanjem elektronskih medija, povećava se i borba onih koji se bore protiv dezinformacija. Imate sada i mnogo organizacija, mnogo grupa i platformi koje monitorišu dezonformacije i objavljuju ono što je lažno i tendenciozno i takav je slučaj recimo i što se tiče Srba na Kosovu. Mi takođe imamo veliki problem sa dezinformacijama koje dolaze od beogradskih medija“, rekao je on.
Vorgučić dodaje da je koalicija nezavisnih medija na srpskom jeziku koje rade na Kosovu uz pomoć Američke ambasade pokrenula svoju vrstu borbe protiv lažnih vesti.
„Mi na nedeljnom nivou otkrivamo jednu do dve lažne vesti koje se tiču toga direktno i delimo na svojim portalima i to je neki naš način da ukažemo da ljudi treba da vesti koje se tiču njih, treba da obrate pažnju na drugu stranu, treba da biraju svoje izvore na kraju krajeva borba protiv lažnih vesti počinje sa čovekom koji bira ono u šta će da veruje. Kod nas nažalost primetio sam da je to pravilo, prava informacija koja teži ili je vrlo slična činjenicama, nema nacionalnu pripadnost, nažalost ljudi često biraju informacije u odnosu na nacionalnu pripadnost pa tako i biraju dezinformacije po svom nahođenju, dok naravno postoje ljudi koji biraju informacije koje su bliže činjenicama“, zaključio je direktor Radija Kim.
Jeton Mehmeti, član odbora Nezavisne komisije za medije Kosova navodi da su se u poslednjih 13 godina desile velike promene u pogledu medijske scene.
„U tom aspektu sve do poslednjih nekoliko godina fokus je bio na izgradnji zakonodavne infrastrukture određene zemlje u ovom slučaju Kosova, koliko mediji uživaju slobodu da funkcionišu odnosno koliko se novim medijima pruža prostora da zažive. Zatim jedna od ključnih tačaka je koliko sami mediji obavljaju posao kako treba i poslednje koliko reaguje društvo kada se medijima ugrozi pravo. Sada nakon puno godina smo prešli na novi koncept koji se naziva koliko su vibrantne informacije. Znači Irex je uspostavio jedan novi indeks koji se naziva vibratni mediji (vibrant information barometer) što podrazumeva koliko su kvalitetne informacije koje se proizvode, koji su kanali među kojima se dele informacije i šta se dešava sa informacijama koje ljudi konzumiraju“, rekao je Mehmeti.
On je dodao da građani ne znaju koji su to profesionalni, a koji neprofesionalni mediji.
„Veći je izazov danas izmeriti kredibilitet informacije nego što je to bilo pre nekolko godina kada smo imali na raspolaganju samo te tradicionalne medije. Odnosno kako funkcionišu kako se prikupljaju informacije, koliko su pouzdane i kakav je kapacitet za proširenje delokruga informisanja“.
Glavna urednica Kosovo 2.0 Besa Ljuci smatra da su se informacije u današnje vreme pretvorile u oružje koje koriste Vlade, različite korporacije i interesne grupe.
„Ova tehnološka promena je udvostručila okruženje gde se mogu širiti dezinformacije. Mislim da je ovo povezano i sa našom medijskom scenom na Kosovu, smatram da kada je došlo do ove tranzicije sa tradicionalnih platformi na digitalne, mislim da je većina medija bila nespremna u određenoj, eri i da su bili nespremni kada je reč o profesionalnim standardima i kada je reč o novinarskoj etici“, kazala je Ljuci.
Konferencija o informaciji identiteta (DISICON) na Kosovu održana je uz podršku Agencije Sjedinjenih Država za međunarodni razvoj (USAID).
Komentari (0)
ostavi komentarNema komentara.