Feljton o Studiju B
22. 03. 2023.
Poziv koji menja sve
„Početna ideja je zapravo nastala u Jugoslovenskoj reviji … To se tada zvalo Radio Avala“
Ideja o novoj radio-stanici nastala je 1969. godine u časopisu Jugoslovenska revija, koja je u to vreme bila sastavni deo Borbe. Nebojša Bato Tomašević, agilni urednik ovog časopisa koji je izlazio na stranim jezicima i bio namenjen inostranstvu, želeo je da pokrene neku vrstu radija kao otvorene, slobodne tribine o svim domaćim i svetskim pitanjima. Mislio je da ta radio-stanica na neki način posluži i propagandi i reklami knjiga i monografija koju je Jugoslovenska revija izdavala. U intervjuima datim Borbi i Večernjim novostima (jul 1969), objasnio je da će slušanje poludnevnog raznovrsnog programa biti besplatno, da će se stanica izdržavati od reklama i da se tako daje šansa nezavisnoj reči i mladim, nezaposlenim ljudima, a građanima pruža mogućnost da biraju na koji će se način informisati.
U prvoj grupi zanesenjaka okupljenoj oko Radio Avale bili su i Borjan Kostić, Slobodan Konjović, Goran Kobali i Borislav Mitrović.
Radio Avala počela je sa radom 1. jula 1969. u zgradi palate Igumanov na Terazijama, bez ikakve najave i, kako je tadašnja štampa pisala „bez šireg i javnijeg razmatranja njene neophodnosti, svrsishodnosti i postupka u pružanju informacija i različitim idejama o strukturi i prezentovanju programa.“
Pojava misteriozne i jedva čujne stanice slabog dometa izazvala je burne reakcije u političkim i javnim krugovima. Prema svedočenju Slobodana Glumca, tada direktora Borbe, prigovora je bilo raznih – da je stanica osnovana „divlje“, mimo zakona i znanja organa samoupravljanja, da su u radu stanice i uređivačkom odboru angažovana lica opozicionog profila, izražena je sumnja da se Radio Avala finansira iz inostranstva, čak se spominjala i veza sa Slobodnom Evropom. „CIA otvara radio-stanicu u Beogradu“, upozorio je Živojin Stokić, glavni urednik Radio Beograda 2 na sednici CK SK Srbije. (svedočenje Borislava Mitrovića).
Sve što se dešavalo oko Radio Avale treba posmatrati u svetlu tadašnje političke nemirne situacije i napete atmosfere u zemlji. U to vreme još uvek se nisu sasvim stišali odjeci Brionskog plenuma iz 1966. i studentskih demonstracija iz 1968, a na pomolu su bile maspokovske manifestacije i demonstracije u Hrvatskoj. Samo je još falilo da se taj buntovni duh useli u novine, radio i televiziju.
Bilo je to jasno i direktoru Borbe kada mu je na „nadležnim mestima“ ukazano da je koncept Radio Avale neprihvatljiv, da nije jasno šta se hoće time i ko iza radija stoji. Tako je Jugoslovenska revija obustavila rad stanice nakon svega desetak dana emitovanja programa ili kako je opisao Slobodan Glumac: „stvar je na neki način, likvidirana.“ FONO
Osetivši opasnost od pojave prave konkurencije, Radio Beograd je brzo reagovao, pa je krajem juna 1969. pokrenuo gradsku stanicu Beograd 202. Tako se „dvestadvojka“ pojavila odmah posle Radio Avale, a nekoliko meseci pre Studija B.
|
Piratska radio-stanica Zoran Modli: „Moj prvi susret sa Radio Avalom bio je uz pomoć jednog radio-tranzistora na Zemunskom keju tokom jedne šetnje sa mojim gimnazijskim društvom. Svi smo oslušnuli, načuljili uši i uvideli da je to nešto novo i nešto neobično. To smo odmah krstili beogradskom piratskom radio-stanicom.“ |
Danima je potom Glumac mislio šta bi moglo da se uradi sa tehnikom, šteta da se ne iskoristi. Da li bi možda pod firmom Borba to moglo da prođe? Ideja o radio-stanici mu se sve više dopadala, a nije hteo da propusti šansu i ubrzo je odlučio – sa Jugoslovenskom revijom napravljen je sporazum, uređaji su otkupljeni i preneti u zgradu Borbe.
Šta dalje? Trebalo je to neko da radi, sa voljom i smislom, sa dobrim organizatorskim sposobnostima i sa odgovarajućim saradnicima. U pomoć je pozvan kolegijum i redakcija Borbe, da razmisle, da predlože. Oni se ipak između sebe najbolje poznaju.
Jedno ime se izdvojilo – Dragan Marković.
Poziv koji menja sve
„Šta ja znam o radiju?“
„Nemam iskustva u toj vrsti novinarstva! Šta ja znam o radiju?!“, razmišljao je Dragan posle razgovora sa direktorom Borbe Slobodanom Glumcem. Bio je oktobar 1969, tek se vratio u Beograd, još nije čestito ni popričao sa kolegama u redakciji, a već je dobio konkretnu ponudu za novi posao – da organizuje i vodi novi radio u Beogradu, pod okriljem Borbe.
Glumac nije verovao da će Dragan pristati. Znao je da je on veoma vredan i ambiciozan radnik, ali pitao se ko bi menjao uspešnu karijeru spoljnopolitičkog novinara iz Konga i SAD za posao urednika radio-stanice?
Slično je razmišljao i Dragan. Dvoumio se, nije mu to bilo sasvim blisko, znao je sve što ima veze sa pisanjem i štampanjem novina i baš ništa o radiju.
Nastavlja se...
Komentari (0)
ostavi komentarNema komentara.